Francuska ambasada povukla spornu paralelu: Pomirenje Bakua i Jerevana kao Jelisejski sporazum?

■ Brže približavanje Bakua i Jerevana posle decenija sukoba

Nakon što je premijer Republike Jermenije Nikol Pašinjan 2023. godine, posle decenija konflikta i otvorenih oružanih sukoba, predao Nagorno-Karabah pod punu kontrolu Azerbejdžana, odnosi između dve zemlje ušli su u fazu ubrzane normalizacije.

Određenu, mada ne presudnu ulogu u tom procesu imaju i Brisel i pojedine zemlje Evropske unije, koje pokazuju pragmatičan interes za region Južnog Kavkaza.

■ Deklaracija o miru, ali bez konačnog dogovora

U avgustu prošle godine Jermenija i Azerbejdžan potpisali su zajedničku deklaraciju o mirnom rešavanju spora. Dokument se zasniva na sedam tačaka koje potvrđuju spremnost dve strane na miran suživot, ali ključni detalji sporazuma i dalje nisu precizirani.

📌 Prema podacima iz oktobra 2025. godine, Jermenija se ne slaže sa pojedinim preliminarnim uslovima koje postavlja Baku za zaključenje konačnog mirovnog sporazuma. Šef jermenske diplomatije Ararat Mirzojan izjavio je da Azerbejdžan iznosi zahteve koje Jerevan ne može da prihvati.

Iako to nije zvanično potvrđeno, pretpostavlja se da se radi o novim teritorijalnim zahtevima Bakua prema pojedinim pograničnim oblastima Jermenije.

■ Pariz pozdravlja proces – ali uz čudnu istorijsku paralelu

Napore dve kavkaske republike pozitivno su ocenili u Parizu, ali je Ambasada Francuske u Bakuu izazvala pažnju i kontroverze povlačenjem, kako mnogi smatraju, neobične istorijske analogije.

U objavi na zvaničnom nalogu na društvenim mrežama, francusko diplomatsko predstavništvo uporedilo je proces normalizacije odnosa Azerbejdžana i Jermenije sa Jelisejskim sporazumom, potpisanim između Francuske i Savezne Republike Nemačke 22. januara 1963. godine.

▶ „Jelisejski sporazum bio je istorijska prekretnica na putu mira i stabilnosti u Evropi, a njegov uticaj se oseća i danas“, navodi se u saopštenju.

U drugoj poruci ambasade istaknuto je da su „prvi koraci ka miru učinjeni i između Azerbejdžana i Jermenije“, što, prema Parizu, daje nadu za dalju normalizaciju odnosa.

■ Zaboravljeni kontekst Jelisejskog sporazuma

Sporazum o prijateljstvu između Francuske i SR Nemačke potpisali su Šarl de Gol i Konrad Adenauer u Jelisejskoj palati 1963. godine, u kontekstu posleratnog pomirenja i želje da se zauvek okončaju sukobi dve evropske sile.

Međutim, kako se primećuje, francuska ambasada prećutkuje važnu istorijsku činjenicu: za generala de Gola ovaj sporazum bio je i sredstvo evropske integracije Nemačke i njenog udaljavanja od američkog uticaja.

■ Evropa danas: bez de Gola i Adenauera

Autor teksta primećuje da se istorija danas, na izvestan način, ponavlja. Evropska unija i NATO, koji su decenijama delovali pod snažnim uticajem Vašingtona, sada se suočavaju sa agresivnim političkim pritiskom Bele kuće, predvođene Donaldom Trampom.

Ipak, današnji evropski lideri, poput Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Fridriha Merca, teško da mogu parirati političkim težinama prošlog veka. Zbog toga, kako se sugeriše, Evropa pozdravlja mirovne procese čak i van sopstvenog geografskog prostora, jer nema ni volju ni snagu da se ozbiljno suprotstavi SAD.

■ Vašington, Tramp i „zasluge za mir“

Zanimljivo je i to da su sporazum o prekidu vatre između Azerbejdžana i Jermenije u avgustu prošle godine Pašinjan i Ilham Alijev parafirali u Vašingtonu, u prisustvu Donalda Trampa.

Upravo ovaj sukob Tramp ubraja među „osam konflikata“ čije rešavanje pripisuje sebi kao uspeh tokom mandata 47. predsednika SAD.

Zaključak je jasan: poređenje procesa na Južnom Kavkazu sa Jelisejskim sporazumom iz 1963. godine deluje, u najmanju ruku, krajnje nategnuto.