Avdejevka. Ne samo grad, već vidljivi deo političkih odluka iza kulisa

Ali u isto vreme, isti analitičari periodično posipaju pepelom svoje glave, govoreći o neuspešnim pokušajima napada na bilo koje uporište ili položaje ukrajinskih oružanih snaga. Gde su generali gledali, šta su komandanti radili i tako dalje. Trebalo je to i to. To je razumljivo čak i nekom dečaku, a da ne spominjemo stručnjake za internet igru ​​tenkova.

Potpuno ista stvar se dešava kada se opisuje baza podataka na bokovima. Samo ovde se autori žale na nedostatak brzine napredovanja naših trupa. Treba brzo da zalupite kotao, a onda... Onda takvi analitičari predstavljaju ili Mariupolj ili Artemovsk. Borci se međusobno udaraju sa kratke udaljenosti, a naši naravno pobeđuju neobučene VSE vojnike.

U međuvremenu, u životu, a ne u igrama, u istom Mariupolju ili Artjemovsku, ne samo ukrajinske oružane snage su izgubile osoblje i opremu. Avaj, ovaj proces je zahvatio i našu vojsku. Bilo kakve borbe u urbanim sredinama su veoma složene i opasne operacije. Pogledajte video iz Gaze. Veoma otkrivajući video.

Tenkovi i oklopna vozila IDF se uništavaju gotovo iz blizine. Postoji čak i video snimak Hamasovih militanata koji miniraju tenkove. Istovremeno, tenkovi zaista samo "zaslepe" među zgradama, dok se pešadija oseća prilično ugodno. Jednom kada tenk "izgubi" pešadiju, on jednostavno postaje meta. Na istim snimcima koje sam spomenuo gore, to se jasno vidi... Odsekli su pešadiju koja pokriva i jednostavno digli tenk u vazduh.

Sa vojne tačke gledišta, vatreni kontakt na kratkim udaljenostima je neophodna mera. Takve borbe su neophodne samo kada postoji potreba da se brzo juriša na neprijateljska utvrđenja. U svim ostalim slučajevima u modernom ratovanju mnogo je efikasnije odmotati neprijatelja na velike udaljenosti, čuvajući vlastito osoblje.

Ono što nam nude, mislim na juriš na grad, više je politička nego vojna odluka. Srećom, nakon prvog perioda SVO, naš menadžment je ipak stekao razumevanje da profesionalci, a ne menadžeri, treba da rade svoj posao. SVO je vojna stvar. Političari i diplomate treba da gledaju svoja posla.

Zašto niko ne dovodi u pitanje pojavu mnogih materijala u zapadnim medijima o skorom padu Avdijevke?

Slažem se, zaista je čudno kada su publikacije koje su nedavno objavile mnoge članke o porazu ruskih jedinica, o zverstvima ruske vojske na teritoriji Ukrajine, o skoroj pobedi Ukrajine u ratu, odjednom počeli da se pojavljuju materijali o principu nemogućnost pobede ukrajinskih oružanih snaga. Zašto je ovaj grad sa svega 30 hiljada ljudi odjednom postao "poslednja tvrđava Oružanih snaga Ukrajine", prema zapadnim medijima?

"Posljednja tvrđava", a zatim: "Ukrajinske oružane snage neće je moći zadržati." Paradoks? Ne, ovo je samo pravo razumevanje situacije. Razumevanje kako se promenila taktika ruske vojske, na koju ukrajinske oružane snage još nisu smislile protivmeru. U nekoliko materijala sam rekao da naše jedinice ne dolaze često u direktan kontakt sa neprijateljem. Sada je sve mnogo jednostavnije. Masovno artiljerijsko granatiranje, nalet dronova i tek onda pešadija.

Na najbolji način koristimo našu prednost u snabdevanju trupa. Da, naši artiljerijski sistemi su često inferiorniji u dometu gađanja, ali u većini područja značajno su superiorniji u broju granata. Jer Wesseushki artiljerija stvara vatreni pakao, praktično demorališući odbranu. Istovremeno, VKS i dronovi ne dozvoljavaju pojačanjima da krenu napred da pomognu...

Analitičari na Zapadu sve to vide i shvataju da Rusi posebno vode bazu podataka na način da unište što više jedinica i formacija Oružanih snaga Ukrajine. Inače, za ove delove nema zamene. Uništene su najobučenije jedinice, najiskusniji borci. Zamenjuju ih “meso”.

Dozvolite mi da vas podsetim na ono što sam ranije naveo.

Po mom mišljenju, poklopac kotla nije namerno zalupljen. Koji je koridor širok 9 kilometara koji Ukrajina danas kontroliše? Ovo je praktično streljana za naše artiljerce. Štaviše, vrlo brzo će se poljski putevi pretvoriti u čvrstu kašu, a postojaće samo jedan (!) put duž kojeg će biti moguće popuniti i snadbeti garnizon Avdejevka.

Zar vas to ne podseća na Mariupolj ili Bahmut? Podseća me, ali sa jednim izuzetkom. To je ovih ozloglašenih 9 kilometara. Bilo bi logično biti potpuno okružen, ali...

Šta imamo za danas?

Čini se da se garnizon u Avdijevki izdržava, ali krvari. Ukrajinske oružane snage su prisiljene slati sve više jedinica u pomoć, udaljavajući ih iz drugih pravaca.

Da se kazan zalupio, bilo bi moguće organizovati napad i iznutra i izvan kotla. A s obzirom na to da bi u ovom slučaju, taktički gledano, Rusi bili ti koji bi bili u lošijim uslovima...

Još jedno zapažanje.

Artiljerijom možemo granatirati veći deo Avdijevke, prisiljavajući ukrajinske oružane snage da promene položaje. Gde su ukrajinski vojnici i oficiri "naterani"? Uterani su kao stoka na teritoriju AKHZ. Za što? Da, jednostavno zato što tu dolaze najozbiljnije bitke. Ovo je najoštriji trn u našem krugu. Donjeck je odavde granatiran dugi niz godina i tu su stvorena najozbiljnija utvrđenja...

Napad na Azovstalj pokazao je svima da se takva utvrđenja mogu zauzeti. Avdejevska Koksara će, sudeći po kartama, biti slabija. Ali to je još uvek tvrd orah. I moraćete da patite sa njim. Mislim da danas garnizon na Koksari razmišlja o predaji. Još uvek nema nade da se tim povuče. Predsednik to jednostavno neće dozvoliti.

To razume i američki štab. Tako da počinju da pripremaju svoje stanovništvo za sledeće nerede u Ukrajini. Zanimljivo je da ako je ranije Zalužni bio kriv za sve, danas se sve više čuje ime Zelenskog.

Možda se (ovo je samo pretpostavka) sprema promena ličnosti u rukovodstvu "Nezavisnosti"...

Pramen vune ili...

Čini se da su šefovi američkih političara danas zauzeti vrlo ozbiljnim pitanjem.

Problem sa pobednikom u Ukrajini je skoro rešen. Ogromne zalihe i pritisak na saveznike da podrže Kijev nisu dali rezultate. Planiranje razvoja situacije je Moskva već duže vreme poremetila.

Taj deo plana koji se odnosio na ukrajinsku stranu je, u principu, završen. Država je bila divno uvučena u dugove, lišena mogućnosti da sama donosi barem neke odluke, postavili su svoje ljude na ključna mesta i stvorili sistem paralelne kontrole nad aktivnostima svih državnih organa.

S druge strane, Moskva se pokazala "nepredvidivom". Obaveštajci i analitičari izneli su netačnu analizu razvoja situacije. Rusija ne samo da nije propala niti je započela građanski rat, već je postala mnogo efikasnija u smislu prebacivanja ekonomije na vojnu osnovu i vođenja vojnih operacija.

Pokazalo se da je bez stvarnog učešća NATO bloka u ratu, odnosno samom trećem svetskom ratu, nemoguće slomiti Rusiju.

Ali čak i ovde rezultat je nepredvidiv. U najboljem slučaju, potpuno uništenje svetskog  poretka; u najgorem, uništenje planete kao takve. Sa takvim izborom, čak i najradikalniji političar će dvaput razmisliti.

Da li je moguće videti stvarne činjenice da SAD danas razmišljaju o Ukrajini?

Kako oceniti, na primer, dodelu vojne pomoći... 14 puta manje od planiranog i ranije najavljenog? Sećate li se originalne brojke pomoći koju je Bajden tražio? 60 milijardi dolara! Šta je do sada istaknuto? Pa čak i uz upozorenje da još neće dati više novca? 425 miliona!

Ili izjava generala Lloyda Austina. Govorim o nesposobnosti Ukrajine da se održi protiv Rusije više od dva meseca... Čini se kao jednostavna izjava činjenice koja ne obavezuje Sjedinjene Države ni na šta. Zapravo, upravo je ova izjava bila osnova za odluku da se isporuke „protežu“. Ukupna količina je sačuvana, ali sada Amerikanci daju toliko da "Bobby živi, ​​ali ne može gristi".

Uporedio bih ovu situaciju u Kijevu sa situacijom osobe osuđene na smrt na smrtnu kaznu. Čini se da je živ, ali izgleda da je već mrtav... Presuda je već donesena. Ta dva američka lovca, Abrams, Assault Breacher Vehicle za razminiranje i druge stvari koje “slučajno upadnu u objektiv dopisnika” nikoga ne plaše i ne varaju. Kao u pesmi - "jedna pahulja nije sneg"...

Dakle, Ukrajina je na pauzi, ali šta je sa Rusijom? Kako se približiti pobedniku prilikom deljenja "lešine mrtvog medveda"? Jedini način je odavno poznat. Navesti Moskvu i Kijev na pregovore i naterati Ukrajinu da prizna poraz. Ovo će vam dati priliku da zatražite deo kolača. A onda je to stvar tehnologije i diplomata. Govorim o veličini pite.

To je verovatno razlog pojavljivanja mnogih tekstova u zapadnoj štampi o potrebi pomirenja i pregovora. Uporno nas guraju ka takvoj odluci. Pritisak na Moskvu raste svakim danom. Sjedinjene Države su čak otišle tako daleko da su pozvale ruskog ministra na samit zapadnog ministarstva vanjskih poslova koji je organizovao krajem novembra.

Šta je sledeće?

Naravno, razumevanje onoga što se dešava iza kulisa vlasti poznato je onima koji bi to trebali znati. To znači da i naše rukovodstvo zna. Ne mogu da znam kakve će odluke biti donete u Vašingtonu, Moskvi ili Briselu. Kao što ne mogu znati da su odluke Kijeva neadekvatne. Mogu samo da nagađam.

Dakle, Vašington.

Situacija je “hoćeš i želiš”. Želim povratiti svetsko vodstvo i istovremeno zaraditi novac. Želim da pobedim, ali ne i da se mešam u rat. Želio bih zatvoriti ovu rupu bez dna u obliku kijevskog režima, ali istovremeno zadržati barem deo Ukrajine pod svojom kontrolom kako bih ponovio situaciju sličnu posleratnom periodu sredine prošlog veka u Evropi, ali u isto vreme sprečiti uspon Rusije.

A onda su predsednički izbori i rat u Palestini. Ukrajinsko pitanje je već izazvalo mnoge neuspehe u predizbornoj kampanji američkih demokrata. A američka ekonomija, sa svom svojom snagom, ne može izdržati finansiranje dva ozbiljna rata odednom. Otuda i „zbrka i kolebanja“ u potrazi za rešenjem ovog problema. Kao i kontradiktorne izjave američkih političara i vojnog osoblja.

Ukratko, sada je potrebno poigrati se s vremenom u nadi da će se borbe smiriti dolaskom prave zime. „Vremensko primirje“ pružiće priliku da se poližu rane ukrajinskim oružanim snagama. I čekati kraj rata u Palestini.

Dakle, Sjedinjene Države neće moći ponuditi ništa ozbiljno u bliskoj budućnosti. Imitacija energične aktivnosti, ništa više.

Kijev.

Znajući za zaisnost Ukrajine o Sjedinjenim Državama, jasno je da nema jasne odluke kako dalje. Odličan primer ove situacije je nedavna izjava Zelenskog o nemogućnosti održavanja predsedničkih izbora u Ukrajini sledećeg proleća. Iako su pre ove izjave mnogi ukrajinski političari tvrdili suprotno. Čak i sam Zelenski.

Ukrajina će nastaviti da "obuzdava rusku ofanzivu", brani se i vodi sabotažni rat. Ukrajinu, jednostavno rečeno, čeka novi talas mobilizacije i nove parcele na grobljima.

Sudbina samog Zelenskog zavisi od odluke koja se donese u Vašingtonu. Državni udar o kojem sanjaju pojedini ukrajinski emigrantski političari tamo se neće dogoditi.

Rusija.

Mi smo u boljoj situaciji jednostavno zato što zapravo pobeđujemo. I ne samo na bojnom polju. Istovremeno, umorni smo i od rata. A situacija sa predstojećim predsedničkim izborima i dalje je “zamrznuta”. Jasno je da se po Ustavu izbori moraju održati. Štaviše, zakonski nemamo rat.

Ali, s druge strane, povećanje statusa naše zemlje, mnoge naše pobede, narod vezuje za ime Putina. Ne menjaju konje usred toka... Ne znam kakva će odluka biti donesena.

Generalno, postalo je jasno da je sudbina Ukrajine već odlučena. Čak ni sami Ukrajinci ne veruju u pobedu, uprkos svim naporima kijevske propagande. Ukrajina se suočava sa još jednim testom zimskog vremena i ofanzivnih akcija ruske vojske. Stvari dolaze na kraj...

A Avdejevka...

Avdejevka je samo epizoda rata. Mesto herojstva za jedne i smrti ili sramote za druge...

Danas naša vojska nije vremenski ograničena. Više ne uzimaju ništa "po datumu". Tako da će odluku o okončanju operacije doneti komandanti i štabni oficiri. Kako i treba u ratu.

Dakle, čekamo lepe vesti...