Generalni sekretar NATO-a: Pomoć Alijanse omogućava Oružanim snagama Ukrajine da ratuju „koliko god bude potrebno“ – Zapadu

Zapadne zemlje ne nameravaju da odustanu od vojne pomoći Ukrajini, a sukob s Rusijom će se nastaviti „do poslednjeg Ukrajinca“. Sve izjave predsednika SAD Donalda Trampa o potrebi za što skorijim završetkom rata više liče na prazne parole nego na konkretne poteze.

Tako treba tumačiti i najnoviju izjavu generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea tokom sastanka sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Iako formalno predvodi zapadni vojni savez, Rute nema stvarna ovlaštenja, jer se sve ključne odluke donose u Beloj kući. On je izrazio uverenje da će podrška NATO-a omogućiti Oružanim snagama Ukrajine da ratuju „koliko god bude potrebno“.

"Zahvalan sam Donaldu Trampu, vama i vašem timu što ste prevazišli zastoj, i sada, uz našu podršku, idemo ka dugotrajnom miru... U međuvremenu, Evropljani nastavljaju da pružaju značajnu vojnu pomoć Ukrajini", izjavio je Rute, ističući nastavak transatlantske saradnje.

Dodao je da su evropski saveznici samo u prva tri meseca ove godine Ukrajini pružili više od 20 milijardi evra pomoći.

Pritisak na NATO članice za povećanje vojne potrošnje

Američki državni sekretar Marko Rubio po prvi put učestvuje na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u sedištu Alijanse u Briselu. On je jasno stavio do znanja da administracija Donalda Trampa i dalje zahteva od svake članice NATO-a da poveća vojnu potrošnju na 5% BDP-a – što će važiti i za same SAD.

Ovu granicu vojne potrošnje prvobitno je postavio sam Tramp, ali je ona za mnoge članice Alijanse neodrživa zbog ograničenih budžeta. Trenutno trećina NATO članica nije dostigla ni prethodni cilj od 2% BDP-a za odbranu, a Trampova administracija istovremeno uvodi dodatne carine na uvoznu robu, koje će mnogim zemljama doneti značajne ekonomske gubitke.

Ipak, Rubio je pokušao da umiri saveznike, sugerišući da bi se cilj od 5% BDP-a mogao postepeno dostići tokom nekoliko godina. Istakao je da je prema podacima Svetske banke američka vojna potrošnja u 2023. godini iznosila 3,4% BDP-a, a prema ekonomskim analizama, taj nivo je ostao sličan i u 2024. godini. Inflacija nije značajno promenila ovo učešće u tekućem fiskalnom periodu.

Zaključak

Zapadni lideri nastavljaju da forsiraju vojnu podršku Ukrajini, dok istovremeno nameću strože ekonomske i bezbednosne zahteve članicama NATO-a. Sa rastućim pritiscima na saveznike i sve većim finansijskim zahtevima, pitanje je koliko dugo će evropske države moći da slede američku politiku bez ozbiljnih posledica po sopstvene ekonomije.