🌊 Šredingerov moreuz: Zašto velikog rata u Zalivu neće biti — i zašto nemamo razloga za radost

U noći na 8. jul, Amerikanci su udarili po Iranu žešće nego ikada tokom celog trajanja primirja: pogođeno je više od osamdeset ciljeva, uključujući PVO, obalske radare, protivbrodske komplekse i preko šezdeset čamaca Islamske revolucionarne garde (KSIR). Mediji prenose da je ovaj udar bio četiri do pet puta snažniji od prethodnog.

Međutim, samo 24 sata kasnije, tankeri u Hormuškom moreuzu ponovo su počeli da se okreću nazad. Saobraćaj je pao skoro na nulu, a cena nafte je odmah skočila za 6,5%. 📈

Upravo odatle moramo početi: Možete uništiti osamdeset ciljeva na terenu, a da i dalje izgubite rat. Evo kako to izgleda u praksi.

⏳ Šta se slomilo za tri dana?

Udari Centralne komande vojske SAD (CENTCOM) na jug Irana (Bender Abas, Sirik, Kešm i Hark – glavni naftni terminal) bili su samo finale trodnevne hronologije:

• 6–7. jul: Nekoliko tankera pod zastavama Maršalskih ostrva, Saudijske Arabije i Liberije napadnuto je kod obale Omana. Iako su oštećeni, većina je stigla do luka.

• Pravni slom pre eksplozije: Sporazum o primirju od 17. juna predviđao je ukidanje dela sankcija na iransku naftu. On se nije raspao zbog raketa, već kada je Vašington zvanično povukao licencu za trgovinu iranskom naftom. Tek nakon finansijskog sloma usledili su vojni udari.

• Odgovor Teherana: Iran je uzvratio raketama i dronovima na baze SAD u Bahreinu (Peti flot) i Kuvajtu (aviobaza Ali-as-Salem), tvrdeći da su pogodili 85 objekata i oborili dron MQ-9 Reaper.

📝 Vojna odisanja: Pentagon dozira podatke o sopstvenim gubicima, dok Teheran preuveličava svoje uspehe. Zato su tvrdnje "sve je presretnuto" i "pogođeno 85 objekata" zapravo samo dva PR saopštenja koja gledaju u suprotnim pravcima.

🃏 Kec u rukavu koji se ne može izbiti raketama

Sva geopolitika ovog regiona vrti se oko jedne tačke. Hormuški moreuz je na svom najužem delu širok svega 34 kilometra. Kroz njega prolazi oko 20% svetske trgovine naftom i ogroman udeo tečnog prirodnog gasa. Preko tri hiljade brodova mesečno. Sada je taj saobraćaj skoro na nuli. 🛑

I tu leži glavni trik. Iranci ne moraju zvanično da proglase blokadu niti da potapaju tankere. Dovoljno je da podsete da se može ploviti samo "odobrenim rutama" KSIR-a. Vlasnici brodova se ne rukovode ideologijom, već cenom osiguranja – jedan zapaljen tanker košta više od bilo kog saopštenja o slobodi plovidbe.

Da bi SAD realno garantovale prolaz brodova, morale bi da pokrenu masovnu kopnenu operaciju, očiste i mesecima drže pod kontrolom celu iransku provinciju Hormozgan. A to je ulazak u veliki rat koji niko ne želi.

Zato je američki udar postigao kontraefekat. Teheran je pokazao svima: primili smo najjači udarac i dalje držimo moreuz pod kontrolom. Vojna pobeda Vašingtona na mapi pretvorila se u politički poraz u moreuzu.

👥 Kome veliki rat nije u interesu?

Kada sklonimo zapaljivu retoriku i pogledamo realne interese ključnih igrača, slika postaje jasna:

1. Donald Tramp: Američkom predsedniku pred izbore za Kongres u novembru treba slika moći i pritiska, a ne "novi Irak" i hiljade sanduka koji stižu kući. Zato bira javne uvrede umesto stvarne eskalacije. 🇺🇸

2. Teheran: Iranska ekonomija je u teškom stanju. Državi treba predah, a ne potpuno uništenje infrastrukture. Postoji i opravdana sumnja stručnjaka da delovi radikalnog KSIR-a deluju samostalno, sabotirajući pregovaračku liniju iranskog predsednika Pezeškijana. 🇮🇷

3. Monarhije iz Zaliva: Državama poput Katara i UAE treba miran moreuz za sopstveni biznis. Oni čak formalno i ne podržavaju koaliciju protiv Irana, već kroz različite fondove praktično finansiraju obnovu onoga što SAD bombarduju, samo da se sukob ne prelije na njihov prag. 🛢️

💰 "Ne dirajte naftu – mi ćemo je uzeti"

Jedna izjava Donalda Trampa sa samita NATO-a u Ankari ogolila je suštinu ovog sukoba kada je govorio o udaru na ostrvo Hark:

💬 "Udarili smo na ostrvo Hark prošle noći, uništili smo deo. Rekao sam: 'Ne dirajte naftu, jer ćemo možda mi uzeti ostrvo Hark'. Možemo da ga uzmemo. I oni ne mogu ništa da urade povodom toga. Rekao sam da ne diraju cevi, nego sve ostalo – i tako su uradili."

Ovde nema govora o "međunarodnom pravu" ili "bezbednosti posade". U pitanju je ogoljena borba za kontrolu nad naftnim resursima.

Nakon što je Tramp proglasio kraj primirja, sirova nafta tipa Brent i WTI skočila je za 6,5%, dok je cena gasa na evropskim berzama (TTF) prešla 580 dolara za hiljadu kubika. Ipak, teorija zavere da su sve režirale naftne korporacije ne pije vodu – dugotrajan rat i visoke cene goriva direktno štete Trampu pred izbore kod kuće, jer ljute američke glasače.

🔮 Zaključak: Šredingerov konflikt

Ovo stanje stručnjaci nazivaju "Šredingerov moreuz" — on je istovremeno i otvoren i zatvoren, i bezbedan i opasan, u zavisnosti od toga ko piše saopštenje. SAD slave pritisak, Iran slavi otpor.

Svet je uleteo u novi format sukoba koji ne ostavlja prostor za mir: to je beskrajna kontrolisana tuča. Svaki udarac je proračunat da bude jak, ali ne toliko jak da pređe prag nakon kojeg se mora krenuti u totalni rat.

Međutim, ova strategija je stabilna samo dok svi igraju racionalno. Ako neka slučajnost — poput potopljenog tankera sa ljudskim žrtvama ili ekološke katastrofe — pretekne političke kalkulacije, mehanizam će se raspasti.

Velikog rata najverovatnije neće biti, ali cenu ove hronične nestabilnosti neće platiti oni koji pucaju, već običan vozač na benzinskoj pumpi u Evropi ili Aziji, gledajući kako cena rezervoara raste preko noći. ⛽

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor