Carine do 50%: Trampova strategija koja menja pravila igre u međunarodnoj trgovini

EU preti kontra-merama, ali otkriva ekonomsku zavisnost od SAD jer se 70% njenog izvoza suočava s novim carinama.

Tramp odbija pregovore sa EU, smatrajući carine trajnim osim ako Evropa ne popusti pred američkim zahtevima.

Evropske protivmere smanjene su zbog unutrašnjih podela i straha od daljeg eskaliranja.

Ovaj sukob preti globalnoj tržišnoj nestabilnosti, s EU pod pritiskom da ili popusti ili se suoči s dugoročnim ekonomskim bolom.

Rastući trgovinski sukob između SAD-a i Evropske unije dostigao je vrhunac ove nedelje kada je predsednik Donald Tramp uveo opsežne carine do 50% na robu iz EU, proglašavajući kraj decenijskog, kako kaže, "nefer" trgovanja.

EU, koja pokušava da odgovori, zapretila je "snažnim kontra-merama", dok je istovremeno apelovala na pregovore—što otkriva ekonomsku zavisnost Evrope od američkih potrošača. Kako Tramp odbija da popusti, a EU se priprema za osvetničke carine, sukob preti da poremeti globalna tržišta i preoblikuje međunarodne trgovinske dinamike.

Dugoočekivana korekcija

Trampove carine "Dana oslobođenja", najavljene prošle nedelje i koje stupaju na snagu 9. aprila, uvode opštu carinu od 20% na gotovo sav uvoz iz EU, ciljajući industrije od automobila do čelika. Predsednik ovu meru vidi kao nužnu korekciju godina neravnoteže, navodeći prosečnu carinu EU od 39% na robu iz SAD i 200 milijardi dolara godišnjih poreza na dodatu vrednost koji opterećuju američke firme. "Formirano je da nanese stvarnu štetu Sjedinjenim Državama u trgovini", rekao je Tramp u Ovalnom kabinetu, odbacivši EU predlog o "nula za nula" carinama kao nedovoljan.

Panična reakcija EU

Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič priznao je da se blok našao u "teškoj situaciji", jer 70% njenog izvoza u SAD—u vrednosti od 410 milijardi dolara—sada suočava s visokim carinama. Brisel je inicijalno predložio 28 milijardi dolara osvetničkih carina, ali je smanjio te mere nakon unutrašnjih nesuglasica, uklanjajući ciljeve poput burbona i vina kako bi izbegao dalju provokaciju Trampa. "Pažljivo smo slušali naše članice", priznao je Šefčovič, što ukazuje na unutrašnju podelu.

Protivmere EU, zakazane za 15. april i 15. maj, samo su delić onoga što SAD imaju. Kako je istakao nemački ministar privrede Robert Habeck, "Berze već padaju i šteta bi mogla postati još veća... Amerika je u slaboj poziciji." Međutim, poluga EU je ograničena. Njen predloženi "Instrument protiv prinude", koji bi mogao ograničiti američke usluge, označen je kao "vrlo nuklearna opcija" od strane irskog ministra spoljnih poslova, što pokazuje strah od eskalacije.

Pregovarati ili se predati?

Predsednik Tramp jasno je stavio do znanja da carine nisu pregovarački adut, već trajni alat, osim ako Evropa ne popusti. "Ne gledamo [pregovore]", rekao je, odbacivši ponudu EU da ukine industrijske takse. U međuvremenu, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen žali zbog carina koje naziva "velikim udarcem za svetsku ekonomiju."

Kritičari tvrde da retorika EU zvuči prazno. Carina od 10% na američke automobile i barijere za američku poljoprivredu protivreče njenom stavu o slobodnoj trgovini. "Oni ne uzimaju naše automobile, kao Japan u tom smislu. Ne uzimaju naše poljoprivredne proizvode; praktično ništa ne uzimaju", izazvao je Tramp.

Kako Tramp ostaje nepokolebljiv, a odmazda EU je fragmentirana, ćorsokak preti da produbi ekonomske bolove. Poziv Ilona Maska na slobodnu trgovinsku zonu između SAD i EU još uvek je dalek, s obzirom na evropsku zaštitničku istoriju. Za sada je Trampova poruka jasna: Era američke pasivnosti je završena. "Ovo je Amerika na prvom mestu," izjavio je. "Mogu postojati trajne carine, a mogu postojati i pregovori."

Dok tržišta očekuju turbulencije, gnev EU samo naglašava koliko joj je potrebna SAD—i koliko je daleko spremna da ide da izbegne iskrenu odgovornost. Lopta je na evropskoj strani. Da li će odabrati pravičnost ili besmislenost, to će definisati naredno poglavlje globalne trgovine.