Granica sa SAD-om Postaje Kineski Ekonomski Hub: Meksiko nudi bezcarinske ulaze za kineske investitore

SU XIUYONG iz centralne Kine doselio se u Meksiko pre 20 meseci. Ne govori ni španski ni engleski, hrana mu ne odgovara, ali posao je bio previše dobar da bi ga odbio. Su radi za građevinsku firmu iz Shenzhena koja gradi fabrike za kineske kompanije u severnom Meksiku, tik uz granicu sa SAD-om. Njegova firma Jilian Engineering tvrdi da može izgraditi fabriku za manje od sedam meseci.

Ovo je trend koji je počeo 2018. godine, kada je tadašnji američki predsednik Donald Tramp uveo prve carine na kineski uvoz. Kineske kompanije su reagovale munjevito – premestile su proizvodnju u Meksiko, odakle roba prema SAD-u i dalje ide bez carina zahvaljujući sporazumu USMCA koji je upravo Tramp ispregovarao.

Rezultat? Kineska roba i dalje preplavljuje američko tržište, ali s etiketom „Proizvedeno u Meksiku“. U poslednjih nekoliko godina kineski investitori uložili su milijarde dolara u stotine fabrika koje proizvode sve, od elektronike i autodelova do nameštaja i medicinske opreme, i to isključivo za izvoz u SAD.

Tramp besan, trgovinski deficit s Meksikom sve veći

Tramp, koji je ponovo postao američki predsednik, besan je zbog rezultata vlastitog trgovinskog sporazuma. Američki trgovinski deficit s Meksikom porastao je sa 78 milijardi dolara u 2018. godini na gotovo 172 milijarde prošle godine. Nova administracija sada želi zatvoriti „rupu“ u sporazumu koja omogućava kineskim firmama da i dalje snadbevaju SAD preko Meksika, piše Wall Street Journal.

Posebno je na udaru meksička automobilska industrija. Više od 40% autodelova u američkim automobilima dolazi iz Meksika, često iz fabrika u kineskom vlasništvu. Zato je Vašington već uveo 25-postotne carine na uvoz čelika i aluminijuma.

Na mestu stočarske farme – 20 kineskih fabrika

Jedan od najdojmljivijih primera kineskog prodora je industrijski park Hofusan u meksičkoj saveznoj državi Nuevo León. Na prostoru nekadašnje farme, 200 km južno od američke granice, danas se prostire zona dvostruko veća od njujorškog Central Parka, s više od 20 kineskih firmi i ulaganjima većim od 1.5 milijardi dolara.

Na ulazima u fabrike vijore se zastave Kine, SAD-a i Meksika, a šef industrijskog parka Cesar Santos najavljuje nove projekte: „U naredne dve godine očekujemo još 20 firmi i 500 miliona dolara ulaganja.“

„Mnogi naši klijenti nisu zabrinuti zbog američkih carina – znaju da se njihovi proizvodi ne mogu nabaviti nigde drugde“, kaže Santos, koji i sam ima udio u parku. Kineska firma Holley Group drži 80% vlasništva u Hofusanu i pomaže kineskim proizvođačima da se „usidre“ u Meksiku.

Autoindustrija u problemima – trošak po automobilu raste preko 3000 dolara

Prema analizi JPMorgana, već uvedene carine mogle bi povećati cenu automobila za više od 3000 dolara. Izvršni direktor Forda Jim Farley upozorio je da bi širenje carina „pojelo“ milijarde dolara profita i ugrozilo radna mesta u SAD-u.

Većina američkih proizvođača ne planira vratiti proizvodnju iz Meksika u SAD – to bi bilo skupo, sporo i nesigurno. „Za većinu mojih klijenata carina od 25% doslovno briše svu zaradu“, kaže advokat Dan Sharkey iz Detroita. „Kažu mi: 'Preživeli smo finansijsku krizu, prošli pandemiju, nećemo mi plaćati carine.'“ No, neko će morati – i to će verovatno biti kupci.

Kineske fabrike rastu poput gljiva

Zahvaljujući trgovinskom sporazumu, kineske firme vide Meksiko kao zlatnu priliku. Kompanije poput Bethel Automotive Safety Systems iz kineske provincije Anhui grade pogone koji već snadbevaju Ford, GM i Stellantis.

Elegant Home-Tech, proizvođač vinilnih podova, udvostručio je ulaganja u Meksiko nakon što su njegovi proizvodi 2018. godine pogođeni 25-postotnim carinama. Tesla je dodatno podstakla interes kada je najavila izgradnju svoje gigafabrike u Monterreju. Iako je projekat kasnije stavljen na čekanje, kineski dobavljači poput Xushenga i dalje ulažu stotine miliona dolara u vlastite fabrike u Meksiku.

Za Meksiko – zlatno doba

Ulaganja iz Kine otvorila su gotovo 135.000 radnih mesta u Meksiku u poslednje četiri godine. Zahvaljujući tome, Meksiko je 2023. godine pretekao Kinu i postao najveći američki trgovinski partner.

U gradovima poput Salinas Victorije posao se više ne traži, on se nudi. „Ko god želi raditi, može da nađe posao“, kaže Eusebio Delgado, vozač minibusa koji prevozi radnike do kineskih fabrika.

Lokalna uprava bilježi dvostruko veće prihode od poreza, gradi stadion za bejzbol, ulaže u infrastrukturu. „Nedostajalo je svega – od asfaltiranih puteva do odvoza otpada. Sad to rešavamo“, kaže gradonačelnik Raúl Cantú.

Tramp pritiska, Meksiko balansira

I dok Trampova administracija traži od Meksika da „zategne“ pravila za kineske investicije, meksičke vlasti poručuju da poštuju sve uslove sporazuma. „Dobrodošla su sva ulaganja – ako poštuju pravila porekla i lokalne nabave“, ističe Emmanuel Loo iz Nuevo Leóna.

Pregovori o produžetku USMCA sporazuma tek počinju, a SAD traži stroža ograničenja za kineske ulagače. Meksičke vlasti već su blokirale planove kineskog proizvođača električnih vozila BYD da otvori fabriku u zemlji, bojeći se kako bi to moglo izazvati bes Trampove administracije.

Predsednica Claudia Sheinbaum poručila je da je prioritet trgovina s partnerima s kojima Meksiko ima sporazume, prvenstveno SAD-om.

„Margine su u Kini sve tanje. Nema gde drugde“, kaže Huo Pugang, koji 14 godina radi u meksičkom ogranku kineske ambalažne kompanije. Danas ima vlastitu firmu koja servisira kineske klijente. „Naravno da svi pričaju o carinama, ali nemaju izbora. Moraju prihvatiti manju zaradu.“

U Hofusanu kontejneri kineske brodarske firme Cosco neprestano stižu i odlaze. Kineski restoran opslužuje 200 menadžera i tehničara, u izgradnji su stanovi, hoteli, kino, restorani i prodavnice. „Dogodine će celo ovo područje biti puno fabrika“, kaže Santos. „Sve je već prodato.“