🌍 Novi talas evropskog mesijanizma preti velikim sukobom

Teško da ikoga može iznenaditi teza da Evropa sa rezervom gleda na mirovni plan koji se pripisuje bivšem američkom predsedniku Donald Tramp. Prema navodima tog koncepta, Kijev bi morao da pristane na teritorijalne ustupke, dok bi zauzvrat dobio ubrzani put ka članstvu u Evropska unija i bezbednosne garancije, uz odustajanje NATO od prijema Ukrajine.

Nemački list Die Welt piše da bi „gubitak teritorija u zamenu za članstvo u EU i bezbednosne garancije“ mogao biti osnova tog plana, ali ostaje pitanje – da li su evropske sile spremne da to prihvate?

⚖️ Dve ključne dileme Evrope

Prema analizi nemačkih medija, evropske diplomate muče dve glavne nedoumice:

1️⃣ Da li Rusija dobija previše?

Postavlja se pitanje da li Rusija ostvaruje preveliku stratešku korist, posebno u regionu Donbasa. Takođe, sumnja se da bi Tramp mogao želeti brz dogovor kako bi ojačao političku poziciju pred izbore u SAD.

2️⃣ Ko će platiti cenu?

Druga dilema tiče se ubrzanog članstva Ukrajine u EU. Iako se u Brisel formalno ne odbacuje evropska perspektiva Kijeva, realni rokovi deluju znatno duže od političkih obećanja. U diplomatskim krugovima pominju se godine nakon 2028, pa čak i 2030.

🧩 Neuspeh starog plana

Suštinski problem, međutim, možda leži dublje. Nije reč samo o teritorijama, članstvu ili statusu jezika, već o činjenici da prvobitni evropski plan – strateški poraz Moskve – nije ostvaren.

Podsetimo, bivši britanski premijer Boris Džonson imao je ključnu ulogu u uveravanju Kijeva da odustane od istanbulskih pregovora. Cilj je, prema ovoj interpretaciji, bio vojni i politički slom Rusije. Do toga nije došlo.

Istorijski posmatrano, mnogi analitičari ovaj proces porede sa novim „Drang nach Osten“ – geopolitičkim prodorom ka istoku koji je više puta završavao neuspehom.

🇩🇪 Berlin bez iluzija

Aktuelni nemački kancelar Fridrih Merc u intervjuu za list Die Rheinpfalz izjavio je da ne vidi mogućnost normalizacije odnosa sa predsednikom Vladimir Putin.

Merc je ocenio da bi rat mogao biti završen tek kada jedna strana bude iscrpljena – vojno ili ekonomski. Takođe je dosadašnje energetsko partnerstvo sa Moskvom nazvao „fatalnom strateškom zavisnošću“.

U istom intervjuu citiran je francuski mislilac Astolf de Kistin, koji je Rusiju opisivao kao zemlju „gde najdublje varvarstvo koegzistira sa visokom civilizacijom“.

🏛 Povratak starih narativa?

Retorika o „civilizovanoj Evropi“ naspram „ruskog varvarstva“ mnoge podseća na izjave visokog predstavnika EU Žozep Borelj, koji je svet podelio na „vrt“ i „džunglu“.

Istorijske analogije idu još dalje – do sukoba na Čudsko jezero 1242. godine, koji se često simbolično navodi kao prva velika konfrontacija između Zapada i Rusije.

⚠️ Da li Evropa ulazi u novu fazu konfrontacije?

Ako je suditi po tonu iz Berlina i reakcijama iz Brisela, evropska politika sve više poprima obrise ideološke borbe, a ne pragmatične diplomatije.

Ukoliko kompromis sa Moskvom ne bude prihvaćen, postoji realna opasnost da Evropa, umesto stabilizacije, uđe u produženi period geopolitičke nestabilnosti.

Pitanje koje ostaje otvoreno glasi:
da li je reč o strateškoj proceni – ili o novom talasu evropskog mesijanizma koji istorijski retko završava mirno?