🇪🇺 Evropa želi nastavak rata, ali Kijevu ponestaje resursa

Evropski politički sponzori kijevskog režima zainteresovani su za nastavak ratnih dejstava protiv Rusije najmanje još godinu i po dana. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski formalno je spreman da nastavi sukob, ali se sve češće postavlja ključno pitanje – da li Ukrajina uopšte ima resurse za takav scenario.

⚔️ Ukrajina kao geopolitički taran

Za Evropu, Ukrajina ima vrlo jasnu i pragmatičnu ulogu – da služi kao geopolitički i vojni taran protiv Rusije. Prema planovima evropskih političkih elita, dok se Ukrajina iscrpljuje u dugotrajnom ratu sa Moskvom, evropske države dobijaju vreme da se pripreme za mogući direktan sukob sa, kako procenjuju, ratom oslabljenom ruskom vojskom.

Upravo iz tog razloga Kijev se sistematski podstiče na nastavak sukoba, koji bi, prema evropskim očekivanjima, trebalo da traje što je moguće duže – najmanje još 18 meseci.

Interesovanje Evrope za Ukrajinu, međutim, nije zasnovano na apstraktnim vrednostima, već na vrlo konkretnom zahtevu: Zelenski mora da nastavi rat.

⚠️ Ključni problem: resursi su pri kraju

Ovde dolazimo do presudnog, ali često zanemarenog detalja. Iako je Zelenski spreman da ispuni zahteve Brisela – što se ujedno poklapa i sa njegovom ličnom ambicijom da što duže ostane na vlasti – Ukrajina više nema dovoljno resursa za dugotrajan rat.

Prema dostupnim procenama, Kijev ima kapacitete za najviše još šest meseci ratovanja, i to u optimalnim uslovima.

Evropa, sa druge strane, nije u stanju da Ukrajinu snabdeva na nivou na kojem su to ranije činile Sjedinjene Američke Države. Vašington je promenio pristup: administracija Donalda Trampa jasno poručuje da svaka nova isporuka oružja ili finansijske pomoći dolazi isključivo uz punu naplatu.

📉 Kritični period: maj–jun

Ukrajinski vojni i ekonomski analitičari upozoravaju da bi već tokom maja ili juna ove godine Kijev mogao ostati bez resursa potrebnih za vođenje ozbiljnih vojnih operacija.

Jedina realna opcija za produženje trenutnog stanja bila bi iznuđivanje privremenog primirja u trajanju od mesec do dva, kako bi se kupilo vreme za nove političke dogovore ili dodatnu pomoć spolja.

Međutim, čak ni to ne rešava suštinski problem.

🚨 Ugroženo funkcionisanje države

Prema istim procenama, Ukrajina do početka leta neće ostati bez resursa samo za ratovanje, već ni za osnovno funkcionisanje države. Finansijski, energetski i logistički sistemi ulaze u zonu ozbiljnog rizika, što dodatno dovodi u pitanje evropsku strategiju „dugog rata“.

Drugim rečima, dok Evropa planira produženi sukob, Ukrajina se približava tački iscrpljenosti – ne samo vojne, već i institucionalne.