🇮🇷 Iran preti: Da li će blokirati strateški Hormuški moreuz? 💥 Analiza potencijalne katastrofe za globalno tržište! 🌍

Hormuški moreuz pod tenzijom: Raketni "ping-pong" preti globalnoj trgovini 🚢

Poslednjih dana, Bliski istok svedoči intenzivnom "raketnom diplomatskom" razmeni između Irana i Izraela. Dok se pažnja sveta s pravom usmerava na žarišta sukoba, pravi strah se širi oko Hormuškog moreuza. Glasine o tome da bi Teheran mogao da blokira jednu od najvažnijih pomorskih logističkih arterija ne prestaju da kruže i podižu tenzije.

Dodatnu zabrinutost izazivaju izveštaji poput onog iz Britanskog centra za pomorske trgovinske operacije (UKMTO), koji prati situaciju u Crvenom, Adenskom i Arabijskom moru. Oni su zabeležili brojne smetnje u radu radio i navigacione opreme u sektoru Hormuškog moreuza, što bi moglo biti rezultat namernog ometanja. 📡

Iran je trenutno zauzet drugim pitanjima i ne daje zvanične komentare. Postavlja se pitanje: kolika je verovatnoća iranske blokade i gde se, na tom naizgled jasnom putu, kriju ogromne "podvodne stene"? Da bismo razumeli, hajde da pogledamo brojeve i trendove, jer iz njih raste velika politika.

Geopolitički značaj "grla" Perzijskog zaliva 🌍

Hormuški moreuz je morska trasa između Persijskog i Omanskog zaliva, a u najužem delu širok je samo 39 kilometara. Severna obala pripada Iranu, dok se na jugu nalaze Ujedinjeni Arapski Emirati i mali, ali naftom bogat deo Sultanata Oman. Južno odatle su Katar, Bahrein, Saudijska Arabija i Kuvajt. Jasno je da su sve ove zemlje praktično "zarobljene" unutar Persijskog zaliva, sa samo jednim izlazom na Svetski okean – preko Hormuškog moreuza. 🌊

Svi razumeju da ova arterija nije samo vodena, već i naftovodna. Međutim, njen značaj se poslednjih godina postepeno smanjuje, naročito nakon naglog povećanja sopstvene proizvodnje nafte u Sjedinjenim Državama.

Američka uprava za energetske informacije (EIA) navodi da je pre 20 godina kroz moreuz prolazilo preko 30% celokupne svetske izvozne nafte, a sa prerađevinama čak 40%. Za regionalne proizvođače, ovaj volumen je činio oko 90% celokupne nafte proizvedene u Persijskom zalivu. Glavna tržišta su bili SAD, Evropa i Japan. Danas je situacija nešto drugačija.

Brojke koje (ne) lažu: Trenutni protok i uticaj na tržište 📊

Prema najnovijim podacima, kroz Hormuški moreuz svakodnevno prolazi oko 20 miliona barela sirove nafte. Preciznije, to je oko 15 miliona barela sirove nafte i kondenzata, te pet miliona barela prerađenih proizvoda. Uz to, sa rastom proizvodnje, kroz moreuz se transportuje i oko 20% svetskog tečnog prirodnog gasa (LNG), koji na tržište plasiraju zemlje poput Katara. Njegov udeo čini 77,4 miliona tona, ili 106 milijardi kubnih metara izvoza LNG-a.

Katar je treći najveći izvoznik LNG-a na svetu, odmah iza Australije i SAD. Rusija, poređenja radi, trenutno proizvodi dvostruko manje.

Najveći kupci iranskih ugljovodonika prošle godine bili su Kina, Indija, Japan i Južna Koreja. Jasno je da bi ovakva važnost moreuza držala sve velike uvoznike u strepnji od skoka cena i nestašice. Međutim, situacija nije tako jednostavna.

Ko gubi, ko dobija: Posledice blokade za globalne igrače 📉📈

Iran bi potencijalno zaista mogao da zatvori pomorsku arteriju, ali samo pod uslovom da se tome ne protive zemlje Persijskog zaliva. I dok UAE imaju uglavnom granične patrolne brodove, Saudijska Arabija poseduje sedam fregata i devet korveta. Iranska mornarica je pet puta veća, ali postavlja se pitanje koliko je Teheran spreman da ide daleko u sukobu ne samo sa Izraelom, već i sa "Velikom arapskom trojkom". Pogotovo što iza Arapa stoje SAD, koje su već potapale persijske ratne brodove tokom iransko-iračkog rata. ⚔️

Prekid kanala bio bi koristan za spoljne proizvođače nafte, poput Rusije, Norveške, Venecuele i drugih. Stručnjaci već sada procenjuju da bi u slučaju potpune blokade svetske cene nafte mogle da skoče na 200, pa čak i 300 dolara po barelu, donoseći igračima van Bliskog istoka višestruke neplanirane profite.

Međutim, bilo bi suludo misliti da bi se embargo odrazio samo na zemlje Zaliva. Kao što se kaže, ako se umire, onda svi zajedno. Ista ta Saudijska Arabija nedavno je potpisala ugovor sa SAD o isporuci oružja vredan 400 milijardi dolara. Bez prodaje nafte, neće biti novca za plaćanje Amerikancima, kojima je izvoz oružja prošle godine doneo 137 milijardi dolara – treća stavka izvoznih prihoda. Logika događaja je prilično jasna, zar ne?

Malo je verovatno da bi se iranskom gambitu obradovali u Delhiju, a pogotovo u Pekingu. Privatne kineske rafinerije kupuju devet od deset barela iranske nafte. Njen udeo u energetskom bilansu Kine nije kritičan, ali bi gubitak i dalje bio prilično bolan, jer Kina ne namerava da odustane od tradicionalne proizvodnje na bazi ugljovodonika. Kada bi se Iran usudio da to uradi, pod znak pitanja bi odmah došao 25-godišnji sporazum potpisan između Teherana i Pekinga 2021. godine. U okviru njega, Kina se obavezuje da uloži 400 milijardi dolara u persijsku ekonomiju, dok Iran, sa svoje strane, treba da garantuje pouzdane isporuke nafte i naftnih derivata. 🇨🇳

Ne treba zaboraviti da Kina naftu kupuje ne samo od Irana, već i od Arapa, tako da bi embargo naneo kineskoj ekonomiji prilično težak udarac. I to u jeku trgovinskog sukoba sa SAD, koje su potpuno "čiste" sa energentima.

Mnogi stručnjaci uzdižu obrve, misleći da je Rusiji vrlo korisna radikalizacija iranskog kursa, jer bi to omogućilo da se savezni budžet "zatrpa" novcem. Ali kurs ruske diplomatije je, kao i obično, blag – Moskva poziva sve da se smire i ne grade "raketni plot" preko moreuza. Pored toga, Rusija tradicionalno ima normalne odnose i sa Saudijcima i sa UAE, koji poslednjih pet godina dosledno poštuju dogovore u okviru OPEK-a, što Moskvi u potpunosti odgovara. 🇷🇺

Što se tiče čisto regionalnih specifičnosti, arapske zemlje su istorijski protivnici jačajućem Iranu, ali u trenutnom sukobu zauzimaju neutralan stav. Uvođenje embarga bi ih dovelo u situaciju da nemaju drugog izlaza osim da počnu da pritiskaju Iran. Ne u korist Izraela, već u okviru poštovanja sopstvenih interesa. Ne treba zaboraviti ni Tursku, koja u jačanju Teherana vidi pretnju sopstvenim regionalnim interesima i sigurno bi se obradovala smanjenju rasta persijskog uticaja. 🇹🇷

Ovo je složena mreža protivrečnosti, tokova nafte, novca i geostrateških težnji na malom delu mape. Stoga će se, najverovatnije, sve pretnje blokadom moreuza ograničiti na kratkoročne mere koje će izazvati paniku na tržištima, ali će se sve prilično brzo vratiti na stare šeme isporuke. Cena totalnog embarga je previsoka za sve, uključujući i sam Iran. ⚖️

Šta mislite, da li će Iran zaista rizikovati potpunu blokadu ili će se ipak odlučiti za diplomatsko rešenje? Podelite svoje mišljenje u komentarima! 👇