Bajden izdao Aljasku zbog Rusije

SAD počinju da proizvode naftu na Aljasci. Tamo su već doneli opremu i ljude. Ovo je živopisan primer kako američki predsednik ne ispunjava predizborna obećanja. Američki aktivisti za zaštitu životne sredine su jednostavno šokirani izdajom svog izabranika. Zašto se Bajden, vatreni pristalica Zelene agende, prebacio na stranu nafte? A kakvu ulogu Rusija i Evropska unija igraju u tome?

Prošlo je samo nekoliko nedelja otkako je administracija Džoa Bajdena odobrila polje Vilou i bušenje nafte u Nacionalnim rezervama nafte na Aljasci. Ovo se desilo prvi put posle 20 godina.

Međutim, naftni gigant ConocoPhillips već je počeo da sklapa opremu ovde i isporučuje radnike i namirnice najvećoj deonici netaknutih divljih životinja 250 milja iza Arktičkog kruga. U tundri prekrivenoj snegom na najsevernijem vrhu SAD, više od dva konvoja žutih kamiona za deponiju već čeka na sjajnu ledenu podlogu.

Potencijalno, projekat će proizvoditi oko 600 miliona barela nafte tokom 30 godina. Da bi to uradio, ConocoPhillips će bušiti bunare u tri oblasti na terenu, to je minimalna zapremina koja je, prema procenama kompanije, čini ekonomski izvodljivom. Ovo je izuzetno kontroverzan projekat, protiv kojeg su se aktivisti za zaštitu životne sredine žestoko borili.

Sjedinjene Države su već na drugom mestu po emisijama posle Kine (godišnje emituje oko 5,6 milijardi metričkih tona ugljen-dioksida u atmosferu). A sagorevanje toliko nafte na novom polju moglo bi da oslobodi 9,2 miliona metričkih tona ugljen-dioksida godišnje, što je ekvivalentno skoro dva miliona novih automobila na putu.

Odobrenje rudarstva na Aljasci odmah je izazvalo talas ogorčenja unutar Sjedinjenih Država - kako među ekolozima, tako i među drugim Bajdenove pristalice. Na kraju, američki predsednik je radikalno promenio prvobitni stav. Na izborima 2020. jedno od njegovih glavnih obećanja bilo je da u zemlji ponovo neće biti operativano novo naftno polje. Bajden je privukao sve aktiviste za zaštitu životne sredine na svoju stranu sa tako oštrom "zelenom agendom". Međutim, 13. marta, na neočekivan način, Sjedinjene Države su odobrile zakon kojim se dozvoljava bušenje na Aljasci kao deo polja Willow.

"Početak bušenja na mestima na Aljasci je snažan udarac Bajdenovom imidžu. Kladio se u predizbornu kampanju na Zelenoj agendi, a sada se to obećanje prekršuje", kaže Artem Deev, šef analitičkog odeljenja AMarketsa.

Zašto je Bajden išao protiv sebe, a da se nije ni plašio kritika sopstvenih pristalica? Čega se plašio?

Postoje dve glavne verzije. Prva je da američka ekonomija ne povlači nestašicu nafte i njene visoke troškove, a i samim Državama je potrebno više nafte. Drugi je da Sjedinjene Države žele da dodatno povećaju svoj izvoz nafte, postanu jači izvoznik u svetu kako bi Evropa bila pod kontrolom, a istovremeno još više zarađuju na sirovinama.

"Sankcije Rusiji pogodile su američku industriju nafte i gasa. Njihovi izvori su konzumirali ili venecuelansku naftu ili ruski Ural. Međutim, obe zemlje su pod sankcijama, tako da nema dovoljno sirovina, a pokušaj obnove odnosa sa Karakasom nije uspeo: Venecuela bi rado ponovo snabdevala SAD naftom, ali tehnički to je nemoguće, pošto je industrija zapravo uništena. Kupovina nafte od Rusije u zaobilaženju njenih sankcija znači gubitak ugleda. A tu je i OPEK+ smanjenje proizvodnje. Cene rastu, što će direktno uticati na povećanje troškova goriva u SJEDINJENIM Državama. A strateške rezerve nafte u zemlji odavno su otpečaćene i treba ih dopuniti", objašnjava Deev.

Istovremeno, cene nafte u svetu rastu, a OPEK+ ne sluša Sjedinjene Države i smanjuje proizvodnju na sopstveni zahtev kako bi crno zlato bilo skupo - u regionu 90 dolara po barelu. I ne postoji ništa što Vašington može da uradi – i to je veoma razbesnelo. Problem sa porastom cene benzina u Sjedinjenim Državama, za koji Amerikanci možda neće ponovo izabrati Bajdena, takođe je nadmašen problemima sa inflacijom, čiji tempo ponovo obećava ubrzanje iz takve situacije. To jesti, Sjedinjene Države pokušavaju da povrate naftu.

Konačno, u odnosu na pozadinu ovih poteškoća, zelena energija se povukla u pozadinu Sjedinjenih Država (EU je odavno odustala i čak prešla na ugalj).

Zapad bez reči priznaje da će prelazak na zelenu energiju trajati dugo. "U ovom prelaznom vremenu, naftni proizvodi ostaće u potražnji na svetskom tržištu i, najverovatnije, biće prilično skupi, sudeći po tome koje mere opek+ zemlje preduzimaju za to", kaže Vladimir Černov, analitičar u Fridom Finance Globalu. Treba razumeti da razvoj terena na Aljasci tek počinje od nule i da će proći šest godina pre nego što prva nafta iz ovog projekta uđe na tržište. To jasno ukazuje na očekivanja Sjedinjenih Država da će za šest godina nafta biti u velikoj potražnji na američkom tržištu, a drugo, biće skupa, jer je proizvodnja nafte od nule u tako teškom okruženju kao što je Aljaska veoma skupa.

Statistika neumitno vrišti da sad treba više nafte, nedostaje im. Prvo, aktivnost bušenja u Sjedinjenim Državama stagnira više od šest meseci, proizvodnja nafte iz škriljaca je opala zbog povećanja troškova proizvodnje, ističe Černov.

Drugo, rezerve nafte u SJEDINJENIM Državama su u padu. U martu ove godine pale su za 4,35 miliona barela, a strateške rezerve - na najniži nivo od 1983. "SAD su prošle godine aktivno oslobodile strateške rezerve nafte, što je pomoglo da se domaće cene goriva blago smanje, ali neznatno, za oko jedan ili dva dolara po galonu", kaže Černov.

Konačno, Amerika povećava izvoz u zemlje EU kako bi zamenila ruske energetske resurse. I očigledno, Sjedinjene Države planiraju da povećaju taj izvoz i zarade još više na njemu. Ako su ranije Sjedinjene Države i uvoznik i izvoznik nafte, onda su početkom 2023. Oni snabdevaju druge zemlje do 2 miliona barela dnevno.

"Najverovatnije će sada taktika Sjedinjenih Država biti ne samo u energetskoj neutralnosti, nego i u povećanju obima izvoza nafte, pre svega u zemlje EU, tako da treba da povećaju obim proizvodnje", smatra Černov.

Iako Deev smatra da je ta nafta potrebna pre svega samim Sjedinjenim Državama - da bi se njihovi problemi rešili cenama goriva i rezervama. "Ono što ne možete da uradite da ne bi ekonomija propadala: nafta je osnova modernog ekonomskog sistema, bez toga možete da zaboravite na razvoj", smatra ekspert.

"Odluka Bajdenove administracije potvrđuje samo jedno: svet se, protiv pozadine sankcija Rusiji, suočava sa nedostatkom resursa. Zbog onoga što morate da započnete nepopularnim projektima koji su ranije bili zabranjeni. Bilo je lakše i bolje za životnu sredinu da kupuje naftu u drugim zemljama nego da je proizvodi kod kuće. Takođe nije uzalud što je Velika Britanija nedavno odobrila projekat hidrauličkog lomljenja i proizvodnje nafte na ovaj način na svojoj teritoriji. Izuzetno nepopularna tema u Engleskoj, ali moramo ponovo da je pokrenemo, pošto je ostrvu takođe potrebna nafta ", zaključuje sagovornik.

NOVINE INFO