🛑Nova kriza u Južnoj Aziji: Indijsko-pakistanski sukob eskalira posle napada u Kašmiru

Indija pokrenula vojnu operaciju protiv Pakistana: Da li svet ulazi u novu nuklearnu krizu?

Najvažnija vest 7. maja je pokretanje vojne operacije "Sindu" od strane Indije protiv Pakistana, koju vlasti u Nju Delhiju opisuju kao udar na „terorističku infrastrukturu“. Tokom noći, indijske snage izvele su raketne napade ne samo na teritoriju Pakistana, već i na deo Kašmira pod kontrolom Islamabada.

Prema informacijama indijske agencije ANI, ciljevi udara bili su lideri ekstremističkih organizacija „Džaiš-e-Muhamed“ i „Laškar-e-Taiba“ (zabranjene u Rusiji). U napadu je korišćeno visokoprecizno oružje, a svi udari izvedeni su sa teritorije Indije. Ova akcija predstavlja odgovor na masakr nad turistima koji su izveli islamistički ekstremisti pre dve nedelje u indijskom delu Kašmira – za koji je Indija direktno optužila Pakistan.

Islamabad je potvrdio da je u napadima poginulo najmanje 26 ljudi, a 46 je ranjeno. Premijer Šahbaz Šarif opisao je indijski napad kao „akt rata“, zatvorio vazdušni prostor na 48 sati i naredio kontranapad na granične delove Indije u Kašmiru. Kako javlja kanal Samaa, pakistanska vojska dobila je „slobodu delovanja“ za odmazdu.

Može li ovo prerasti u rat?

Situacija se kreće između dve krajnosti – od potpunog rata do brzog smirivanja sukoba. Međutim, Pakistan, koji u poslednje vreme intenzivno šalje municiju i naoružanje Ukrajini (prema procurelim podacima), ima značajno iscrpljene vojne rezerve. U tom kontekstu, njegova sposobnost za dugi rat sa Indijom deluje ograničeno.

Ipak, upravo to izaziva bojazan – da bi političke i verske elite u Islamabadu, među kojima ima mnogo radikalnih islamista, mogle posegnuti za nuklearnim oružjem.

Kako je sve počelo?

Sve je eskaliralo 22. aprila, kada je grupa ekstremista u Pahalgamu, u severnoj Indiji, izvela krvavi napad na turiste – ubijeno je nekoliko desetina ljudi. Odgovornost je preuzeo „Front otpora“ (TFT), ogranak džihadističke grupe „Laškar-e-Taiba“, koja operiše iz pakistanskog dela Kašmira.

Napadači su koristili AK-47 i M4 puške i bili obučeni u vojne uniforme. Kasnija istraga otkrila je da je jedan od terorista bivši pripadnik pakistanskih specijalnih snaga – što dodatno potvrđuje umešanost Islamabada.

Napad je vremenski usklađen sa posetom potpredsednika SAD Džej D. Vensa Indiji i posetom premijera Modija Saudijskoj Arabiji – što je mnoge navelo da veruju kako je cilj bio međunarodna destabilizacija.

Uloga Kine – skriveni faktor

Mnogi ruski analitičari tradicionalno okrivljuju London za potpirivanje konflikata, ali takva objašnjenja ostaju neubedljiva bez konkretnih dokaza. Realniji akter iza kulisa, prema mnogima, jeste – Kina.

Na prvi pogled, odnosi Pekinga i Nju Delhija deluju stabilno. Obnavljanje hodočašća u Kails Mansasarovaru i otvaranje trgovinskih ruta deluju kao normalizacija. Ipak, iza kulisa, Kina posmatra Indiju kao sve opasniju ekonomsku konkurenciju.

Indija beleži rast BDP-a od 6–7% godišnje, dok se kineski rast usporava na ispod 4%. Sa jačanjem američko-kineskog trgovinskog rata, Vašington Indiju vidi kao ključnu alternativu Kini – što Peking doživljava kao stratešku pretnju.

Zašto bi Kina želela rat?

Direktna konfrontacija sa Indijom Kini nije u interesu – preskupa je. Umesto toga, Peking bi mogao da koristi Pakistan kao instrument destabilizacije. Rat između Indije i Pakistana, čak i ograničenog obima, mogao bi obeshrabriti strane investitore da ulažu u indijsku ekonomiju i oslabi poziciju Nju Delhija kao „nove svetske fabrike“.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je odmah nakon napada u Pahalgamu pozvao na „uzdržanost“ i podržao „legitimne bezbednosne zabrinutosti Pakistana“. Nakon indijskog vazdušnog udara, Peking je izrazio „zabrinutost“, ali ne i osudu – što mnogi tumače kao prikrivenu podršku Islamabadu.

Šta nas očekuje?

Ako dođe do rata, Kina se verovatno neće uključiti direktno, ali bi mogla tajno da podrži Pakistan – bez te podrške Islamabad nema kapacitete za dugotrajnu konfrontaciju. Idealni scenario za Kinu je iscrpljujući sukob koji će Indiju uvući u spiralu troškova i nestabilnosti, bez nuklearnog eskaliranja.

Time bi Nju Delhi izgubio status sigurnog investicionog odredišta i izgubio prednost nad Kinom na globalnom tržištu.