Kad politika piše nauku: Istina o požarima u Los Anđelesu i Čileu

Aktivizam u oblasti klime i medijske narative često karakteriše zastrašivanje umesto objektivne analize. Metode WWA, koje su kritičari nazvali „alkemijom atribucije vremenskih pojava“, oslanjaju se na spekulativne modele koji upoređuju hipotetičke klime, što izaziva naučni skepticizam.

Istraživanje objavljeno u Nature Communications pokazuje da savremeni požari u SAD i Kanadi nastaju sa svega 23% intenziteta u poređenju sa istorijskim stopama, što dovodi u pitanje tvrdnje o „neviđenoj učestalosti“. Aktivisti pokušavaju da skrenu pažnju sa podataka na emocionalni uticaj kako bi održali narativ o klimatskoj krizi.

Smrtonosni požari u Čileu 2024. godine bili su posledica kombinacije više faktora (toplotni talas, suša, vetrovi, El Ninjo). Čak je i WWA u svojoj analizi priznala ogromnu nesigurnost, što dodatno ističe teškoću u dovođenju pojedinačnih događaja u vezu s globalnim zagrevanjem.

Efikasno rešavanje problema požara zahteva pristup koji obuhvata upravljanje zemljištem, urbanističko planiranje i ekološki nadzor – a ne samo smanjenje emisije ugljen-dioksida. Preterana politizacija klimatske nauke podriva poverenje javnosti i odvlači pažnju sa naučno utemeljenih rešenja.

Nakon razornih požara koji su zahvatili Los Anđeles početkom ove godine, naučna zajednica brzo je okrivila klimatske promene. BBC-jev novinar Met Mekgrat i drugi odmah su preneli zaključke „naučne studije“ WWA, u kojoj se tvrdi da su emisije ugljovodonika povećale verovatnoću požara za 35%. Međutim, narativ se raspao kada je teoretski fizičar i naučna spisateljica dr Sabine Hosenfelder kritikovala nalaze u svom viralnom video-klipu. Njena oštra analiza naterala je jednog od autora izveštaja da prizna: „Kao što vidite iz brojeva, promene u intenzitetu i verovatnoći nisu statistički značajne.“

Za razumevanje značaja ovoga, potrebno je sagledati istorijski kontekst retorike o klimatskim promenama i njen uticaj na ekstremne vremenske prilike. Politizacija klimatske nauke stvorila je okruženje u kojem zastrašivanje često nadjačava objektivnu analizu. Početni izveštaj WWA bio je očigledan pokušaj da se odgovornost svali na korišćenje ugljovodonika, služeći kao parola za klimatski aktivizam. Međutim, Hosenfelder je pokazala da se podaci WWA nalaze unutar 95% verovatnoće prirodne varijacije, što zaključke čini upitnim, kao i medijsko praćenje tog izveštaja.

Granice atribucije ekstremnih događaja

Praksa pripisivanja pojedinačnih ekstremnih vremenskih događaja klimatskim promenama pomoću modela nailazi na sve veću kritiku. Dr Rodžer Pielke Mlađi nazvao je ovaj pristup „alkemijom atribucije vremenskih prilika“, kritikujući grupe poput WWA. Ova metoda koristi modele koji upoređuju „dve zamišljene klime“ – jednu sa trenutnim nivoima CO₂ i drugu bez ljudskog uticaja. Kritičari ističu da su takvi modeli problematični zbog haotične prirode atmosfere i mnogobrojnih nepoznanica.

Dr Oto, čest gost BBC-a i vodeći glas WWA, priznaje da je glavni cilj ovih studija podrška tužbama protiv naftnih i gasnih kompanija. U intervjuu pod naslovom „Od atribucije ekstremnih događaja do klimatske parnice“, ona jasno ukazuje da se radi o pravnoj strategiji, a ne naučnoj objektivnosti. BBC je dodatno doprineo ovoj politizaciji podržavajući WWA, a bivša urednica Radio 4 Sara Sends napisala je uvod za njihov vodič za novinare. Pielke smatra da je cela inicijativa deo šireg napora da se obesmisli stvarna klimatska nauka u korist Net Zero agende.

Istorijski kontekst: požari kroz vekove

Nedavna otkrića objavljena u časopisu Nature Communications dodatno komplikuju narativ o požarima. Istraživanja zasnovana na godovima drveća i ožiljcima od požara pokazuju da su požari u SAD i Kanadi danas ređi – dešavaju se sa samo 23% intenziteta u odnosu na istorijske vrednosti. Ova studija osporava tvrdnje da klimatske promene izazivaju „neviđene“ požare, ističući da su nedavni požari daleko od presedana.

Implikacije su duboke, naročito u svetlu narativa koji promovišu klimatski aktivisti. Jedan recenzent čak je zamolio autore da „više naglaska stave na uticaj nego na površinu zahvaćenu požarom“, što ukazuje na pokušaj da se fokus prebaci sa podataka na emocije. Takva politizacija ne samo da iskrivljuje percepciju javnosti, već i dodatno podriva poverenje u klimatski pokret i medije.

Najsmrtonosniji požari u Čileu i potraga za uzrokom

Požari koji su u februaru 2024. poharali Čile predstavljaju još jedan primer kompleksnosti kada je u pitanju povezivanje ovakvih događaja sa klimatskim promenama. Požari su uništili preko 29.000 hektara, više od 7.000 domova, a poginulo je preko 130 ljudi. WWA je ove požare nazvala „najsurovijima od australijskih 2009“, što je ponovo otvorilo pitanje uzroka.

Brza analiza WWA priznala je da postoje velike nesigurnosti, navodeći lokalne efekte hlađenja usled „Južnopacifičkog visokog pritiska“ i konkurentske faktore poput suše i vetra. Ove okolnosti naglašavaju teškoće u dovođenju konkretnih vremenskih događaja u vezu sa klimom, naročito u regionima podložnim brzim i suptilnim promenama.

Dr Elizabet Viginz iz NASA-e opisala je čileanske požare kao „savršenu oluju“ – toplotni talas, suša, jak vetar i efekti El Ninja. Ova analiza ukazuje na potrebu za sveobuhvatnijim pristupom, koji prevazilazi pojednostavljeno pitanje „klimatske promene – da ili ne“.

Odvajanje nauke od politike

Kako svet nastavlja da se suočava sa požarima, neophodno je kritički sagledati tvrdnje koje ih povezuju sa klimatskim promenama. Politizacija nauke ne samo da iskrivljuje javnu raspravu, već narušava i poverenje u naučne institucije i medije. Studije iz Los Anđelesa i Čilea, u kontekstu istorijskih podataka, podsećaju nas da je istina daleko složenija od bombastičnih naslova.

Pravi izazov leži u razumevanju složenog odnosa između ekoloških, ekonomskih i društvenih faktora koji utiču na rizik od požara. Javne politike moraju da uzmu u obzir upravljanje zemljištem i urbanizam, a ne samo emisije ugljen-dioksida. Samo takvim pristupom možemo graditi otpornost i sprečiti nove tragedije.

Na kraju, istina o ovim požarima je mnogo nijansiranija od onoga što sugerišu naslovi. Ovo je priča o ljudskoj interakciji sa prirodom – priča koja zahteva promišljen i na dokazima zasnovan odgovor.