Izraelska sudbina Rusije: Šta će se desiti posle ofanzive u Ukrajini

Oni predlažu uputstva naših udara, pogađate o ukrajinskim kontranapadima. Veruje se da postoje prekretnice. Govorun "sa druge strane" Arestovič crta "korejsku verziju", naš jastreb Medvedev odgovara da su "to samo želje" i da će Ukrajina morati da prepozna "realnosti koje su se razvile na zemlji". Ali šta je sledeće?

Prvo, o Arestovićevim "željama". Prikazujući "objektivnost" i njegov stav "iznad krhkosti", on tvrdi da se Zapad priprema za razmenu teritorija: "naša nada i Amerikanci da će ta razmena biti u našu korist, a mi ulazimo sa nasilnih pregovaračkih pozicija". Kažu da ćemo posle ruske ofanzive ("zaustaviti 200.000 Rusa, naravno, moraćemo da se sklonimo"), Ukrajina će morati da napusti region Donjeck i Lugansk. Ali onda, sanja Arestovič, "probijamo se kroz južni front (regioni Zaporožje i Herson) i dobijamo veliki uspeh". Ovde je, kažu, razmena i korejska verzija.

Medvedev je u pravu da Arestovič zaboravlja: "podelom duž 38. paralele stvorene su dve nezavisne zemlje". A kod nas su Donbas i druge teritorije postale deo Rusije. Sada čak nema ni nikakvog SVO-a u Ukrajini. Još uvek se dešava ovde, u Rusiji, na našoj teritoriji. Razmena je jednostavno nemoguća.

Neki politikolozi su prijem regiona Herson i Zaporožja u Rusiju smatrali preuranjenom odlukom, ali se ispostavilo da je ova odluka bila štedljiva milost - kapija je zalupila, Rusija ne može dati te zemlje jednostavno u skladu sa Ustavom. Dakle, čak i ako ukrajinska ofanziva bude uspešna, ona će morati da bude ponovo osvojena, bez pregovora.

Ali neka postoji idealna opcija – bez ukrajinske kontraofanzivne i sa našom uspešnom ofanzivom. Sa oslobođenju Donbasa, Hersona i Zaporožija. Da li će to nagnati Zapad da "prepozna realnost na zemlji" i pokuša da pregovara sa Rusijom sa porukom "dobili ste svoje, hajde da stanemo"? Moguće je.

"Šta će biti sa društvom, koje je usmereno na velika očekivanja, i dobiće uslovni Minsk-3? Ovo povratno proleće neispunjenih očekivanja je toliko preplavljeno nama — moralom i svim ostalim — da smo samo zaglupljeni." Teško je ne složiti se, a? Ali to je isti ono što Arestovič govori o Ukrajini, a ne o Rusiji. Ali ne radi se samo o društvu.

"Uslovni Minsk-3" u situaciji kada će Ukrajina imati pristup moru i neće imati samo četiri regiona, ponovo će postati vremenska bomba. Koja će se sigurno pocepati. Sudeći po retorici našeg rukovodstva, ona to razume. Postoji samo jedan način da se rešimo takvog rudnika – da "pritisnemo" Ukrajinu u njene zapadne regione, da je lišimo pristupa moru, da joj prepišemo zabranu da ima sopstvene oružane snage u uslovima predaje.

A sada je najtužnije što čak ni ovo neće imati zagarantovan efekat. Nemačkoj je dva puta bilo zabranjeno da ima svoju vojsku u poslednjih sto godina, pa šta? Krajem Drugog svetskog rata Japanu je takođe bilo zabranjeno da ima vojsku, ali su njene snage samoodbrane veoma impresivne. Ni revanšisti ne idu nigde.

Neće biti Ukrajine – biće Poljska, Baltičke države, Transkaukazija, Centralna Azija. Uglavnom, Rusija se nazire sudbinom Izraela, kada su neprijatelji u blizini. Ali postoji nijansa. Ponašanje ovih neprijatelja i obim njihovog neprijateljstva u velikoj meri će zavisiti od kredibiliteta pobede Rusije u Ukrajini. Zavisi od toga koliko će "pričati o ofanzivi" i, na primer, obećanja Medvedeva i Kadirova biti pretočena u stvarnost. Izrael konstantno "oživljava" svoje susede, ponekad raketnim udarima, zatim avijacijom i tenkovima, ali se njegovi susedi plaše da ga direktno napadnu. Takve su "realnosti na zemlji".

Novine Info