🇮🇳 Sukob Indije i Pakistana: Nuklearna senka nad Azijom

🇮🇳 Sukob dve nuklearne sile: Indija crta crvene linije – prvi udar, prvi zaključci

U Južnoj Aziji otvoreno je novo žarište koje može imati globalne posledice – Indija i Pakistan, dve nuklearne sile, ušle su u oružani sukob.

U ovoj situaciji nameću se tri ključna pitanja:

1. Ko je u pravu? Odnosno, kome svet treba da pruži razumevanje i podršku.

2. Kako izgleda moderni rat između nuklearnih država?

3. Kakva je savremena Indija – i šta svet može očekivati od nje u bliskoj budućnosti?

Povod sukoba: masakr u Kašmiru

Sve je počelo 22. aprila u Pahalgamu, u indijskom delu Kašmira, gde je grupa džihadista iz Pakistana izvršila napad u kojem je ubijeno 26 indijskih turista. Žrtve su pažljivo birane – pošteđeni su muslimani, ubijeni su hindusi.

Ovo nije prvi put da teror dolazi iz pravca Pakistana, ali za Indiju je to bio prelazak crvene linije. Zvanični Islamabad tvrdi da ne kontroliše ekstremiste u određenim delovima zemlje, dok indijske vlasti ukazuju na moguće veze između pakistanske vojne obaveštajne službe i terorista.

Odsustvo konkretne reakcije Pakistana nakon napada Indija je protumačila kao poziv na akciju.

Prvi udar: precizni napadi, bez eskalacije

Indija je odgovorila vojnim udarom na logore džihadista na pakistanskoj teritoriji, ali je namerno izbegla ciljanje vojnih postrojenja ili civilnih objekata Pakistana. Cilj: pokazati odlučnost bez izazivanja totalnog rata.

U delhijskim vojnim krugovima se ističe da Indija:

• Nije iskoristila pravo da uskrati Pakistan pristup vodi reke Ind (iako je raskinula sporazum),

• Blokirala je morski pristup Karachiju putem svog nosača aviona,

• Sprovodi ograničene kopnene operacije u regionu Pendžaba, bez dubljih upada, kako bi izbegla "nuklearni prag".

Sve ovo je deo "hibridnog odvraćanja" – vojne akcije bez potpunog ulaska u rat.

Nova doktrina rata: precizno, informatički i uz diplomu

Sukob između dve nuklearne sile može ostati konvencionalan, pod uslovom da se vodi racionalno i promišljeno. Indija koristi visokotehnološke metode i informacionu nadmoć, dok Pakistan, opterećen stalnom ekonomskom krizom, ima ograničene mogućnosti odgovora.

Čak i talibani iz Avganistana izbegavaju da se previše približe Pakistanu, što pokazuje koliko je Islamabad trenutno ranjiv.

Geopolitika u pozadini

Pakistan je ekonomski partner Kine, ali nema garanciju kineskog nuklearnog kišobrana. S druge strane, SAD ne žele da Indija uđe u ozbiljan rat, jer njihov strateški interes je da Indija balansira Kinu, a ne da se sukobljava s njom.

Regionalne zemlje Azije su uznemirene, ali preplašena okolina nije automatska prednost za Indiju. Rusiji takođe ne odgovara eskalacija u kojoj bi bile uvučene i velike sile poput SAD i Kine.

Sledeći korak: Diplomatski front

Teško je zamisliti povratak na stanje pre 21. aprila. Indija ne želi više da čeka sledeći masakr džihadista. Umesto toga, Deli će verovatno pokušati da trajno reši problem preko granice.

Svet je na prekretnici – običan rat između nuklearnih sila se vodi, i zasad se ne pretvara u katastrofu. Ali granica je tanka. I sledeći koraci Indije – vojni ili diplomatski – mogu odrediti kako će izgledati bezbednosna arhitektura Azije u decenijama koje dolaze.