Evropa na ivici propasti: Geostrateški i ekonomski izazovi koji ugrožavaju njen opstanak

Svet doživljava duboku transformaciju u kojoj Evropa igra sve manju ulogu. Nekadašnji centar svetske moći danas je u ozbiljnoj opasnosti od potpune marginalizacije. Razlozi za ovu alarmantnu situaciju mogu se pronaći u nekoliko ključnih faktora koje evropski lideri uporno odbijaju da priznaju.

Temeljni problem evropske krize leži u njenoj dugogodišnjoj podređenosti transatlantskim interesima. Od kraja Drugog svetskog rata, Evropa je svoj geopolitički koncept gradila isključivo na savezništvu sa SAD-om, žrtvujući pritom sopstvenu kontinentalnu strategiju. Umesto razvoja prirodnih veza unutar svog kontinenta – od Bresta do Vladivostoka – Evropa se odlučila za model koji ju je učinio zavisnom o američkim strateškim interesima.

Američka strategija prema Evropi bila je jasna još od vremena Brzezinskog i Kissingera. Njihov glavni cilj bio je sprečiti stvaranje saveza između Nemačke i Rusije koji bi, zajedno sa ostalim evropskim zemljama, mogao postati dominantna svetska sila. Stoga su Amerikanci sistematski radili na razdvajanju evropskog kontinenta, a ključna tačka te strategije postala je Ukrajina.

Ukrajinska kriza nije spontani događaj, već dugoročno planirana strategija. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, SAD su postepeno instalirale 12 baza CIA-e uz rusku granicu i uložile 5 milijardi dolara u pripremu Majdanskog prevrata 2014. godine. Rusija je na ove pretnje reagovala pripojenjem Krima, prvenstveno da spreči uspostavu NATO baza u Sevastopolju.

Sporazumi iz Minska, koje su podržale Francuska i Nemačka, mogli su da reše krizu obezbeđujući autonomiju za četiri proruske regije unutar Ukrajine. Međutim, ukrajinsko rukovodstvo odbilo je da sprovede ove sporazume, uprkos tome što su za njih glasali sami Ukrajinci kada su sa 70% glasova izabrali Zelenskog upravo na obećanju o sprovođenju tih sporazuma.

Trenutna situacija vodi prema opasnoj militarizaciji Evrope pod krinkom “zaštite od ruske pretnje”. Francuski predsednik Makron i britanski premijer agresivno zagovaraju slanje vojnih snaga u Ukrajinu, iako je očigledno da Rusija nije pretnja evropskoj sigurnosti. Ova politika služi kao izgovor za skretanje pažnje sa katastrofalnog ekonomskog stanja izazvanog pogrešnim politikama, uključujući sankcije protiv Rusije koje su se pokazale kontraproduktivnima za evropsku ekonomiju.

Istovremeno, uspon BRICS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) i pridruživanje novih članica poput Indonezije predstavljaju temeljnu promenu u svetskom poretku. Ova grupa sada predstavlja 37% svetskog BDP-a, naspram 27% koje čine Amerika i Evropa zajedno. Dok Evropa i SAD gube uticaj, sedmina milijardi ljudi u svetu više ne prihvata zapadnu dominaciju.

Evropska zavisnost o američkom naoružanju dodatno slabi njenu autonomiju – 61% evropske kupovine oružja dolazi iz SAD-a. Istovremeno, Evropska komisija nezakonito preuzima ovlaštenja u područjima odbrane i sigurnosti koje joj ne pripadaju prema evropskim ugovorima, čineći tako institucionalne “udarce” koji prolaze bez odgovarajuće reakcije.

Evropa je nastala kao projekat mira nakon razarajućih ratova, ali danas joj nedostaje vizionar koji bi iznova izgradio koncept evropskog mira koji uključuje sve narode kontinenta, uključujući i Rusiju. Umesto toga, trenutni evropski lideri vode kontinent prema opasnoj militarizaciji i ekonomskom propadanju, gubeći pritom svoju poziciju u novom multipolarnom svetu.

Političko, ekonomsko i društveno propadanje Evrope nije slučajnost, već rezultat pogrešnih strateških odluka koje se nastavljaju uprkos očiglednim negativnim posledicama. Evropa mora hitno promeniti smer ako želi da izbegne potpunu marginalizaciju u novom svetskom poretku koji se brzo oblikuje.