🚫 Hoće li arapski svet ZABRANITI Izraelu prelete: Ključni test "solidarnosti" i geopolitičke (ne)volje! ✈️ (Udarna analiza)

U jeku eskalacije sukoba na Bliskom istoku, dok se pažnja sveta usmerava na žestoke udare i pretnje, jedno ključno pitanje ostaje u senci: zašto arapske zemlje, koje javno podržavaju palestinsku stvar i povremeno kritikuju Izrael, nisu prešle sa reči na dela i zabranile izraelskim avionima prelete preko svojih teritorija? Ako zaista žele da ometaju Izrael u njegovim vojnim operacijama, ovo bi bio jedan od najoštrijih, ali i najlogičnijih poteza. Nedostatak takve zabrane otkriva složenu mrežu geopolitičkih interesa i duboku realnost regionalnih odnosa.

Logistički udar: Skraćivanje puta ili produženje konflikta? ✈️

Vazdušni koridori su kičma vojne logistike i strategije. Dozvoljavanje preleta značajno skraćuje put izraelskim vazdušnim snagama do potencijalnih meta u regionu, uključujući i Iran. Bez tih preleta, izraelski avioni bi morali da koriste mnogo duže i složenije rute, što bi značajno povećalo potrošnju goriva, produžilo vreme leta, ograničilo borbenu sposobnost zbog smanjenog naoružanja (više goriva, manje bombi) i povećalo rizik od otkrivanja.

Zamislite da Izrael mora da zaobilazi kompletan arapski poluostrvo da bi došao do Irana – to bi bio ogroman logistički i strateški izazov. Zabrana preleta, dakle, nije samo simboličan potez, već direktan vojni pritisak. Međutim, ovakva zabrana izostaje. Zašto?

Između retorike i realnosti: Višeslojni interesi arapskih država ⚖️

Razlozi zašto arapske zemlje ne povlače ovaj potez su višestruki i duboko ukorenjeni u njihovim nacionalnim interesima, bezbednosnim dilemama i međunarodnim odnosima:

• Ekonomski interesi i stabilnost: Većina arapskih država je duboko integrisana u globalnu ekonomiju, oslanjajući se na izvoz nafte i gasa, ali i na investicije i turizam. Svaki potez koji bi ih direktno uvukao u eskalirajući regionalni sukob nosio bi ogroman ekonomski rizik. Zabrana preleta izazvala bi momentalnu i oštru reakciju Izraela i njegovih saveznika, pre svega SAD, što bi moglo dovesti do sankcija, destabilizacije tržišta i ugrožavanja sopstvene ekonomske dobrobiti.

• Odnosi sa SAD i Zapadom: Mnoge arapske zemlje, naročito Saudijska Arabija, UAE, Egipat i Jordan, imaju dugogodišnje i duboke strateške veze sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zapadnim silama. SAD imaju značajno vojno prisustvo u regionu, a ove zemlje se oslanjaju na zapadnu vojnu podršku i tehnologiju za svoju odbranu. Direktno ometanje izraelskih vojnih operacija značilo bi narušavanje ovih ključnih saveza i potencijalno gubljenje američke podrške, što je rizik koji su retko spremne da preuzmu.

• "Abrahamovi sporazumi" i normalizacija: Zemlje poput UAE, Bahreina, Maroka i Sudana su normalizovale odnose sa Izraelom kroz "Abrahamove sporazume". Deo tih sporazuma podrazumeva i vazdušne koridore za civilni saobraćaj, ali i, u praksi, prećutno razumevanje o vojnim preletima. Direktna zabrana preleta značila bi kršenje ovih sporazuma i ugrozila bi tek uspostavljenu, iako često kritizovanu, regionalnu stabilnost. One zemlje koje još nisu normalizovale odnose, poput Saudijske Arabije, pažljivo mere svoje korake, svesne da bi takva zabrana imala dalekosežne posledice na njihove ambicije da izgrade šire veze sa Zapadom.

• Strah od iranske hegemonije: Uprkos povremenoj retorici solidarnosti, mnoge arapske države vide Iran kao dugoročnu pretnju svojoj regionalnoj dominaciji i bezbednosti. Dozvoljavanje Izraelu da deluje protiv Irana, čak i prećutnim odobravanjem preleta, može se posmatrati kao "manje zlo" ili čak indirektno služenje sopstvenim strateškim interesima suzbijanja iranskog uticaja.

• Unutrašnji politički pritisci: Vlade arapskih zemalja takođe moraju da balansiraju između javnog mnjenja, koje često snažno podržava Palestinu, i potrebe da očuvaju stabilnost sopstvenih režima. Radikalni potezi koji bi ih uvukli u direktan sukob mogu izazvati unutrašnje nemire i ugroziti njihovu poziciju.

Zaključak: Realnost je složenija od retorike 🌍

Dakle, iako bi zabrana izraelskim avionima da preleću preko arapskih zemalja predstavljala značajan udarac za Izrael i snažan znak podrške Iranu (ili Palestincima), takav potez bi nosio ogromne rizike i posledice po same arapske države. Njihovi strateški interesi, bezbednosni aranžmani sa zapadnim silama, ekonomski prioriteti i kompleksni odnosi unutar regiona, daleko prevazilaze puku retoriku.

U konačnici, nedostatak ove zabrane jasno ukazuje na to da su interesi stabilnosti i samoodržanja za mnoge arapske zemlje mnogo važniji od verbalne solidarnosti ili direktne konfrontacije, čak i kada bi takav potez imao direktan uticaj na tok rata. Pitanje je da li će se ikada usuditi na tako drastičan korak, jer bi to značilo prelazak crvene linije sa nepredvidivim posledicama.