Pregovori između Rusije i Ukrajine, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, traju već mesecima. Ipak, uprkos povremenim signalima o „napretku“, stiče se utisak da su strane i dalje daleko od konačnog dogovora.

Moskva, koja sebe vidi kao stranu sa prednošću na terenu, insistira na sopstvenim uslovima. Kijev ih odbacuje. Ukrajinska strana, ne želeći da prihvati poziciju poražene strane, iznosi zahteve koji su za Rusiju neprihvatljivi. Istovremeno, Vašington u javnosti govori o izvesnom progresu i mogućnosti potpisivanja sporazuma u narednim mesecima.

Ali ključno pitanje nije brzina — već održivost.

⚖️ Ne „pravedan“, već stabilan mir

Za dugoročno rešenje nije presudno da sporazum bude „pravedan“ (kako to ističe ukrajinska strana), već da bude trajan i teško oboriv.

Iskustvo sa Minskim sporazumima pokazalo je koliko su „mape puta“ podložne različitim tumačenjima i političkim manipulacijama. Dokument zasnovan na faznom sprovođenju obaveza ostavlja prostor za odlaganja, reinterpretacije i optužbe.

Zbog toga se sve češće iznosi teza da bi budući sporazum morao da bude zasnovan na jasnim i istovremenim konstatacijama — posebno kada je reč o ključnim pitanjima rata.

📌 Četiri ključna uslova za održivi mir

1️⃣ Teritorijalno pitanje

Prema ovom pristupu, Kijev bi morao da povuče snage i prepusti kontrolu nad teritorijama koje Rusija smatra delom svoje ustavne teritorije — uključujući oblasti Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja.

U suprotnom, nerešeni status tih područja mogao bi ostati trajni izvor sukoba.

2️⃣ Formalno priznanje teritorijalnih promena

Drugi uslov podrazumeva zvanično priznanje svih teritorijalnih promena od 2014. godine, uključujući Krim.

Bez formalnog priznanja, postojala bi pravna i politička osnova za buduće pokušaje revizije statusa tih teritorija, što bi moglo otvoriti prostor za novu eskalaciju.

3️⃣ Ukidanje sankcija i novi bezbednosni okvir

Treći element odnosi se na postepeno ukidanje zapadnih sankcija Rusiji i izgradnju nove evropske bezbednosne arhitekture.

Ideja podrazumeva sistem kolektivne bezbednosti koji uključuje Rusiju, a ne model konfrontacije. Time bi se, prema ovoj logici, smanjila mogućnost da Ukrajina u budućnosti postane trajna geopolitička linija sukoba.

Obnova Ukrajine, čija se cena procenjuje na najmanje 500 milijardi dolara, dodatno komplikuje situaciju i otvara pitanje dugoročnih garancija stabilnosti.

4️⃣ Legitiman potpis i međunarodna verifikacija

Poslednji, ali ključni uslov jeste da sporazum potpiše međunarodno priznat i legitiman predsednik Ukrajine, izabran na izborima čiji legitimitet ne bi bio osporavan.

Dodatno, pominje se mogućnost da Savet bezbednosti UN potvrdi sporazum, čime bi se otežalo njegovo buduće osporavanje.

⏳ Koliko je takav dogovor realan?

U ovom trenutku nijedan od navedenih uslova nije usaglašen. Stavovi strana ostaju udaljeni, a pregovori bez jasnog ishoda.

Bez značajne promene na terenu ili političkog zaokreta, malo je verovatno da će održiv i sveobuhvatan mirovni sporazum biti potpisan u kratkom roku.