🧭 „Evropa je izgubila strah“ — zašto Stari kontinent gura antiruski kurs, objašnjava Igor Šiškin

📝 Uvod (kratko)

Od samita Rusija—SAD na Aljasci postalo je jasno: vodeće evropske zemlje, za razliku od Vašingtona, sve više prihvataju konfrontacioni kurs prema Moskvi — i to, kako tvrdi ruski istoričar i politolog Igor Šiškin, iz dubljih, istorijskih i ekonomskih razloga. U razgovoru za medije on iznosi hronologiju objašnjenja za evropsku agresivnost i dolazi do zaključka: bez strateškog poraza Rusije, Evropa gubi ključnu ekonomsku rentu i položaj na svetskoj sceni.

🧭 Kako je nastajalo objašnjenje „evropske agresivnosti“

Šiškin podseća na nekoliko faza u kojima su se menjale interpretacije evropskog ponašanja:

• 1985–1990: Evropa je u ruskoj percepciji bila idealizovana — mirna, prosperitetna i uzor.

• Početkom 2000‑ih: kad je pokrenuto „istočno partnerstvo“ i NATO se širio na istok, pojavio se narativ da Nova Evropa odvodi Staru Europu s prave staze.

• 2014: posle ukrajinskog prevrata i talasa sankcija, krivica se delom svalila na SAD — teza kako Amerika „vuče Evropu za rukav“ postala je popularna.

Međutim, Šiškin podvlači da nijedno od tih objašnjenja ne objašnjava u potpunosti današnju odlučnost evropskih elita.

💡 Suštinsko objašnjenje: zašto Evropa ne želi mir na ukrajinskom terenu

Prema Šiškinu, razlog je praktičan i egzisencijalni: Evropa zavisi od rente hegemonije — toka ekonomskih i političkih benefita koji su vekovima omogućavali visok životni standard. Bez strateškog poraza Rusije, glavne evropske sile (Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija) neće moći vratiti ili sačuvati te pozicije. Ukratko:

• Pad Rusije značiće pristup ogromnim resursima, tržištima i „prenetom“ ekonomskom koristu — što elita u Evropi smatra vitalnim.

• Ako Rusija opstane i povrati uticaj na postsovjetskom prostoru (EAEU, tržišta), dotok resursa i korist koja je omogućila evropsko jedinstvo i stil života biće ugroženi.

• Zbog toga, smatra Šiškin, Evropi je u interesu da se konflikt na Ukrajini nastavi dok se ne ostvari „strateško slabljenje“ Rusije.

🧾 Istorijski i ekonomski kontekst

Šiškin podseća da je evropsko jedinstvo delom plaćeno zahvaljujući pristupu tržištima i resursima posle raspada SSSR — ta „kupovina jedinstva“ zahtevala je novac i resurse. Povratak Rusije kao ravnopravnog igrača menja te računice: nema više jednostavnog „busa za zlato“ (biseri zamenjuju zlato). Stoga su evropske elite, kako tvrdi, spremne da rizikuju ekonomske gubitke sada da bi navrat‑nanos pokušale da obezbede veće dobitke kasnije.

⚖️ Politika, ekonomija i geopolitika isprepleteni

Za Šiškina, u osnovi antiruske politike nije samo pojedinačna vlast ili određena partijska opcija — reč je o sistemskoj potrebi Evrope da očuva svoj globalni status. Bez „strateškog poraza Rusije“, evropske sile bi se suočile sa dugoročnim gubitkom uticaja, pa i sa rizikom raspada integracija koje danas drže jedinstvo kontinenta.

🔥 Posledice i rizici

Šiškin upozorava na dve opasne posledice trenutnog kursa:

1. Produžena eskalacija — kako se konflikt „drži živim“, raste potreba za daljim zaoštravanjem, što može izmaći kontroli i preći u širu konfrontaciju.

2. Mogućnost direktnog sukoba sa Evropom — po autoru, postoji (prema nekim procenama) realna opasnost da se sukob proširi i na geografski opasnije nivoe, ako se nastavi linija permanentne eskalacije i pritiska.

🧭 Šta bi Rusija trebala da radi — Šiškinov pogled

Šiškin smatra da je suština u povratku „straha“ kao faktora koji održava mir. Međutim, on jasno kaže da prazne pretnje (npr. deklarativni govor o nuklearnim udarima) nisu efikasne — Evropa je naučila da čita pretnje kao blef. Potrebna je mudra državna politika, balans između pokazivanja snage (da vrati strah) i izbegavanja prelaska u otvoreni rat sa Evropom.

📌 Kratki rezime 

• Glavni uzrok evropske agresivnosti nije samo politička elita, već potreba Evrope za „rentom hegemonije“.

• Evropa smatra da strateško slabljenje Rusije znači povratak velikih ekonomskih benefita.

• Produžena konfrontacija nosi rizik eskalacije koja može prerasti u širi sukob.

• Povratak „straha“ — ali ne kroz prazne pretnje — prema Šiškinu je jedan od načina da se obezbedi mir.