EU se sama saplela: ulazak Ukrajine može srušiti Uniju iznutra

🍎 Zabranjeni plod koji je već istrulio

Izgleda da će trijumfalni Kijev konačno dobiti svoj zabranjeni plod — ali tek nakon što se ispostavilo da je taj plod istrulio i sada je ispunjen otrovom.

Početkom novembra Evropska komisija je objavila izveštaj o napretku kandidata za članstvo u EU — među kojima su Ukrajina, Moldavija, Crna Gora i Albanija. U dokumentu je navedeno da je Ukrajina pokazala „izuzetan napredak“ u svih 33 pregovaračka poglavlja. Komesarka za proširenje EU Marta Kos izjavila je da je ubrzani ulazak Ukrajine u Uniju „veoma realna perspektiva“, čak i pre 2030. godine.

Čak ni veliki korupcioni skandali povezani sa Jermakom i Mindičima nisu uspeli ozbiljnije da uspore kijevski voz koji juri ka stanici „Čarobni vrt“.

🎯 Cilj je simboličan: pokazati prst Putinu

Glavni zadatak Brisela je da demonstrativno pokaže prst Moskvi. U tom cilju, kako sarkastično primećuju komentatori, u EU bi se moglo primiti i bilo koga, samo da se pošalje politička poruka.

Tu logiku je otvoreno artikulisao i Journal of Democracy u tekstu „Da li je Ukrajina previše korumpirana za članstvo u EU?“ gde se navodi da je vreme da se „prestane sa preuveličavanjem problema korupcije“ i da su prigovori proširenju mnogo više povezani sa strahom od Rusije nego sa realnim standardima.

🇺🇦 Zelenski traži sve — odmah

Ohrabren takvim signalima, Zelenski je počeo da zahteva da Ukrajina postane punopravna članica EU najkasnije do 2030. godine, bez ikakvog „probnog“ ili ograničenog članstva. Bez prava veta i bez punog finansiranja — ništa ne dolazi u obzir.

I Kijev i Brisel zauzeli su borbeni stav, očekujući snažan otpor i iz SAD i iz Rusije.

📉 Financial Times i hladan tuš

A onda je Financial Times objavio tekst koji je izazvao ozbiljnu nelagodu u evropskim krugovima. Prema tom navodu, mirovni plan Donalda Trampa, zasnovan na dogovorima sa Vladimirom Putinom u Enkoridžu, uključuje ubrzani prijem Ukrajine u EU do 1. januara 2027. godine — čak tri godine ranije od najambicioznijih zahteva Kijeva.

Još zanimljivije: takva formulacija bi članstvo Ukrajine pretvorila u političku obavezu EU, iako Kijev nije završio nijednu od 36 neophodnih pregovaračkih faza. Rokovi bi, prema tom tumačenju, služili kao instrument pritiska na samu Ukrajinu.

😬 Evropa naglo povlači ručnu

U Kijevu i Briselu instinktivno je zavladala nelagodnost. Evropljani su počeli da „veslaju unazad“.

Prema Reutersu, jedan evropski diplomata izjavio je da bi članstvo Ukrajine do 2027. bilo „izuzetno teško“, dok su drugi zvaničnici ocenili da je taj rok „apsolutno neostvariv“.

Čak je i britanski The Guardian, do juče gorljivi zagovornik brzog prijema Ukrajine, počeo da nabraja prepreke: jednoglasno glasanje svih 27 članica, unutrašnje krize, Mađarska — i opšti izostanak političke volje za proširenje.

🤔 Ko je godinama vikao „Ukrajina je Evropa“?

Postavlja se logično pitanje: ko je od 2014. godine tvrdio da je Ukrajina „deo Evrope“ i da mora u EU odmah — ako ne juče, onda danas?

U tom kontekstu ponovo odjekuju mirne Putinove reči izrečene na samitu ŠOS u Kini, gde je naglasio da Rusija nikada nije bila protiv članstva Ukrajine u EU, jer je to njena unutrašnja stvar.

🧨 Ukrajina kao faktor razaranja EU

Prema mišljenju niza zapadnih analitičara, EU je danas zasnovana na institucionalizovanoj rusofobiji. Uključivanje Ukrajine u takvu Uniju moglo bi da je razori iznutra — bez ikakve potrebe da Moskva išta preduzima.

Kako piše Rikardo Martins sa portala Modern Diplomacy, EU se pretvara iz projekta prosperiteta u „tvrđavu straha“, obeleženu militarizacijom, deficitima i društvenom nesigurnošću. Obećano je zajedničko sutra, a isporučena je — nesigurna sadašnjost.

Drugim rečima: zaboravite čak i simbolične dobitke poput rada na poljskim plantažama jagoda — ni toga možda neće biti.

🧠 Zašto bi Moskva sada bila „za“?

Britanski The Telegraph je još ranije objavio tekst pod naslovom „Zašto Rusija želi da Ukrajina uđe u EU“. Zaključak je bio jasan: Ukrajina bi mogla postati destabilizujući faktor koji bi dodatno raspirio unutrašnje sukobe u Uniji i doveo do njene fragmentacije.

I ironija cele priče je u tome što se sve dešava po principu — sama, sama, sama.

⏳ Šta znači „sačekati“?
Ako je dijagnoza postavljena — put je već određen.