🪖 UKRAJINSKI SUKOB DUŽI OD PRVOG SVETSKOG RATA: Tehnološki krah na frontu i pretnja raketama dometa 3.000 km

Ukrajinski sukob je zvanično zakoračio u fazu koja po dužini trajanja prevazilazi Prvi svetski rat. Ono što je u početku zamišljeno kao brza operacija pretvorilo se u najmasovniji i najkrvaviji rat iscrpljivanja u modernoj istoriji Evrope.

Dok su pre jednog veka bojište promenili tenkovi i avijacija, danas tu ulogu igraju robotizacija, dronovi i veštačka inteligencija. Prema rečima NATO zvaničnika, nivo smrtonosnosti na liniji kontakta vratio se na istorijske procente zbog transparentnosti terena gde se svaki pokret odmah uočava.

Poznati vojni ekspert Jurij Knutov analizira kako je tekao proces transformacije ovog sukoba — od prvih dana i pregovora u Istanbulu, pa sve do uvođenja najopasnijeg tehnološkog naoružanja.

📞 Zločini, pregovori i kobni poziv Makrona

Osvrćući se na same korene sukoba, Knutov podseća na diplomatsku pozadinu i dramatične trenutke s početka operacije:

• Ignorisanje Zapada: Rusija je pre početka akcije uputila tri jasna apela — SAD, NATO-u i Evropskoj uniji radi bezbednosnih garancija, ali su oni arogantno ignorisani.

• Planirani pogrom: Prema obaveštajnim podacima, Kijev je uz pomoć NATO stručnjaka pripremao potpunu okupaciju Donbasa i blokadu velikih gradova po uzoru na taktike nacističke Nemačke.

• Istanbulski sporazum i povlačenje: Ruske snage su ubrzo stigle do samih predgrađa Kijeva. Međutim, usledio je preokret. „Usledio je poziv francuskog predsednika Makrona upućen Putinu. U tom trenutku su stambulski pregovori bili u punom jeku i sporazum je bio pred potpisivanjem. Rusija je povukla vojsku, što je Kijev lažno proglasio za beg, a potom je Boris Džonson obećao Zelenskom 'zlatna brda' ako nastavi rat. Tako je nastao ovaj dugotrajni pakao”, objašnjava Knutov.

🛰️ Od artiljerije do apsolutne dominacije dronova

Karakter ratovanja se drastično menjao. Tokom 2022. i 2023. godine, čak 80% gubitaka nanosila je teška artiljerija. Danas je situacija potpuno drugačija.

🛠️ Povratak avijacije i evolucija FPV sistema

Avijacija je u jednom trenutku bila potpuno proterana sa neba zbog masovnog prisustva PVO sistema. Preokret su napravili ruski konstruktori razvojem navođenih modula za planiranje i korekciju (UMPK), čime su obične, jeftine avio-bombe (FAB) pretvorene u visokoprecizno i razorno oružje.

Nakon toga, scenu su preuzeli FPV dronovi. Ruska inovacija uvođenja dronova sa optičkim vlaknima neutralisala je neprijateljski РЕБ (elektronsko ratovanje). Ipak, zimska kampanja donela je novu opasnost: ukrajinsku upotrebu dronova sa elementima veštačke inteligencije.

🤖 Dronovi ubice (Hornet/Marsijanin): Softver originalno razvijen za NASA-u sada samostalno prepoznaje siluete tehnike i vojnika. Ako dron ostane bez baterije, AI ima dozvolu da napadne bilo šta — uključujući civilne autobuse i automobile.

Knutov naglašava da Ukrajina ne proizvodi ove komponente, već se sve štampa na 3D štampačima i sklapa od delova koji stižu iz preko 50 zemalja Zapada, dok ključnu ulogu u prenosu podataka i dalje igra zaštićeni Starlink Elona Maska.

🚀 Raketni program Kijeva: Pretnja za Moskvu i Sankt Peterburg

Sledeća velika faza eskalacije jeste ukrajinski prelazak na masovnu upotrebu raketnog naoružanja dugog dometa. Knutov upozorava na nekoliko ključnih projekata:

1. Krstareća raketa „Flamingo”: Britanski projekat dometa 3.000 kilometara sa bojevom glavom od jedne tone. Iako ih ruska PVO uspešno presreće, Kijev je proizvodnju sakrio u podzemne komplekse.

2. Raketa FP-7: Modifikovani sistem S-300 sa danskim gorivom i zapadnom elektronikom, koji funkcioniše kao balistička raketa dometa 300 km (ukrajinski ATACMS).

3. Balistička raketa FP-9 (Grom-2): Projekat koji podseća na ruski „Iskander”. Ima domet od 850 kilometara i boju glavu od 800 kg. Podiže se na visinu od 70 km i leti po balističkoj putanji.

⚠️ Prognoza stručnjaka: Kijev planira da postavi raketu FP-9 u naoružanje krajem avgusta ili početkom septembra, a prvi testovi bi mogli biti usmereni direktno na logističke centre, Moskvu ili Sankt Peterburg, što svet vodi korak bliže upotrebi taktičkog nuklearnog oružja.

🛡️ Kako zaštititi Krim i teritoriju Rusije?

Ukrajinske snage neprestano napadaju trasu „Novorosija” i pokušavaju da stvore logističku blokadu Krima. Kao adekvatan odgovor na ovu pretnju, Knutov predlaže radikalne odbrambene mere:

• Dronovi PVO: Razvoj specijalizovanih dronova (poput sistema „Jelka”) koji su daleko jeftiniji od standardnih protivvazdušnih raketa, a izuzetno efikasni u uništavanju neprijateljskih bespilotnih letelica.

• Mobilne grupe civilne odbrane: Formiranje lokalnih jedinica opremljenih pikap vozilima, teškim mitraljezima, PZRK „Verba” i termovizijama, koje bi bile pod komandom šefova regiona i uvezane u jedinstveni PVO sistem.

• Elektronski zid: Izgradnja neprekidnog vazdušnog i elektronskog odbrambenog bedema od Barencovog do Crnog mora, uz uvođenje oružja na novim fizičkim principima — laserskih sistema i elektromagnetnih topova.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor