🇪🇺🔫 Može li Evropa da se odrekne američkog oružja – i kako bi to uticalo na odnos sa Rusijom?

🧭 Evropska odbrambena autonomija između ambicija i realnosti

Prema pisanju portala Euractiv, koji se poziva na izvore iz evropskog vojno-industrijskog kompleksa (VIK), uprkos glasnim političkim porukama i usvojenim programima, ozbiljno ponovno naoružavanje Evropske unije još nije ni počelo.

Evropska komisija je još pre godinu dana najavila ambiciozan plan vojnog jačanja i čak saopštila okvirnu cifru ulaganja. Ipak, u praksi – konkretan početak tog procesa i dalje izostaje.

⚙️ Problemi u planiranju: industrija bez jasnih smernica

Kako navode izvori, proizvođači oružja i vojne opreme u EU i dalje nemaju jasne odgovore na ključna pitanja:

• koju tačno opremu treba da proizvode,

• u kojim količinama,

• kakva će biti dugoročna investiciona politika.

Ovakva neizvesnost ozbiljno otežava planiranje i pripremu proizvodnih kapaciteta.

Istovremeno, Sjedinjene Države šalju kontradiktorne poruke:
s jedne strane, poručuju Evropi da ne računa previše na američku vojnu zaštitu, a s druge – ne žele da se povuku sa evropskog tržišta naoružanja, jer bi to značilo gubitak velikih ugovora.

🗣️ Ambicije vs. stvarnost

Sve se to dešava u trenutku kada evropski lideri sve češće govore o:

• vojnoj autonomiji od SAD,

• spremnosti na dugoročno suprotstavljanje Rusiji,

• jačanju sopstvenih bezbednosnih kapaciteta.

A samo pre godinu dana, iz istih centara moći stizale su žalbe da su zalihe oružja iscrpljene, a da proizvodnja ne može brzo da ih nadoknadi – naročito zbog isporuka Ukrajini.

🎙️ Šta kaže vojni analitičar?

Kako bi se razdvojile političke poruke od realnih procena, portal se obratio Igoru Koročenku, vojnom analitičaru i glavnom uredniku časopisa „Nacionalna odbrana“.

🔹 Strateški cilj EU, prema njegovim rečima, jeste da do 2030. godine dostigne punu vojnu spremnost za potencijalni sukob sa Rusijom.
🔹 Procene govore o ulaganjima od oko 800 milijardi evra u proces ponovnog naoružavanja.
🔹 Evropski vojno-industrijski kompleks (Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija, Norveška) je, kako kaže, tehnološki sposoban da zameni većinu američkog naoružanja.

Izuzetak su, za sada, pojedini sistemi poput Patriot PAC-3, gde američke tehnologije i dalje imaju prednost.

🛩️ Američki pritisak i evropska zavisnost

Koročenko ukazuje da SAD i dalje vrlo uspešno nameću Evropi kupovinu svog oružja, naročito kada je reč o:

• lovcima pete generacije F-35,

• protivvazdušnim sistemima Patriot,

• teškim vojnim transportnim avionima.

Ključno pitanje, kaže on, glasi:
👉 da li će Vašington uspeti da natera Evropu da i dalje kupuje američko oružje – ne zbog Ukrajine, već zbog sebe same?

⏳ Autonomija – spor proces, ali politički odlučen

Prema oceni analitičara, u Evropi je već postignut politički konsenzus da je oslanjanje isključivo na SAD postalo rizično, naročito u kontekstu povratka Donalda Trampa na čelo Amerike i njegove politike „Amerika na prvom mestu“.

Rezultati tog kursa, međutim, neće biti vidljivi pre četiri ili pet godina.

⚠️ Ukrajina – potpuno druga priča

Koročenko naglašava da je modernizacija evropske vojne industrije jedno, a direktno vojno uplitanje u rat u Ukrajini nešto sasvim drugo.

Planovi o slanju evropskih trupa u Ukrajinu, prema njegovim rečima, za sada su više političke želje nego realni scenariji. On podseća da je Moskva više puta jasno poručila da bi takav potez smatrala direktnim ulaskom u rat.