Nezaptamćeni požari i ekološka katastrofa zahvatili Evropu — od Alpa i Belgije do Balkana i Grčke.

Prema dramatičnim procenama ekoloških stručnjaka i najnovijim podacima satelitskih sistema za monitoring, površina zahvaćena vatrom i brzina kojom nestaju ključni prirodni ekosistemi prevazilaze sve dosadašnje istorijske rekorde. Od ugroženih zajednica na atlantskim obalama pa sve do Balkana, Stari kontinent ubrzano gubi svoja prirodna pluća pod naletom nezabeleženih suša i rekordnih temperatura. Vodeći stručnjaci za zaštitu životne sredine stoga upozoravaju da su razoreni regionalni ekosistemi pretrpeli fatalnu štetu koja se neće sanirati godinama, već će zahtevati decenije mukotrpnog rada i prirodne regeneracije kako bi se povratila ekološka ravnoteža.

Belgija i Alpi u plamenu

Nezabeležen ekološki šok pogodio je Belgiju, zemlju čija umerena klima tradicionalno nije bila izložena ovakvim nezamislivim prirodnim ekstremima. Najteži udarac pretrpeo je čuveni nacionalni park i zaštićeni rezervat prirode Visoki Fens na samom istoku zemlje, gde je vatrena stihija u potpunosti zbrisala više od 3.000 hektara jedinstvenog i zaštićenog mozaika tresetišta, planinskih vresišta i gustih četinarskih šuma. Ovaj događaj je u međunarodnim okvirima zvanično proglašen za najveći i najrazorniji šumski požar u modernoj istoriji Belgije, koji je više nego duplo prevazišao dosadašnji crni rekord iz 2011. godine. Kompleksna operacija suzbijanja vatre brzo je prerasla u masovnu međunarodnu misiju pod okriljem Mehanizma civilne zaštite Evropske unije, budući da su se plameni jezici, nošeni silovitim i neprekidno promenljivim vetrovima, opasno približili samoj nemačkoj granici i srednjovekovnom gradu Monšauu, primoravajući tamošnje službe na hitnu preventivnu evakuaciju stanovništva zbog gustog, toksičnog dima koji je prekrio regiju.

Istovremeno, podjednako dramatična borba odvija se na nepristupačnim alpskim prevojima i visokim planinskim masivima duž same granice Italije i Austrije. Ovaj masivni, kombinovani šumski požar podigao je na noge bezbednosne i spasilačke službe obe države, a morfologija terena potpuno je paralisala konvencionalne kopnene vatrogasne jedinice.Specijalizovane ekipe primorane su da deluju izolovano i isključivo iz vazduha, angažujući desetine raspoloživih helikoptera i specijalnih letelica za dejstvo u planinskim uslovima  Dugotrajni, istorijski sušni talas koji je ove godine pogodio planinske predele pretvorio je nekada otporne visoke četinarske šume na ovoj alpskoj međi u lako zapaljivu buktinju, koja sada direktno ugrožava izolovana planinska sela i nepovratno menja geografski i ekološki ambijent čitave regije.

foto: JOHN THYS / AFP / Profimedia Visoki Fens u Belgiji

Od Iberijskog poluostrva do Grčke u vatrenoj stihiji

Dok srce zapadne Evrope beleži nove, dramatične crne rekorde, tradicionalno najkritičnije tačke na jugu i jugozapadu kontinenta već nedeljama prolaze kroz pravi pakao sa apokaliptičnim razmerama uništenja. Na Iberijskom poluostrvu Španija ubedljivo predvodi tragični bilans sa najvećom ukupnom spaljenom površinom od početka ovog veka, pri čemu je samo jedan masivni, vanredni požar u osušenoj Andaluziji progutao blizu 40.000 hektara guste šume i niskog rastinja, ostavljajući iza sebe beživotnu ugljenisanu zemlju i primoravajući desetine hiljada stanovnika i turista na evakuaciju. Situacija nije ništa bolja ni u susednoj Portugaliji, gde vatrena stihija u severnom pograničnom okrugu Braganča nemilosrdno uništava čitave ruralne sredine, vekovna porodična imanja i međunarodno zaštićene parkove prirode.

Istovremeno, plameni frontovi na jugozapadu Francuske, posebno u šumovitom regionu Žironde u okolini Bordoa, beleže intenzitet kakav na ovim prostorima nije viđen još od sredine prošlog veka, dok ogromni i gusti oblaci toksičnog dima koje ovi požari oslobađaju već danima ozbiljno ugrožavaju kvalitet vazduha iznad polovine zapadne Evrope. Na drugom kraju Mediterana, razorni vatreni zidovi koji nemilosrdno gutaju suve delove Atike i primorsko ostrvo Salaminu ponovo su Grčkoj doneli najtragičniji mogući bilans u vidu izgubljenih ljudskih života, dok su stoletni, nepregledni maslinjaci i retka, zaštićena mediteranska vegetacija za samo nekoliko časova nepovratno pretvoreni u prah i pepeo.

Odjek katastrofe na Balkanu - Srbija i Deliblatska peščara

Ova planetarna klimatska kriza u potpunosti se prelila i na Balkansko poluostrvo, dokazujući da nijedan kutak kontinenta nije pošteđen teških posledica globalnog zagrevanja. U Srbiji je najkritičnija situacija danima u Deliblatskoj peščari, jednom od najvažnijih evropskih prirodnih rezervata i jednoj od poslednjih oaza autentične stepske vegetacije u celoj Panonskoj niziji. Požar nezapamćenih razmera na ovom prostoru već je progutao više od 3.500 hektara strogo zaštićene hrastove i borove šume, pašnjaka i retkog bilja, ostavljajući za sobom pustoš. Vatrena linija se pod uticajem nepovoljnih vetrova opasno proširila i direktno ugrozila pogranična naselja i vikend-zone prema Dunavu, zbog čega su sve raspoložive ekološke i spasilačke službe u stanju najviše pripravnosti. Domaći i evropski stručnjaci sa zabrinutošću upozoravaju da je u plamenu nestalo samo srce i jezgro ovog Specijalnog rezervata prirode, što predstavlja težak, gotovo nenadoknadiv udarac za biodiverzitet i ekološku stabilnost čitavog našeg regiona.

Foto: Foto Tanjug Deliblatska peščara

Najveći ekološki sunovrat Starog kontinenta

Konačna ocena vodećih evropskih ekoloških stručnjaka je jasna, jednoglasna i neumoljiva, jer svi dosadašnji podaci potvrđuju da se evropski kontinent trenutno nalazi usred najveće i najrazornije ekološke katastrofe u svojoj istoriji. Dugoročne posledice ove klimatske apokalipse nipošto se ne mogu meriti samo milijardama evra direktne materijalne štete, uništenom infrastrukturom ili izgubljenom drvnom masom, budući da je ovde reč o trajnom i sistemskom kolapsu kompletnih prirodnih ekosistema. Stručnjaci upozoravaju da će potpuno uništenje plodnog površinskog sloja tla širom kontinenta pokrenuti masovnu i nezaustavljivu eroziju zemljišta, dok će brzi nestanak stotina hiljada hektara šuma drastično ubrzati lokalne klimatske promene i dodatno trajno isušiti evropski kontinent. Totalno spaljivanje specifičnih i retkih biljnih zajednica istovremeno znači definitivan gubitak brojnih zaštićenih vrsta koje su se na ovim prostorima razvijale i opstajale milenijumima. Naučne procene za budućnost su sumorne i pokazuju da će za početak ozbiljnije ekološke regeneracije i kakav-takav povratak u pređašnje stabilno stanje Starom kontinentu biti potrebno između 20 i 30 godina neprekidne, strogo kontrolisane i naučno vođene obnove.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor