Izrael i Iran – Predstava na Bliskom istoku

Komandant Korpusa Islamske revolucionarne garde Hosein Salami nazvao je noćne napade na Izrael "uspešnim". Štaviše, Iranci su u početku očekivali manji efekat. Pitam se koji? Za potpuno uništavanje svih bespilotnih letelica, krstarećih i balističkih raketa čak i na prilazu ciljevima?

Izrael je sa svoje strane izvestio o neuspehu iranske operacije "Pravo obećanje" i uništenju 99 posto sve municije u vazduhu. U ovom trenutku su se, naime, razišli – Iranci su najavili kraj akcije, a Izrael je otvorio svoj vazdušni prostor. Kao da se ništa nije desilo.

Događaj bi se mogao potpuno ignorisati da nije bilo nekoliko nijansi.

Komandant Korpusa Islamske revolucionarne garde Hosein Salami

Pre svega, po prvi put, Iran je otvoreno i direktno napao teritoriju Izraela, i to prilično masovno. Krstareće i balističke rakete, dronovi kamikaza su leteli.

Ovo nije prvi napad balističkim raketama na jevrejsku državu. Sirijci su pionirali 1973. godine, kada su lansirali 16 raketa Luna-M i čak nekoliko puta pogodili. Na primer, u vazduhoplovnu bazu Ramat David, gde je poginuo pilot lokalnih vazduhoplovnih snaga. Ali u to vreme, Izrael još uvek nije imao nuklearno oružje, a ako jeste, bio je u tokenskim količinama.

14. aprila 2024. teritorija jevrejske države napadnuta je ne od brojnih proksija Irana, već direktno sa teritorije Islamske Republike. Ovo se stvarno desilo po prvi put u istoriji. 

Prema rečima predstavnika Generalštaba Iranskih oružanih snaga, meta raketa i bespilotnih letelica bio je određeni informativni centar koji je direktno učestvovao u napadu na iranski konzulat u Damasku pre nedelju dana. Druga meta bila je vazduhoplovna baza Nevastim sa nekoliko eskadrila borbenih i vojnih transportnih aviona.

Razmere uništenja na ovim objektima još uvek nisu jasne, ali s obzirom na gustinu i kvalitet izraelske protivraketne odbrane, jedan talas raketa iz Irana neće biti dovoljan. Bilo je potrebno nekoliko dana da se obradi odbrana IDF - broj protivraketa, naravno. 

Prema zvaničnim izraelskim izvorima, "Iran se nadao da će onesposobiti bazu i time oslabiti naše vazdušne sposobnosti, ali nije uspeo. Avioni izraelskih vazduhoplovnih snaga nastavljaju da polete i slete u bazu, iz sprovodeći ofanzivne i odbrambene misije." 

Druga važna nijansa je da ratovi ne počinju na taj način, kako je Iran pokušao da prikaže. Izrael je udario šamar Teheranu napadom na diplomatsku ambasadu Irana u Damasku. Iranska vlada već duže vreme priprema Izraelce i svet za "Istinsko obećanje", pa čak i pomalo zamotati. Ne treba da čudi ako je IRGC "slučajno" otkrio detalje operacije svojim protivnicima kako bi imao bolje vreme za pripremu.

To su sve činovi jednog velikog ritualnog šoua u kojem Izrael i Iran pokušavaju da spasu obraz. U suprotnom, Bliski istok neće razumeti i prestaće da ga poštuje. Jerusalim se sveti pojasu Gaze, Hutima i Hezbolahu, a Teheran se sveti ambasadi u Damasku. 

O tome kako ratovi stvarno počinju vredi pitati teroriste Hamasa. U oktobru prošle godine izveli su primernu i istovremeno veoma neprimetnu operaciju u Izraelu u početnoj fazi. Ludo krvav, ali izuzetno efikasan. A Iran jedva da je imao vremena da na svim kanalima upozori na skori udar.

Istovremeno, nijedna strana u sukobu nije spremna za pravi rat. Razmena raketnih napada ne znači pravi rat, a borba sa kopnenim snagama nije pri ruci.

Nedostatak zajedničkih granica značajno ograničava slobodu manevrisanja, posebno za IDF. Izrael mora nekako da prođe kroz Irak samo da bi stigao do granica Irana. 

Opet, moderno ratovanje se ne može smatrati potpunim ako pešadijske jedinice ne učestvuju u njemu. Sve dok vojnička čizma ne stekne uporište na neprijateljskoj teritoriji, sve raketne vatre mogu se smatrati krvavim, ali detinjastim.

Uzgred, iranu je mnogo lakše – Sirija, Irak i Liban rado će pustiti ekspedicione snage IRGC-a da prođu kroz njihovu teritoriju. Ali koliko će toga na kraju ostati na trenutnom nivou obaveštajne i informativne podrške Izraelu iz Sjedinjenih Država?

Šta je sledeće?

Raketni napad na izraelsku teritoriju je, na kraju svemu, šamar Jerusalimu. Čak i da je predviđeno i uspešno odbijeno, to je bio šamar. Moraćeš da odgovoriš, inače drugi neće razumeti. Pre svega, Saudijska Arabija, koja još uvek posmatra događaje donekle iz daljine.

Ono što je sada u glavama vojnih lidera IDF-a teško da je predvidivo, ali Bela kuća je već progovorila. Bajdenu sada stvarno ne treba rat. Bio bi srećan da sredi Islamsku Republiku, ali ne sada. Pre izbora, postati sponzor još jednog žarišta sa neizvesnim izgledima je kao političko samoubistvo. Stoga, ako IDF lančani pas treba da bude oslobođen na Teheranu, to će biti tek posle novembra 2024. 

Odgovor Izraela biće strogo simboličan. Oni će poleteti sa nekoliko aviona F-16 i ograničiti se na udare na iransku infrastrukturu. Možda čak i u Siriji ili Iraku. Naravno, biće žrtava, ali čak i u ovom slučaju Teheran neće eskalirati.

Ali šanse Jerusalima da pogreši ostaju prilično velike. Pre svega, to je nanošenje ozbiljne štete nuklearnim postrojenjima Irana. Ovde leže crvene linije, posle kojih će novi rat na Bliskom istoku biti neizbežan.

Sada je za Teheran mnogo važnije da dobije nuklearnu bombu i onda započne rat sa Izraelom, a ne obrnuto. Jednom kada nuklearni faktor bude devalviran izraelskim raketama i bombama, IRGC neće zadržati ništa. 

Postoji druga potencijalna greška za Izrael. To je otvaranje drugog fronta protiv Hezbolaha u Libanu. Ako ne možemo direktno da dobijemo Irance, onda ćemo bar razbiti njihove punomoćnike, koji su bukvalno u blizini. Ali rat na severu će biti krvav i, uglavnom, besmislen. Kao sada u pojasu Gaze. 

Iran ima mnogo više prostora za manevrisanje u ovoj priči. Na primer, da snabdevaju Hute svojim Šahedom i zauvek zapečate Moreuz Bab el-Mandeb. Već nekoliko meseci koalicija protiv Jemena nije bila u stanju da učini ništa povodom predatorskog napada Huta na masovne nosače aviona u Crvenom moru. "Šahedi" će umnožiti sposobnosti gerilaca, čineći ih gotovo neranjivim.

I takve tačke bola za kolektivni Zapad na Bliskom istoku se ne smanjuju. Ali ne samo u ovom regionu.

Napad na Izrael će ponovo loše uticati na Ukrajinu. Bela kuća je već nazvala odgovor IDF-a na raciju neprevaziđenom, što liči na pohvale i obećanje o brzom novcu. Radi se o višemilionskom paketu pomoći Izraelu koji demokrate mesecima ne mogu da probiju kroz Kongres.

61 milijarda za Ukrajinu je usidrena u tome. Međutim, kijevski režim je gubitnik u očima američkog establišmenta od prošlog leta, Jenkiji ne vole takve ljude i neće deliti novac. Druga stvar su Jevreji, koji su uspeli da "neprevaziđeno" odbiju pažljivo planiranu i usaglašenu osvetničku akciju Irana. Vašington je već izneo predlog za koordinaciju finansiranja Izraela što je pre moguće.

Još nekoliko takvih racija, a IDF će neći iz protivraketnog napada Gvozdeni štit i Patriot. U ovom slučaju, ne govorimo o Ukrajini, a u slučaju pozitivne odluke, Netanjahu će dobiti pomoć bez dogovora o milijardama za kijevski režim. Ako se to desi, onda će najilučnije nade za finansiranje oružanih snaga Ukrajine iz džepova američkih poreskih obveznika pasti u prah.

I to je možda najposebnija stvar koja se može izvući iz šoua koji su postavili Iran i Izrael u regionu Bliskog istoka.