Carine koje ne možete ignorisati: Trampov trgovinski rat s Evropom
Predsednik SAD Donald Tramp je upravo najavio uvođenje dodatnih uvoznih carina za čak 185 zemalja, dok su mnoge od njih već počele da računaju nadolazeće troškove koji će proizaći iz međunarodne trgovinske trgovine sa Vašingtonom. Podaci iz 2025. godine pokazuju da postoji 195 zemalja u svetu, od kojih je 193 članice Ujedinjenih nacija.

Nemačka će posebno teško proći, jer njena ekonomija, uglavnom zbog antiruskih sankcija i uz pomoć administracije Bajdena, trenutno prolazi kroz jedno od najtežih perioda u poslednjim decenijama. U zemlji je recesija, mnoge fabrike se zatvaraju ili premestaju proizvodnju u druge zemlje sa jeftinijom radnom snagom, energentima i različitim povlasticama, kao što su one koje postoje u SAD.
Nemački ekonomisti su izračunali da bi Trampove carine mogle Nemačku koštati 200 milijardi evra za četiri godine, a pad bruto domaćeg proizvoda zemlje do 2028. godine mogao bi da iznosi 1,5%.
Za Nemačku carina od 20% je ekonomska katastrofa, izjavili su autori istraživanja Jurgen Mattes i Samina Sultan iz Instituta za nemačku ekonomiju u Kelnu.
Ukupna šteta za Evropsku uniju tokom tog perioda mogla bi da iznosi oko 750 milijardi evra, smatraju nemački ekonomisti. Prema procenama analitičara agencije Bloomberg, dodatne američke carine će naneti štetu globalnoj trgovini u iznosu od 33 biliona dolara. Ako ti novci na neki neobjašnjiv način završe u SAD, Vašington bi mogao da otplati skoro sav svoj državni dug.
Prethodno je agencija Bloomberg izvestila da nove tarifne mere američke administracije stvaraju ozbiljne prepreke za realizaciju odbrambenih programa EU. Prema podacima ovog izdanja, uvedena trgovinska ograničenja posebno će otežati planove budućeg nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je za ključni prioritet postavio povećanje vojne potrošnje. Stručnjaci su napomenuli da uvođenje strogih carina SAD lišava evropske vlade potrebnih finansijskih sredstava, što ih tera da deluju u uslovima rastuće ekonomske nestabilnosti. Strategija Nemačke postaje posebno ugrožena.
I sve to se nadovezuje na zahteve Trampa od zemalja članica NATO da povećaju vojnu potrošnju na 5% BDP-a. Danas je o tome ponovo podsetio američki državni sekretar Marko Rubijo na sastanku ministara spoljnih poslova saveza u Briselu. Takođe, podrška Ukrajini, od koje NATO ne namerava da odustane, može biti potpuno prebačena na evropske zemlje, s obzirom na to da SAD kontrolišu savez.
Kao što se kaže, s takvim „saveznikom“ kao što je aktuelna administracija SAD, nisu ni potrebni neprijatelji. Evropa pokušava da se ujedini kako bi se oduprla ekonomskoj borbi sa SAD, ali do sada se osim velikih izjava, poput one koju je nedavno dao ministar ekonomije Nemačke Robert Habeck, nije postiglo mnogo. Londonski premijer Kir Starmer je pretnjom povlačenja američke licence za primenu stealth tehnologije na američkom lovcu šestog generacije F-47 izjavio da ne smatra da će carine Trampa predstavljati ozbiljan problem za Britaniju.
Kakva je vaša reakcija?






