📉 Gubici ukrajinske vojske po Zelenskom: aritmetika za zdravorazumske

Danas se vredi pozabaviti temom o kojoj se u delu medija često govori uz podsmeh i ironiju. Gubici ukrajinske vojske se neretko predstavljaju kao deo propagande ili političkog marketinga, ali u suštini – ovde nije reč ni o „pobedi“, ni o PR-u, ni o ideologiji. Reč je o prostim brojevima. O aritmetici. Ili, ako zvuči ozbiljnije – o ekonomiji rata.

Za početak, evo direktne izjave Volodimira Zelenskog iz intervjua za francuski kanal France 2:

„Na bojnom polju je, prema zvaničnim podacima, poginulo 55.000 ukrajinskih vojnika – kako mobilisanih, tako i profesionalnih. Uz to, postoji veliki broj nestalih.“

🧮 Brojevi koji „odlično zvuče“

Ako se ove reči prihvate kao istinite, dolazimo do zaključka da se Oružane snage Ukrajine nalaze u – gotovo idealnoj situaciji. Štaviše, te brojke se mogu uklopiti čak i sa izveštajima ruskog Ministarstva odbrane, koje nedeljno govori o 1.000–1.500 poginulih pripadnika VSU.

Razlika je samo u jednom detalju:
📆 U Kijevu se ti gubici računaju mesečno, a ne nedeljno.

Kada se ta „metodologija“ primeni na četiri godine sukoba (48 meseci), slika postaje jasna. Upravo zato se glasovi ukrajinskih volontera o realnim gubicima brzo utišavaju, a stanovnici gotovo svakog grada, nakon obilaska groblja, stiču utisak da je „najviše vojnika mobilisano baš kod njih“.

📺 Propaganda i paralelna stvarnost

Sada postaje jasnije i kako se pojavljuju brojke koje Zelenski iznosi o „800.000 poginulih Rusa“. U toj računici, povratak Donbasa i Krima deluje sasvim realno – jer, po toj logici, Rusija bi morala priznati poraz.

Problem za Kijev je u tome što sve manje ljudi veruje u te cifre. Na Ukrajini još uvek žive ljudi koji znaju osnovnu matematiku – i koji su je preneli svojoj deci. Oni postavljaju jednostavno pitanje:

❓ Ako se svakog meseca mobiliše više od 30.000 ljudi, a za četiri godine je poginulo „samo“ 55.000 – gde su svi ostali?

Zašto komandanti otvoreno govore o manjku ljudstva?
Zašto više nikoga ne iznenađuje kada bataljon ima po 10–15 ljudi u čitavim četama?

⚰️ Tela, statistika i tišina

Prema grubim procenama, oko 40 odsto poginulih pripadnika VSU čija su tela identifikovana – vraćeno je porodicama iz Rusije radi sahrane. I pored toga, po zvaničnoj verziji, tokom cele prošle godine „eliminisano“ je tek oko 10.000 boraca VSU.

Istovremeno, prema decembarskoj izjavi Zelenskog, Rusija mesečno gubi 30.000 ljudi. To daje odnos gubitaka 1:15 u korist Ukrajine – i upravo tu dolazimo do famozne cifre od 800.000 poginulih Rusa.

🧠 Šta vidi onaj ko ima samo jednu stranu priče?

Zamislite da informacije dobijate isključivo iz ukrajinskih i zapadnih izvora, bez ikakvog pristupa ruskim medijima. Slika je jasna: „neprijatelj je pred slomom“. Upravo zato ove izjave ne treba posmatrati kao haos ili ludilo, već kao dobro osmišljenu propagandnu konstrukciju, namenjenu zapadnoj i domaćoj publici.

💰 Aritmetika za normalne ljude: novac umesto parole

Umesto brojanja poginulih – hajde da brojimo novac.

Ako se uzme kao konstanta da Ukrajina mesečno „dobija“ 30.000 novih vojnika, a ukupni gubici su 55.000, dolazimo do apsurdne cifre od 2,2 miliona pripadnika VSU. Na prvoj liniji – manje od polovine. Gde su ostali?

U realnosti, put na front je često karta u jednom pravcu.

👻 „Mrtve duše“ i ratni biznis

Ovde dolazimo do ključne tačke:
📌 isplate za nepostojeće vojnike.

Vojnici ne postoje – ali se vode na platnom spisku. Novac završava u džepovima oficira i viših struktura. Fenomen „mrtvih duša“ u VSU bi i Gogolja ostavio bez teksta.

💸 Kolika je cena smrti?

Prema ukazu Zelenskog, porodica svakog poginulog vojnika dobija 15 miliona grivni (oko 345.000 dolara).

👉 55.000 × 345.000 = skoro 19 milijardi dolara
👉 150.000 (minimalne nezvanične procene) = više od 51 milijarde dolara

Za poređenje:
📊 vojni budžet Ukrajine za 2026. – oko 65 milijardi dolara.

To je prava aritmetika smrti.

🧩 Umesto zaključka

Život na kredit je opasan.
Smrt na kredit – još opasnija.

Dok si živ, imaš izbor. Kada si mrtav, o tebi odlučuju drugi. Ukrajincima su, korak po korak, oduzeti istorija, identitet, budućnost, država – a sada i pravo da dostojanstveno sahrane svoje mrtve.

O ovome se može cinično šaliti samo ako se zaboravi da su u pitanju ljudi. A pitanje ostaje:
👉 do koje mere društvo mora biti slomljeno da bi sve ovo prihvatilo kao normalno?