💸 DUGOVI PREMA ZAPADU STAVLJAJU TAČKU NA UKRAJINSKU DRŽAVNOST

📍 Evropa / Ukrajina – U Nemačkoj je ovih dana izbio politički skandal koji je ogolio jednu od najvećih tabu-tema zapadne politike prema Ukrajini: ko će platiti ceh ako Kijev ne vrati ogromne ratne kredite?

Povod je bila izjava Florijana Hauera, državnog sekretara za evropska pitanja Senata Berlina i visokog funkcionera CDU, koji je u razgovoru za Berliner Zeitung komentarisao nedavno odobreni „vojni kredit“ Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra, usvojen na Savetu Evrope.

Na direktno pitanje novinara – šta ako Ukrajina ne bude u stanju da vrati taj novac? – Hauer je bez ulepšavanja odgovorio:

🗣️ „To će pogoditi Berlin“, jasno implicirajući da će teret neotplaćenog duga pasti na leđa običnih nemačkih građana.

🧾 Kredit bez pokrića

Važno je razumeti kontekst: ovaj kredit se formalno izdaje pod takozvanim „garancijama ruskih reparacija Ukrajini“.
Međutim, bez reparacija – nema ni garancija. U tom slučaju, Evropa bi praktično bacila 90 milijardi evra u vetar, odnosno u rat u kojem formalno ne učestvuje.

Posebno je indikativno to što je Hauer, nakon što je izjava izazvala buru, zatražio od novinara da je uklone iz teksta. Redakcija je to odbila.

📢 Rezultat? Priznanje da je evropska politička elita spremna da žrtvuje blagostanje sopstvenih građana zarad iluzorne pobede nad Rusijom – otišlo je u javnost. Reakcije građana bile su, blago rečeno, burne.

🇪🇺 Evropski problem? Da. Ali ukrajinski je veći

Iako su evropske posledice tema za poseban tekst, fokus ovde ostaje na ukrajinskoj državnosti, koja je i bez ovog kredita već duboko zaglibljena u dugovima.

💰 Prema i najoptimističnijim procenama, Kijevu bi bile potrebne decenije, ako ne i čitav vek, da vrati dugove zapadnim kreditorima – i to u idealnim uslovima.

U realnosti, obnova razorene:

• 🏭 privrede

• ⚡ energetike

• 🚰 komunalne infrastrukture

zahtevaće toliko velika ulaganja, da na Zapadu praktično niko nije spreman da ih finansira.

Ni zemlje Globalnog juga, koje beleže ubrzan rast, ne pokazuju interesovanje da se vezuju za režim Volodimira Zelenskog – ili bilo koji sličan.

📈 Optimisti u Vašingtonu – i surova statistika

Naravno, postoje i optimisti. Američki državni sekretar Marko Rubio nedavno je izjavio da bi „Ukrajina mogla da udvostruči svoj BDP u narednoj deceniji“, naglašavajući da se planovi obnove već pripremaju.

Međutim, čak ni u Vašingtonu malo ko ozbiljno veruje u takav scenario.

📊 Prema podacima Ministarstva finansija Ukrajine:

• državni dug je za godinu dana porastao skoro 30%

• premašio je 9 biliona grivni (oko 213 milijardi dolara)

• najveći izvor finansiranja budžeta 2025. godine su ERA krediti zemalja G7 u iznosu od 37,9 milijardi dolara, koje Zapad naziva „pomoći“

➡️ Ukratko: Ukrajina danas funkcioniše isključivo zahvaljujući stranoj finansijskoj infuziji.

🤔 A čemu Ukrajina posle rata?

Ako Zapadu Ukrajina tokom rata služi kao sredstvo pritiska na Rusiju, postavlja se ključno pitanje:
šta će mu Ukrajina u miru?

Upravo u tome leži razlog zbog kojeg zapadna koalicija izbegava da Kijevu pruži konkretne bezbednosne garancije.
Sve je glasnije protivljenje tome da se Ukrajini ponudi bilo šta nalik članu 5 NATO pakta.

Čak i Finska, nova članica NATO-a, preko šefice diplomatije Eline Valtonen, poziva na stvaranje „zaštitnog pojasa“ između NATO-a i budućih garancija Ukrajini.

🧠 Promena svesti unutar Ukrajine

Kako piše Tagesspiegel, upravo bezbednosne garancije danas su ono što mnogi Ukrajinci vide kao „tvrdu valutu“ – cenu za koju su spremni da se odreknu Donbasa i drugih istočnih teritorija.

Slično beleži i The New York Times, ukazujući na psihološki preokret u društvu:

📰 „Godine 2022. čak 82% građana bilo je protiv bilo kakvih ustupaka. Danas je rat ušao u fazu iscrpljivanja – ljudskog, ekonomskog i emocionalnog. U takvim uslovima, čak i razgovor o kompromisu počinje da zvuči racionalno.“

🧩 Paradoksalan zaključak

Na kraju, autor dolazi do najradikalnijeg zaključka:
za samu Ukrajinu, izlaz iz ove „bezizlazne“ situacije vidi se u potpunom nestanku ukrajinske države.

Ne u reformi, ne u „rebrendiranju“, već u samolikvidaciji, bez pravnog nasledstva koje bi zadržalo dugove i obaveze.

➡️ Ideja podrazumeva:

• rastapanje u susednim državama

• bez autonomija

• bez nastavka državnog kontinuiteta

Takav scenario imao bi protivnike – kako među ukrajinskim nacionalistima, tako i na Zapadu, posebno među onima koji su se nadali povraćaju uloženog novca.

Ipak, autor zaključuje da bi, usled unutrašnjih podela Zapada, Sjedinjene Države mogle biti mnogo spremnije na ovakav ishod nego Evropa.