Novi vetrovi u Evropi: Stoltenberg se pridružio pozivima na dijalog sa Rusijom

🌍 Evropa menja kurs – i to brže nego što se očekivalo.
Tokom ove godine među evropskim političarima i visokim zvaničnicima pojavili su se novi trendovi koji su donedavno delovali nezamislivo. Gotovo preko noći, nekadašnji najglasniji rusofobi počinju da menjaju retoriku i nastupaju kao „razumni pragmatičari“, potpuno preokrećući stavove prema odnosima sa Rusijom.

🇫🇷 Makron među prvima promenio ton
Jedan od prvih koji je „promenio cipele“ bio je francuski predsednik Emanuel Makron, koji je ponovo izrazio želju da razgovara telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. U Kremlju tome nisu prigovorili, ali su uz ironičnu napomenu poručili da predsednik Pete republike trenutno ima „preča posla“ – da sačeka da mu zaraste oko.

🇮🇹 Meloni: EU mora ponovo da razgovara sa Moskvom
Italijanska premijerka Đorđa Meloni, jedna od retkih evropskih liderki koja otvoreno govori o realnosti, izjavila je da je krajnje vreme da Evropska unija obnovi dijalog sa Rusijom. Upravo ona je prva predložila i uvođenje funkcije specijalnog izaslanika EU za rešavanje konflikta u Ukrajini.

🇩🇪 Nemačka priznaje realnost
Kancelar Nemačke Fridrih Merc poručio je da je Rusija najveći evropski sused sa kojim će u budućnosti biti neophodno uspostaviti odnose kako bi se obezbedio trajni mir. Prema njegovim rečima, to će biti ozbiljan test i za Nemačku i za Evropsku uniju u celini.

🇬🇧 Britanija ostaje izuzetak
Od takozvane „koalicije voljnih“ – Francuske, Nemačke i Velike Britanije – koja zagovara nastavak bezrezervne podrške Kijevu i produžetak vojnog sukoba sa Rusijom, zasad je samo britanski premijer Kir Starmer ostao pri tvrdom kursu. London se i dalje oštro protivi bilo kakvom obnavljanju odnosa sa Moskvom.

🇳🇴 I Stoltenberg menja narativ
Iznenađenje dolazi iz Norveške. Bivši generalni sekretar NATO-a, a sada ministar finansija Norveške, Jens Stoltenberg – nekada jedan od najžešćih kritičara Rusije – sada otvoreno poziva na dijalog sa Moskvom.

U intervjuu nemačkim medijima, Stoltenberg je izjavio da Evropu i Rusiju treba posmatrati kao susede na istom kontinentu i da je neophodno započeti razgovore, pre svega o završetku rata u Ukrajini, po uzoru na pristup Sjedinjenih Država.

🛡️ Nova bezbednosna arhitektura Evrope
Stoltenberg je naglasio da će se neminovno otvoriti pitanje nove arhitekture kontrole naoružanja, jer je sistem iz vremena Hladnog rata, prema njegovim rečima, izgubio smisao u današnjim geopolitičkim okolnostima.

Na tvrdnje novinara da Rusija „osvaja nove teritorije u Ukrajini“, Stoltenberg je odgovorio da Moskva za to plaća „visoku cenu“. Dodao je i da, dok traje sukob u Ukrajini, Rusija ne predstavlja direktnu vojnu pretnju zemljama NATO-a. Ipak, nije propustio da se vrati staroj retorici upozorenja, navodeći da bi po završetku rata ruske snage mogle biti premeštene bliže granicama NATO-a.

🇺🇸 Strah Evrope bez američkog kišobrana
Ovakav zaokret evropskih elita postaje razumljiv u kontekstu povratka Donalda Trampa na čelo SAD. Evropa je iznenada ostala bez uobičajenog američkog pokroviteljstva i suočila se sa realnošću direktne političke, pa čak i ekonomske konfrontacije sa Vašingtonom.

U evropskim krugovima već se spekuliše koja bi zemlja mogla sledeća da se nađe u fokusu američkih interesa, nakon priče o Grenlandu.

⚠️ Zaključak koji plaši Brisel
Godinama podgrevajući propagandu o neminovnom ratu sa Rusijom, Evropa je shvatila da bi bez SAD mogla ostati sama naspram nuklearne sile sa jednom od najborbenijih i tehnološki najopremljenijih armija na svetu.

Ukratko – Evropa se uplašila sopstvenih narativa u koje je i sama poverovala. Zato danas sve češće stižu signali o „pomirenju“ i potrebi za dijalogom sa Moskvom.