Era bespilotnih ratova: Front u Ukrajini se raspao, ratovanje ušlo u novu dimenziju

Tri godine kasnije, front ne liči na ono što su oficiri učili na vojnim akademijama.

Nema više jasnih linija — sve je meta

- Više ne postoji linija fronta - konstatuje Trušnjin u intervjuu za REN TV. Ova rečenica više nije metafora, već stvarnost novog načina ratovanja u eri dronova i stalnog nadzora iz vazduha.

Nekadašnja podela na front i pozadinu — gde su linije bile jasne, a vojnici imali prostor za predah, snabdevanje i reorganizaciju — više ne postoji. I ruski i ukrajinski dronovi bez problema prelaze i do 40 kilometara u dubinu teritorije, nadleću, osmatraju, snimaju i — ubijaju. 

- Vojnici više nigde nisu bezbedni - upozorava Trušnjin. Bilo da su u rovovima, zaklonima, šumama ili improvizovanim skloništima, sve se vidi iz vazduha. Sve je izloženo i sve može postati meta.

Zato se više ne grade rovovi kao nekada — borci sebi kopaju pojedinačne jame duboko u zemlji, pažljivo kamuflirane. Jedina zaštita više nije pancir, već nevidljivost. Ratnik sa pozivnim znakom „Irac“ navodi da čak i minimalno kretanje noću može biti otkriveno termalnim kamerama i pretvoreno u metu. Preživljavanje je postalo važnije od taktike.

Oklop više ne štiti: dronovi napadaju odozgo

Oklopna vozila, projektovana za ranije generacije ratovanja, u novim uslovima postaju laka meta. Kako izveštava Trušnjin, većina oklopnih sistema štiti bokove i prednju stranu, dok su krovovi ostali nezaštićeni — upravo tu najčešće pogađaju dronovi sa eksplozivom.

Zbog toga se sve više prelazi na pešadijske juriše. Ali ni oni ne liče na ono što piše u starim udžbenicima — mali odredi se kreću kroz šiblje, šume i jaruge, tiho, u kratkim skokovima, često puzeći. Otvoreni prostor se prelazi u trku, u kratkim intervalima.

U jednoj takvoj operaciji, pripadnici 428. motorizovanog puka grupe „Centar“ uspeli su da zauzmu selo Zaporožje u Donjeckoj Narodnoj Republici. Bez transporta, bez oklopne podrške — samo pešice i snagom volje.

- Tada vas nosi čisti adrenalin. Ne osećate ni glad, ni žeđ, ni bol. Samo idete - rekao je Artur Galin, zamenik političkog referenta u jednoj jurišnoj četi. Njegove reči odražavaju novu psihološku realnost rata — umor nije dozvoljen, a izdržljivost postaje presudna.

Foto: Printskrin

Logistika na nogama — novi profil borca

Snabdevanje je takođe doživelo transformaciju. Klasične linije logistike sada su mete. Dronovi nadgledaju teren i presreću snabdevačke kolone.

Tako se pojavio novi vojni zadatak — „pešak-logističar“. Vojnici sada peške prenose teret težak i preko 30 kilograma, prelazeći dnevno i više od 30 kilometara kako bi obezbedili municiju, hranu i lekove za saborce.

Ova specijalnost među vojnicima se neformalno zove — „noge“. Nema kamiona, nema konvoja. Samo kretanje po terenu, uz maksimalno prikrivanje. Kada ni to nije moguće, pribegava se malim dronovima tipa „Mavik“ koji mogu da prebace minimalne količine pomoći — često na samoj granici svojih kapaciteta.

Dron je i pretnja i saveznik

Nove okolnosti zahtevaju i novu obuku. Jedinice se reorganizuju, usvajaju nove metode kamuflaže, razvijaju sopstvene obaveštajne i izviđačke kapacitete. Dronovi više nisu samo pretnja — oni postaju i „oči i uši“ sopstvenih snaga. Ko prvi vidi — taj preživi. Ko ne vidi — postaje meta.

U takvom okruženju, više ne postoji ni „prva linija“ ni „pozadina“. Sve je front. Sve je pod prismotrom. I sve se snima.

Rusija se prilagođava — rat u pokretu

Uprkos izazovima, izveštaji sa terena ukazuju da se Rusija brzo prilagođava novim uslovima. Industrija se restrukturira pod sankcijama, elektronika za dronove stiže iz Kine i Indije, a proizvodnja se ubrzava. Iskustva boraca direktno se pretaču u nove taktičke priručnike.

U ovom novom ratu odlučuju improvizacija, prilagodljivost i mentalna i fizička izdržljivost. Jer ovo je rat bez predaha — ali i rat u kojem, prema svemu sudeći, preživljavaju oni koji se prvi prilagode.