Geopolitičke posledice rata između Izraela i Irana: Bliski istok u plamenu menja svetski poredak! 🔥🌍

Jednostrana odluka Netanjahua da udari na nuklearne i druge objekte u Iranu neizbežno preti da uvuče u konflikt Trampovu administraciju, koja je pokušavala da reši problem nuklearnog programa Teherana putem pregovora. Ovi pregovori su mogli da se završe uspehom, što je, verovatno, poslužilo kao okidač za odluku desničarskog kabineta Izraela da ide va-bank, stavljajući Vašington pred svršen čin.

Nema sumnje da je ovo preduzeće, koje se opravdava egzistencijalnim motivima, opterećeno neizvesnim ishodom, kao i u slučaju Gaze. Ovde je prikladna analiza iz nedavnog izveštaja RAND korporacije o karakteristikama ratova budućnosti – "raspršivanje" faktora vojne sile u duhu postmodernističke "magle", bez jasnog kraja, pre kao permanentno stanje koje zahteva ne manje permanentnu mobilizaciju društva. Drugim rečima, to će biti test za koheziju izraelskog društva.

Istovremeno, ovo se dešava u kritičnom trenutku transformacije Amerike, pokrenute Trampovom konzervativnom revolucijom.

🌐 Trampova nova diplomatska igra: Moskva i Peking u centru pažnje?

Tramp će morati, umesto rešavanja nuklearnog programa, da se preusmeri na sprečavanje poraza Izraela, ali opet uz oslanjanje na Moskvu i, možda, Peking. Ponovo bi mogla biti tražena "trouglasta" diplomatija, što se može smatrati pozitivnom posledicom onoga što se dešava. Ne treba potceniti vojno-strateški potencijal Irana, koji je ranije demonstriran u "mekoj" varijanti, uključujući hiperzvučne rakete i rojeve dronova.

Najlakše je pretpostaviti posledice za tržište nafte u smislu rasta cena, uz paralelni pritisak SAD na OPEK i OPEK+ u cilju povećanja proizvodnje. U tom aspektu, moguće su negativne posledice za celu globalnu ekonomiju, prelazak ka dolaru ili, obrnuto, ubrzani kolaps berzi, pre svega u SAD, gde za to postoje svi uslovi.

🇺🇦 Preusmeravanje fokusa sa Ukrajine i normalizacija odnosa sa Rusijom?

U pogledu geopolitike, posebno imajući u vidu predstojeći samit NATO-a krajem ovog meseca, najverovatnije se može očekivati odlučniji izlazak SAD iz ukrajinskog konflikta sa prebacivanjem celokupne odgovornosti za njega na evropske saveznike.

U celini, može se usporiti antokineski pravac Trampove politike i aktiviraće se napori za normalizaciju odnosa sa Moskvom.

Nije isključeno da se ovoga puta regionalni akteri neće žuriti da se uključe u šemu anti-iranske osovine u regionu. Svi će pažljivo pratiti tok konflikta.

Što se tiče Trampove spoljne politike, čeka je još jedan test u smislu uzimanja u obzir da u svetskoj politici svoju ulogu igraju faktori fatalnosti i sudbine, koji se suprotstavljaju metodama "transakcione diplomatije".