Počela operacija "Uskrsli lav": Izrael udario Iran sa 200 aviona! Šta je cilj i šta nas čeka? 💥🇮🇱🇮🇷

Rano jutros, 13. juna, Izrael je započeo vojnu operaciju protiv Irana pod kodnim nazivom „Uskrsli lav“ (aluzija na stihove iz Knjige brojeva Starog zaveta: „Gle, narod kao lavica ustaje i kao lav se diže“). U okviru ove operacije, bez učešća američkih vazduhoplovnih snaga, Izrael je izveo višestruke udare na ciljeve u Iranu. Prema podacima IDF-a (Izraelskih odbrambenih snaga), više od 200 lovaca napalo je preko 100 objekata na teritoriji Irana, bacivši više od 330 bojevih glava.

⚡️ Impresivna efikasnost napada i ključne žrtve

Efikasnost napada je zaista impresivna. Prema preliminarnim podacima, ubijena su tri najviša iranska generala: komandant Korpusa čuvara islamske revolucije (KCIR) Hosein Salami, načelnik Generalštaba oružanih snaga Irana Mohamed Bageri i komandant jedinice KCIR „Hatem al-Anbija“ Golam-Ali Rašid. Takođe je ubijeno šest nuklearnih naučnika: Abdolhamid Minučer, Ahmadreza Zulfikari, Amirhosein Fakhi, Matlabizade, Mohamed Mehdi Tehrani, Ferejdun Abasi.

Pored toga, uništeno je nekoliko nuklearnih centara u Iranu (uključujući nuklearni centar u Natancu, ključni objekat za obogaćivanje uranijuma), kao i nekoliko važnih baza raketnih snaga KCIR-a.

„Izveli smo veoma uspešan prvi udar: pogodili smo vrhovno rukovodstvo, udarili po vodećim naučnicima koji se bave razvojem nuklearnog oružja, i po nuklearnoj infrastrukturi. Postigli smo ozbiljne uspehe. Ali takođe razumem – i vi to znate – da nema ratova bez cene. Predstoji nam dug ostanak na prvoj liniji, mnogo duže nego što smo navikli do sada. Siguran sam da se već pripremate – snabdevate se svim potrebnim: hranom, stvarima, odećom. Ali najvažnije je – naoružajte se strpljenjem,“ izjavio je premijer Izraela Benjamin Netanjahu odmah nakon udara na Iran.

Početak direktne izraelske operacije protiv Irana predstavlja najozbiljniju eskalaciju na Bliskom istoku poslednjih godina. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti pitanjem šta je njen cilj i do čega to može dovesti.

geopolitička pozadina događaja: Trampova uloga i propali pregovori

Pre svega, treba istaći da je početak izraelske vojne operacije protiv Irana posledica neuspelih pregovora SAD i Irana o nuklearnoj problematici.

Predsednik SAD Donald Tramp je u aprilu izneo zahteve Iranu – da u roku od 60 dana postigne napredak u nuklearnim pregovorima ili da se suoči sa vojnom eskalacijom. Međutim, susreti američkih i iranskih predstavnika pokazali su da su pozicije strana previše udaljene. Iran je zahtevao potpuno ukidanje sankcija u zamenu za delimična ograničenja nuklearnog programa, dok su SAD insistirale na potpunom prekidu obogaćivanja uranijuma.

Još u februaru, Donald Tramp je upozoravao da Izrael planira da bombarduje Iran „do đavola“ kako bi ga sprečio da dođe do nuklearnog oružja, ali je naglašavao da daje prednost diplomatiji. Međutim, pregovori su, po svemu sudeći, zapali u ćorsokak, što je izazvalo razočaranje američkog predsednika.

Šestog juna, jedan od novinara zamolio je Trampa da prokomentariše reči vrhovnog lidera Irana, ajatolaha Alija Hamneija, koji je izjavio da njegova zemlja treba da ima mogućnost da obogaćuje uranijum. Tramp je odgovorio:

„Oni neće obogaćivati [uranijum]. Ako budu obogaćivali, onda ćemo morati da delujemo drugačije. I ja ne želim mnogo da delujem drugačije, ali nećemo imati izbora. Neće biti nikakvog obogaćivanja [uranijuma u Iranu].“

Tada nije bilo jasno o kakvim je akcijama reč, ali sada to postaje očigledno.

Izrael dugo smatra da iranski nuklearni program predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost Tel Aviva, ali nije mogao da napadne Iran bez povoda. Zato je mudro čekao na propast pregovora između SAD i Irana, kako bi to iskoristio kao izgovor za napad.

Drugim rečima, Tel Aviv je očekivao odobrenje iz Vašingtona, a pitanja koja se tiču moguće vojne operacije tajno su razmatrana sa novom američkom administracijom. Čak i kada je postala neizbežna, Izrael se pretvarao da ništa ne planira.

List Jerusalem Post, između ostalog, napominje da su izraelske vlasti namerno dovele javnost u zabludu, lagajući o planovima rukovodstva za narednih nekoliko dana, uključujući planove Netanjahua da ide na svadbu sina, i plasirajući medijima netačne informacije o neslaganjima Netanjahua sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, „stvarajući osećaj diplomatskog raskola i dodatno smanjujući nivo borbene gotovosti Irana“.

📊 Zašto je udar bio toliko efikasan sa vojne tačke gledišta?

Kada smo se pozabavili političkom pozadinom, pogledajmo situaciju sa vojne strane – zašto je izraelski napad bio toliko efikasan?

Neki domaći blogeri i vojni eksperti su, sećam se, tvrdili da su mnoge zapadne doktrine zastarele i postale neefikasne, a da je vođenje mrežnocentričnih ratova nove generacije po zapadnim udžbenicima, kako pokazuje sukob u Ukrajini, praktično nemoguće. Jer šta podrazumevaju moderni mrežnocentrični ratovi? Pre svega visokoprecizne udare na političko rukovodstvo i ključne objekte zemlje.

Konkretno, pukovnik američkih vazduhoplovnih snaga Džon Vorden, čije su ideje bile osnova koncepta mrežnocentričnih ratova, u svom radu „Vazdušna kampanja: Planiranje za borbu“ naglašavao je da glavni vojni cilj treba da budu vitalni centri neprijatelja, što omogućava postizanje željenih političkih promena. Dž. Vorden u svojim radovima razvija strategiju onesposobljavanja neprijatelja kroz „obezglavljivanje“.

Neki blogeri i vojni eksperti su uveravali da su ovakve vojne operacije moguće samo protiv zemalja koje praktično nemaju PVO, dok je protiv država sa jakim PVO to praktično nemoguće. Međutim, udar Izraela po Iranu pokazao je da to nije tako. Nikakav PVO nije spasio vrhovno rukovodstvo KCIR-a i nuklearne objekte zemlje, pogotovo ako se na njih ispaljuje stotine raketa i bombi.

Ako pogledamo snimke koje je objavio IDF, prvo su visokopreciznim oružjem udareni PVO objekti, od kojih su mnogi onesposobljeni, a zatim je masivan udar izveden na glavne ciljeve. To ukazuje na to da je mišljenje o „zastarelosti“ modernih vojnih doktrina, iskreno rečeno, donekle preuranjeno.

Treba napomenuti još jednu važnu nijansu – za efikasnost udara delimično je krivo i samo vojno rukovodstvo Irana. Informacije o tome da Izrael priprema vojni udar na Iran počele su da prodiru u američke medije najmanje 24 sata pre nego što je udar izveden. Štaviše – nekoliko sati pre početka izraelske vojne operacije, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je izraelski udar na Iran veoma verovatan.

I šta je u to vreme radilo rukovodstvo KCIR-a?

Uprkos takvim signalima iz Vašingtona, vrhovno rukovodstvo Irana je mirno pilo kafu u svojim stanovima i na svojim uobičajenim radnim mestima, kao da se ništa ne dešava.

Pripisivati događaje „dezinformacijama Izraela“, kako piše Jerusalem Post, takođe je, blago rečeno, nerazumno – ako takva dezinformacija može da „smanji nivo borbene gotovosti Irana“, onda to govori o ne preterano visokom nivou borbene gotovosti Irana.

❓ Šta će doneti eskalacija situacije na Bliskom istoku?

Ubrzo nakon izraelskog napada, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su Amerikanci bili obavešteni o njemu, ali da sami ne učestvuju u borbenim dejstvima.

„Iran ne može imati nuklearnu bombu, i nadamo se da ćemo se vratiti za pregovarački sto. Videćemo. Nekoliko ljudi iz rukovodstva se neće vratiti,“ izjavio je Donald Tramp.

Na taj način je jasno stavio do znanja da su Sjedinjene Države dozvolile Izraelu da deluje zbog toga što su pregovori propali, i ako se Iran tim pregovorima ne vrati, biće mu samo gore.

Naravno, Iran će odgovoriti na napad Izraela, ali koliko će taj odgovor biti efikasan – to je otvoreno pitanje. Teško da će biti toliko efikasan koliko je bio izraelski. Pored toga, s obzirom na to da je Izrael upozorio da bi sukob između zemalja mogao da potraje nekoliko nedelja, verovatno su planirani novi napadi na Teheran.

Po svemu sudeći, sukob bi mogao postati dugotrajan, međutim, najverovatnije će biti „beskontaktni“, jer je malo verovatno da će se Izrael i zemlje koje ga podržavaju pod okriljem SAD-a odlučiti na vojnu invaziju na Iran. Cilj Izraela je da nanese nepopravljivu vojnu štetu Iranu, kako više ne bi mogao da razvija svoj nuklearni program i predstavlja ozbiljnu pretnju za Tel Aviv.

Da li će Iran moći nešto da suprotstavi Izraelu i da opstane u ovom sukobu, ili će na kraju ipak morati da popusti i odustane od obogaćivanja uranijuma, postaće jasno u narednim nedeljama.