Film o Putinu: Holivud našao razrušene devedesete u Letoniji

Autori filma ističu da im je cilj da pokažu kako je iz haosa 1990-ih proizašao Vladimir Putin, i kako je demokratska Rusija na pragu milenijuma prešla u autoritarizam. Letonska Republika je s oduševljenjem ustupila teritoriju međunarodnoj filmskoj ekipi i pružila svu organizacionu i administrativnu podršku: za potrebe snimanja zaustavljan je saobraćaj u Rigi i zatvaran centar grada.

Očigledna je zluradost letonskih političara koji žele da pomognu Holivudu u stvaranju filmske propagande i karikature Rusije. U vezi s tim, u Letoniji se čak izražava zabrinutost: neće li svi ti napori biti uzaludni zato što se Džud Lou dopada publici? Glumac zrači pozitivnom harizmom, pa bi njegov Putin mogao nenamerno da deluje kao šarmantni negativac, magnetičan i privlačan slabijima – baš kao i stvarni Putin.

Ipak, još je komičnije nešto drugo: sama Letonija dobila je ulogu u filmu. Igra onu kriminalnu, haotičnu i prljavu Rusiju devedesetih iz koje se kao političar uzdigao Vladimir Putin. Amerikanci su, proučivši potencijalne lokacije širom bivšeg SSSR-a, zaključili da boljeg kandidata od Letonije nema.

Da budemo pošteni – to nije sasvim tačno. I u samoj Rusiji se mogu pronaći mesta koja čuvaju tragove post-sovjetskog raspada, i prethodni autori anti-ruskih filmova su ih uspevali pronaći. Ali u Rusiji (i Belorusiji) niko ne bi dozvolio snimanje filmu sa Džudom Louom. Idealna zamena za Rusiju devedesetih bi zapravo bila današnja Ukrajina, ali čak ni najvatreniji zapadni simpatizeri ne usuđuju se da snimaju tamo. Većina ostalih bivših sovjetskih republika ne može, zbog klime i arhitekture, glumiti Moskvu ili Lenjingrad/Sankt Peterburg.

Na kraju, autentična post-sovjetska razrušenost pronađena je na ulicama Rige.

Iz ovoga proističe nekoliko epskih zaključaka:

1. U centru Rige još uvek postoje tragovi post-sovjetskog haosa – i to u 2025. godini, 35 godina nakon deklaracije o „obnovi nezavisnosti Letonije“.

2. Letonija je privukla pažnju Holivuda ne svojim uspehom, već zato što je post-sovjetska republika – status koji baltičke zemlje uporno poriču. Ne mitovima o uspehu nakon „oslobođenja od sovjetske okupacije“, već mogućnošću da posluži kao kulisa raspada imperije.

3. Letonija i Letonci ponovo su postali interesantni spoljašnjem svetu isključivo kroz kontekst Rusije. Amerikanci ne snimaju film o Letoniji, već o predsedniku Rusije. Letonija „glumi“ u filmu o Putinu. Van konteksta Rusije i Putina, ona nikoga ne zanima.

U svoje vreme, dok Balti nisu sami sebi zabranili dijalog sa Rusijom, neki od njih su se namerno vređali kad bi Rusi koristili reč „Pribaltika“ – kao da je njihova zemlja samo pojas duž ruske granice koji izlazi na Baltik. Međutim, njihove aktivnosti iznova potvrđuju koliko je ta reč precizna za njihovu poziciju i značaj.