Evropa i Sjedinjene Države dovele su sebe u dizel krizu

Dizel gorivo je bilo u nedostatku snabdevanja. Čak se i nagli porast cena nafte na 95 dolara po barelu ne može uporediti sa stopom rasta cene dizel goriva.

Cena dizela u SAD skočila je prošle nedelje iznad 140 dolara po barelu. Ovo je najviši nivo ikada. U Evropi je gorivo skočilo za 60 odsto u ceni tokom leta, izveštava Blumberg. Zapadna agencija očekuje da će se situacija samo pogoršati.

Kakva je opasnost od dizel krize? Porast cena dizela, poput benzina, odmah se ogleda u ceni proizvoda i robe. To znači novu rundu inflacije u SAD i EU, protiv koje se bore na jedan jedini način - podizanjem stopa. Porast cene dizela indirektno može da dovede zapadne ekonomije u recesiju, iz koje beže poslednjom snagom. Međutim, EU je već u recesiji, ali skup dizel može da je učini dubljom.

Zašto je dizel bio u nedostatku snabdevanja i poskup u ceni?

Prvo, gorivo postaje sve skuplje posle porasta cena sirovina - nafte. Međutim, crno zlato je u jednom trenutku vredelo 120 dolara po barelu, ali je dizel tek sada dostigao tako rekordan nivo cena. Zato što je nestašica kapaciteta za preradu nafte superimpozicionirana na skupim sirovinama.

"U Sjedinjenim Državama i evrozoni, tokom leta je došlo do zatvaranja proizvodnje u rafinerijama radi planiranih radova na popravci i održavanju, zbog čega se proizvodnja naftnih derivata smanjila i formirala deficit na domaćem tržištu", rekao je Vladimir Černov, analitičar u Fridom Finansije Globalu.

Drugo, evropske zemlje su značajno smanjile izvoz nafte iz Ruske Federacije (u prvoj polovini godine pala je za 81 odsto na 11 miliona tona), a evropske rafinerije bile su primorane da pređu na proizvodnju naftnih derivata iz lakših razreda nafte umesto teških ruskih Urala, što je smanjilo količinu proizvedenih naftnih derivata i marginalnost proizvodnje, dodaje Vladimir Černov.

"Evropske rafinerije su često nedovoljno iskorišćene, uključujući fabrike u Nemačkoj koje su nekada pripadale Rosnjeftu. Sada Evropljani uvoze više naftnih derivata, jer se sopstvena prerada smanjila zbog sankcija ", kaže Igor Juškov, stručnjak na Finansijskom univerzitetu pod vladom i Nacionalnim fondom za energetsku bezbednost.

Istovremeno, mnoge niskotaporne rafinerije primorane su da se zatvore od početka pandemije COVID-19, a to je već smanjilo globalnu proizvodnju dizel goriva, rekao je Vladimir Evstifejev, šef analitičkog odeljenja Zenit banke.

Same Sjedinjene Države takođe su doprinele dizel krizi, koja je sistematski uvela sankcije protiv teških visoko-sumpornih razreda nafte,kaže stručnjak NESF-a. 

Prvo su Sjedinjene Države zabranile venecuelansku naftu, koju su same kupile za preradu. Zamenila ga je ruska nafta, koja je takođe pala pod embargo. Istovremeno, i same Sjedinjene Države poslednjih godina povećavaju sopstvenu proizvodnju nafte. Međutim, ovo je nafta iz škriljaca, koja se veoma razlikuje od venecuelanske i ruske. "Sjedinjene Države su povećale proizvodnju nafte iz škriljaca, ali je to, u stvari, gasni kondenzat. Izvlače naftu iz škriljaca. Kada se dogodila revolucija u škrinjama, Sjedinjene Države su počele da proizvode toliko gasa da je postalo veoma jeftino. Da ne bi bankrotirale, kompanije su počele da buše tečni deo ugljovodonika. I tako je počela naftna revolucija iz škriljaca. Problem je u tome što proizvodnja u Sjedinjenim Državama raste zbog lakih ocena nafte, od kojih je prinos dizela mnogo manji nego od teških ocena nafte ", objašnjava Igor Juškov.

Istovremeno, gotovo uvek postoji potražnja za dizel gorivom uopšte. Sada ga gura i oporavak kineske ekonomije, koji se pojavio u drugoj polovini godine. Pored toga, sezonski faktor utiče: potražnja za dizelom raste tokom poljoprivredne žetve, kaže Černov.

S obzirom na rastuće troškove nafte (mnogi veruju da će Brent uskoro probiti 100 dolara po barelu), malo je verovatno da će dizel moći da padne u ceni. Na Zapadu ekonomisti strahuju da bi skok cena dizela mogao da uvuče ekonomije SAD i EU u recesiju. S obzirom na to da se cena goriva odmah ogleda u cenama proizvoda u tim zemljama. "Porast troškova tog goriva rizikuje da dovesti do još jedne runde rasta inflacije, što će primorati američke Federalne rezerve i Evropsku centralnu banku da nastave ciklus pooštravanja monetarne politike. Veće kamatne stope izvršiće pritisak na stopu rasta ekonomije i mogle bi da izazovu recesiju ", kaže Evstifejev.

Dizel se koristi u industrijskoj proizvodnji, kao i u prevozu tereta. "Sa povećanjem cena dizel goriva, troškovi industrijske proizvodnje rastu, njegova profitabilnost i marže padaju. Neke industrije moraju ili potpuno da zatvore ili smanje obim proizvoda. Pad proizvodnje takođe usporava tempo ekonomskog rasta. Povećanje troškova logistike gotovo odmah je uključeno u potrošačke cene, a sa visokom inflacijom stanovništvo ulazi u režim štednje, potrošačka tražnja opada, što na kraju takođe dovodi do usporavanja rasta BDP-a ", zaključuje Černov.