Gledajući unakažena tela sportista čovek ne može a da se ne zapita koja je cena tih dostignuća.

"Profesionalni sport" je oblast u kojoj je kapital uspostavio globalnu dominaciju.
Pod okriljem takvog sporta, "međunarodna sportska asocijacija" stvorila je obezglavljene jurišnike novca.
Sport je najveća zamka za današnjeg čoveka, čoveka radnika, jer je sport postao sredstvo za kanalisanje radničkog nezadovoljstva.
Danas je sport analgetik za amputaciju čovekove kritičke svesti, jer zašto da se ta svest usmeri ka nekoj političkoj borbi kada je lakše da na ulici zbog boje majice udari brat na brata.
Pod prividom igre sport je danas došao do tog nivoa da uopšte malo veze i ima sa samom igrom.
Treneri, igrači, menadžeri, svi su oni sa svojim cirkuskim ponašanjem podređeni zahtevima šou-biznisa kako bi izmišljali atraktivnost i punili hale.
Totalan šou je zahvatio Srbiju kada je objavljeno da najpoznatiji srpski probacivač lopte kroz obruč neće nastupiti za Srbiju na SP.
A ti isti Srbi nikako da shvate da sve te ljude baš boli briga i za njih za Srbijom jer oni igraju samo oko Boga novca.

Ko je lud da svim tim ljudima daje toliki novac za rađenje ničega...
NJihov zadatak i nije da nose grb svoje države na srcu već da budu pokretni reklamni paneli najvećih svetskih kompanija.

Pa ko je baš toliko blesav da jednog srpskog probacivača lopte kroz koš u Denveru plaća 260 miliona dolara dok 50 miliona Amerikanaca nema zdravstveno osiguranje. 
E to je taj začaran krug u kom radničku klasu prvo opljačkaju pa onda tim njihovim novcem plaćaju svetske zabavljače koji te iste drže na kratkom povocu. 
Navršilo se već 7 dana od kako je najpoznatiji srpski probacivač lopte kroz obruč objavio da nije spreman dati maksimum za svoju reprezentaciju.
Srbi još liju suze zbog toga a ironija je da ljudi koji rade za 400 evra mesečno ustaju u 4 ujutru gledati polupismene šutače lopte koji su plaćeni stotine hiljada dolara sedmično. 
Vele da im nije jasno kako on ne igra, pa on je veliki Srbin a još veći ljubitelj životinja, ima čak i svoju ergelu konja.
Ne, on nije ljubitelj životinja on je ljubitelj konja, jednog konja, onog koji mu na trkama donosi novac.
Pa sve je ovde potčinjeno džokeru iz rukava i Bogu novca.

Suvišno je ovde i raspravljati zašto on ne igra za Srbiju.
Pa svaki vlasnik će braniti svoj brend i neće mu dopustiti da se tamo negde preko okeana povredi i na sledećoj gladijatorskoj borbi pred publikom žedne krvi neće moći da bude pokretni reklamni panel i zabavljač zaslužan za pravljenje masovnog debilizma kod ljudi.
On dres reprezentacije ne sme nositi ali će zato u dresu kluba čak i udariti i osakati svog protivnika ako mu se to naredi, jer on zna da ako ne bude dovoljno grub da postoje hiljade drugih igrača koji čekaju da dođu na njegovo mesto.
To je nova armija sportskih jurišnika koji samo čekaju svoj zadatak.
Da se primetiti da su sirotinjska geta mesta gde su navodno stasali svi najpoznatiji sportisti današnjice.
To je trik šou-biznisa jer je većina sveta sirotinjski geto i oni žele nadražiti klince da grizu kako bi se preko lopte izvukli iz bede.
Al' nema 'leba bez motike i do tog vrhunca slave od njih će doći samo 1 od 10 miliona.
A taj će pod bičom vlasnika šou-biznisa odraditi svaki prljav zadatak zbog straha da se ne vrati tamo odakle je pobegao.

Profesionalni sport u SAD-u, gde igra ova naša "zvezda" je od samog svog nastanka sredstvo za postizanje određenih političkih ciljeva pod parolom muškarčina-agresivnost-šou.
Treneri na američkim koledžima predstavljaju jednu od najpoštovanijih grupa u američkom društvu a svet ne zna da su ti treneri uglavnom bivši policajci ili vojni oficiri a dve najpoštovanije institucije u SAD-u su Vojska i Sportski školski programi.
U istoriji NBA lige postojalo je samo 5.500 profesionalnih košarkaša.
Ono što je zanimljivo je to da čak 70% njih nakon završetka karijere postanu socijalni slučajevi pa je pod upitnikom i novac koji navodno dobijaju.
Svi ti NBA igrači misle da su važni točkići u nekakvom stroju u čijem motoru jedva da imaju značenje.
Profesionalno bavljenje sportom danas ne samo da nije zdravo već u današnjem svetu može da bude i smrtonosno.
Samo je rekreativno bavljenje sportom zdravo.
Najpoznatiji srpski prebacivač žute loptice preko mrežice je danas tu jer mu je roditelj prodao imanje da finansira njegov put ali koliko je imanja nestalo na kocki jer debeljuškasti klinci nisu ispunili san svojih roditelja...
Verujem da bi danas malo koji roditelj posvetio život tome da mu dete uspe u sportu.
Zato što su tu šanse minimalne, a tu ne treba ni da se pominju odricanja i manjak obrazovanja kao i to da on na kraju neće biti nikakav sportista već cirkuzant po naredbi.

Sport se kod nas danas prikazuje kroz milone, reket i košarkašku loptu, pa čak i ordenje.
Da, većina naših viđenijih sportista je kupila orden Svetog Save koji im sija oko vrata.
Nekima ni to nije bilo dovoljno pa su otvorili i svoje "humanitarne oragnizacije."
To je i najpodliji način u kome koriste bolesnu decu a sebe predstavljaju kao dobrotvore od krvavog novca kojeg su dobili pasući travu i klečeći pred svetskim satanistima.
Sportisti su danas predstavljeni kao savremeni vojnici, iako su plaćeni masno, jeftina su oni potrošačka roba koja će nestati čim prođe njihovo vreme.
Onda će se pojaviti neki novi klinci koje će vremenom narodu predstavljati kao neka nova božanstva.
Srpski probacivač lopte kroz obruč možda neće igrati za reprezentaciju ali će zato do početka SP primiti platu koja je kao 5.400 prosečnih plata u Srbiji.
Možda je to jasnije ako kažem da bi jedan rudar u Srbiji za njegovu jednu platu trebao da radi 450 godina.
Obični smrtnici toliki životni vek nemaju, a sve te astronomske sume koje "sportisti" dobijaju samo su odraz veće bede u kojoj žive radni slojevi...

Piše: Deki