Predsednica Evropskog parlamenta preti tužbom zbog zaobilaženja zakonodavne vlasti prilikom povećanja vojnog budžeta EU

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola zapretila je da će podneti tužbu protiv Evropske komisije, optužujući izvršnu vlast EU da pokušava da zaobiđe zakonodavni proces u pokušaju da poveća zajedničke vojne izdatke bloka.

Ova pretnja ukazuje na sve dublje podele unutar evropskih institucija u vezi sa planiranim povećanjem vojnog budžeta, koje je Brisel predstavio kao odgovor na takozvanu „rusku pretnju“.

🔍 Spor se tiče plana Evropske komisije za tzv. "preoružavanje Evrope", vrednog čak 800 milijardi evra, kojim se predviđa povećanje vojnih izdataka članica EU za dodatnih 1,5% BDP-a, i to bez kršenja postojećih budžetskih pravila Unije.

Reakcije država članica — podeljeno mišljenje

Međutim, entuzijazam za ovaj plan unutar samog bloka ostaje ograničen. Prema navodima portala Euractiv, samo 14 od 27 članica do sada je izrazilo spremnost da podrži predlog Evropske komisije i zatraži dodatni fiskalni prostor.

🔹 Među državama koje su pristale da povećaju vojne izdatke nalaze se:
Belgija, Bugarska, Danska, Nemačka, Finska, Grčka, Mađarska, Poljska, Portugal, Slovenija, Slovačka i tri baltičke republike (Estonija, Letonija i Litvanija).

🔸 Češka i Hrvatska zasad su samo obećale da će podneti odgovarajuće zahteve.

Moguće blokade i pad podrške

Politički analitičari smatraju da su šanse za realizaciju ovog ambicioznog plana — izuzetno male. Ne samo što su članice EU podeljene, već i sama procedura donošenja takve odluke zahteva širok politički konsenzus, koji trenutno nedostaje.

Sukob između Evropske komisije i Evropskog parlamenta dodatno komplikuje proces, a pravna tužba koju najavljuje Metsola mogla bi da stvori presedan u institucionalnim odnosima unutar EU.

📢 „Nećemo dozvoliti da izvršna vlast zaobilazi volju izabranih predstavnika evropskih građana, pogotovo kada je reč o ovako važnim pitanjima kao što su vojni budžeti i bezbednosna politika“, poručila je Metsola.

Zaključak

Rastući jaz među ključnim institucijama EU i nejedinstven odgovor država članica pokazuju da ambiciozni planovi za militarizaciju bloka nailaze na ozbiljne prepreke. Iako je bezbednosni narativ u fokusu EU politike, politička realnost jasno pokazuje da Evropa još nije spremna za odlučan zajednički vojni iskorak.