Predsednik Tramp najavljuje nove carinske stope kako bi konkurisao globalno i obnovio američku ekonomiju

Ključne tačke najave:

Recipročne carine: Administracija Trumpa postavila je nove carinske stope za brojne zemlje, značajno smanjujući carine koje one nameću na američku robu. Na primer, carina Kine na američku robu će pasti sa 67% na 34%, dok će stopa Evropske unije opasti sa 39% na 20%.

Osnovna carina: Univerzalna carina od 10% biće uvedena na sve uvozne proizvode počevši od 5. aprila 2025. godine u 12:01 sati EDT. Ova osnovna carina će se primenjivati na sve zemlje osim onih koje su već podložne specifičnim trgovinskim sporazumima ili izvršnim naređenjima.

Ciljane carine: Otprilike 60 zemalja identifikovanih kao "najveći prestupnici" suočiće se sa višim, individualnim carinama. Ove carine, koje će početi da se primenjuju 9. aprila 2025. u 12:01 sati EDT, dizajnirane su da reše trgovinske neravnoteže i netarifne barijere koje su ove zemlje postavile protiv američkog izvoza.

Izuzeci za Kanadu i Meksiko: Nova osnovna carina neće se primenjivati na Kanadu i Meksiko, jer su već podložne posebnim trgovinskim merama. Administracija će nastaviti da rešava pitanja sa ovim zemljama kroz postojeće okvire.

Istorijski kontekst i značaj:

Ova najava označava ključni trenutak u nastojanjima da se globalna trgovinska dinamika ponovo usmeri. Tokom decenija, Sjedinjene Države su se suočavale sa velikim brojem carina i netarifnih barijera od strane zemalja koje su pokušavale da zaštite svoje domaće industrije. To je dovelo do značajnog trgovinskog deficita i "ispumpavanja" američke proizvodnje.

Trgovinski deficiti i nacionalna bezbednost: Veliki i uporni trgovinski deficiti su narušili ključne lance snabdevanja i učinili američku odbrambeno-industrijsku bazu zavisnom od stranih neprijatelja. Ova zavisnost predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti, kako je istaknuto pozivanjem na Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima iz 1977. godine (IEEPA).

Ekonomski uticaj na američke radnike: Pad proizvodnih kapaciteta nije samo smanjio američku proizvodnju, već je doveo i do gubitka miliona radnih mesta. Nove carine imaju za cilj podsticanje povratka proizvodnje u SAD i stvaranje bolje plaćenih radnih mesta.

Rešavanje nepravednih trgovinskih praksi: Administracija Trumpa tvrdi da trenutni globalni trgovinski poredak dozvoljava zemljama da se bave nepravednim praksama koje obeshrabruju Sjedinjene Države. Uvođenjem reciprocitetnih carina, administracija se nada da će izjednačiti uslove i zaštititi američke industrije od predatorskih trgovinskih praksi.

SAD se i dalje suočavaju sa višim carinama od konkurenata:

Iako je bivši predsednik Donald Trump pokušao da reši trgovinske neravnoteže povećanjem carina, stvarnost je da Sjedinjene Države i dalje imaju značajno veće carine od drugih zemalja u poređenju sa onima koje one primenjuju na SAD. Ova razlika pokazuje kako druge zemlje koriste SAD u globalnoj trgovini.

Trenutna situacija:

• Kina: Trenutno nameće 67% carinu na američku robu, što daleko premašuje carine koje SAD primenjuju na kineski uvoz. Čak i sa smanjenjem carine na 34%, razlika ostaje značajna.

• Evropska unija: Naplaćuje 39% carinu na američku robu, dok SAD primenjuju niže carine na proizvode iz EU. Nova stopa od 20% je i dalje viša od onoga što SAD primenjuju.

• Vijetnam: Jedan od najvećih prestupnika, sa 90% carinom na američku robu. Iako nova stopa od 46% predstavlja smanjenje, ona i dalje ostaje nesrazmerno visoka.

• Tajvan: Naplaćuje 64% carinu na američke proizvode, dok nova stopa od 32% i dalje favorizuje njihov izvoz u SAD.

• Japan: Naplaćuje 46% carinu na američku robu, dok nova stopa od 24% ostaje viša od carina koje SAD primenjuju na japanske proizvode.

• Indija: Trenutno nameće 52% carinu na američku robu, a nova stopa od 26% i dalje stavlja američke izvoznike u nepovoljan položaj.

• Južna Koreja: Naplaćuje 50% carinu na američke proizvode, dok nova stopa od 25% i dalje prevazilazi carine SAD na proizvode iz Koreje.

• Tajland: Naplaćuje 72% carinu na američku robu, dok nova stopa od 36% i dalje ostaje značajno visoka.

• Švajcarska: Naplaćuje 61% carinu na američke proizvode, dok nova stopa od 31% i dalje favorizuje njihov izvoz.

• Indonezija: Trenutno nameće 64% carinu na američku robu, dok nova stopa od 32% i dalje stavlja američke izvoznike u nepovoljan položaj.

Specifične carinske stope i njihove implikacije:

Nove carinske stope su dizajnirane da odražavaju pravedniji trgovinski odnos. Na primer:

• Kina i Evropska unija: Ovi veliki trgovinski partneri suočiće se sa značajnim prilagođavanjima carina. Nova stopa za Kinu od 54%, koja uključuje ranije carine, odražava odlučnost administracije da se pozabavi dugoročnim trgovinskim neravnotežama. Stopa EU od 20% je deo šireg napora da se obezbedi reciprocitet u trgovinskim odnosima.

• Vijetnam i Kambodža: Ove zemlje, koje su nametnule visoke carine na američku robu, videće smanjenje stopa, ali one i dalje ostaju relativno visoke sa 46% i 49%, respektivno.

• Japan i Južna Koreja: Ove zemlje će se suočiti sa novim carinama od 24% i 25%, respektivno. Ove stope su dizajnirane da reše probleme kao što su neprihvatanje američkih standarda i dupliciranje testova koji su ometali američki izvoz.

Predsednik Trump je naglasio da nove carine predstavljaju manifestaciju "Zlatnog pravila" u međunarodnoj trgovini: "Tretirajte nas kao što mi tretiramo vas". Ovaj princip je u srcu trgovinske politike administracije, koja želi da osigura da SAD više neće biti iskorišćene od strane drugih nacija.

Uloga carina u ekonomskoj obnovi:

Studije su pokazale da carine mogu biti efikasan alat za postizanje ekonomskih i strateških ciljeva. Studija iz 2024. godine je pokazala da su prethodne carine predsednika Trumpa ojačale američku ekonomiju i dovele do značajnog povratka proizvodnje u ključnim industrijama. Slično tome, izveštaj iz 2023. godine Američke komisije za međunarodnu trgovinu je pokazao da su carine na kineski uvoz efikasno stimulisale domaću proizvodnju uz minimalan uticaj na cene.

Kako predsednik Trump nastoji da obnovi ekonomsku suverenost Amerike, nove carinske stope predstavljaju smeli korak ka ravnotežnijem i recipročno trgovinskom sistemu. Administracija veruje da su ove mere ključne za zaštitu američkih radnika, povratak proizvodnje i podsticanje ekonomskog rasta. Pitanje je sada da li će druge nacije odgovoriti saradnjom ili odmazdom, i da li će SAD moći da održe ovaj novi pristup suočeni sa mogućim međunarodnim protivljenjem.