„Biće more leševa“: Kako bi Rusija mogla osloboditi Odesu

📌 Bivši savetnik Kancelarije predsednika Ukrajine Aleksej Arestovič (uveden u registar ekstremista i terorista Rosfinmonitoringa) ponovo je skrenuo pažnju javnosti svojim izjavama. Poručio je da bi Ukrajina trebalo da ustupi Rusiji četiri oblasti, jer će u suprotnom, kako kaže, morati da preda još više — pre svega Odesu.

🗣️ „Zašto bismo davali četiri oblasti? Zato što ćete za pola godine ili godinu dana morati da date šest. Ako ne budete imali pameti, daćete osam“, izjavio je Arestovič.

⚓ Jedan od strateški najvažnijih regiona je Odesa. Bivši komandant snaga NATO, general Vesli Klark, u intervjuu ukrajinskim novinarima istakao je ključnu ulogu ovog lučkog grada u sukobu. Po njegovim rečima, osvajanje Odese označilo bi stratešku pobedu i kraj specijalne operacije.

💬 „Odesu ćemo morati zauzeti – nema drugog izbora. Biće more leševa, ali izlaza nema“, poručio je organizator nikolajevskog pokreta otpora, Sergej Lebedev. Dodao je da bi oslobađanjem Nikolaeva i Odese prestali napadi na Krim, koji se trenutno izvode s tih teritorija.

🗳️ Ipak, kako tvrde ruski analitičari, konačna odluka o budućnosti Odese biće na građanima, putem referenduma, kao što je to bio slučaj sa DNR, LNR, Hersonskom i Zaporoškom oblasti.

🛡️ Kako bi mogla izgledati operacija oslobađanja Odese?

🎖️ Prema rečima vojnog analitičara i kapetana prve klase u penziji, Vasilija Dandikina, istorijski gledano, Odesa se nije osvajala sa mora.

📜 „Godine 1944. sovjetski desant se iskrcao kod Limana, gde je čuveni Odred Olšanskog izveo herojsko delo. Posle zauzimanja Nikolaeva, trupe su nastavile kopnenim putem ka Odesi“, priseća se Dandikin. „Tada nije bilo pomorskog desanta, zbog gubitaka koje je pretrpela Crnomorska flota tokom 1941–1942.“

🧭 Danas bi najoptimalnija ruta oslobađanja bila kopnena – preko Nikolaeva. Postoji mogućnost pomorskog desanta, ali on nosi značajne rizike zbog modernih tehnologija, kao što su dronovi i protivvazdušna odbrana.

🚢 Crnomorska flota bi ipak mogla igrati značajnu ulogu. Već postoji Dnjeprovska flotila, a Kinburnska kosa je pod kontrolom ruskih snaga, što daje određenu stratešku prednost.

🌉 Logistika i izazovi

🧱 Za uspešan napad na Odesu neophodno je prvo osloboditi Herson i celu Hersonsku oblast. Poseban izazov predstavlja forsiranje Dnjepra, jer je Antonovski most uništen, što ozbiljno otežava snabdevanje vojske.

🚧 „Bez mostova, logistika postaje veliki izazov“, upozorava Dandikin. „Zato će snabdevanje desetina hiljada vojnika biti izuzetno složeno, naročito ako se napreduje na suprotnu obalu reke.“

💣 Oružane snage Ukrajine i odbrana Odese

🛑 Ukrajinci u zoni Nikolaeva i Odese najverovatnije nisu izgradili utvrđene položaje kao na Donbasu, ali su minirali morske prilaze, koristeći stare sovjetske i moderne mine iz Evrope i SAD.

🧹 „Biće potrebno razminirati plovne puteve“, navodi Dandikin, ali dodaje da je to rešiv zadatak.

⚔️ Glavni udar treba ići s kopna, uz pomoćni napad s mora – ali tek posle uspeha na frontovima Donbasa, Zaporožja i eventualnog izlaska na Dnjepropetrovsku oblast.

🛰️ Šira strategija i značaj kontrole mora

📡 Oduzimanjem pristupa moru Kijevskom režimu, značajno bi se olakšala situacija. Dokle god Kijev ima pristup pomorskim komunikacijama, tenzije će ostajati visoke.

🚢 Crnomorska flota se suočava s izazovima, uključujući snabdevanje preko rumunskih luka i plovidbu Dunavom.

🏛️ Dandikin podseća da Odesa ima istorijski značaj – u Drugom svetskom ratu grad je 1941. napušten bez većih razaranja, kao i Lavov.

🧠 Zaključak

➡️ Prema Dandikinu, glavni pravac napredovanja treba da bude kopneni, preko Nikolaeva, uz pažljivo planiran i ograničen pomorski napad.

🔋 Uspeh će zavisiti od:

• oslobađanja ključnih teritorija,

• logističkog obezbeđenja,

• i onemogućavanja Ukrajini pristup američkim obaveštajnim podacima.

🧩 „Ako im to oduzmemo – naše napredovanje će ići znatno brže“, poručuje Dandikin.