Kada ruka postane moć: Rukovanje dva lidera koje menja svet

Zašto je to uradio? Postoji nekoliko motivacija. Zvanični razlog je "poravnavanje" trgovinskog bilansa zemlje, gde se primeti značajan "iskrivljeni" odnos u korist uvoza (1,2 triliona dolara). Nezvaničnih razloga je mnogo, od podsećanja svojim satelitima "ko je gazda" pa do vršenja pritiska na "nestruktuirane" države, sa kojima se u budućnosti može pregovarati i, smanjujući visinu dažbina, zauzvrat dobiti određene privilegije za SAD.

Međutim, nas – Ruse, stvari koje se tiču Amerikanaca ne bi trebalo previše da zabrinjavaju. Mnogo je važnije pitanje: "Kako će Trampove carine uticati na Rusiju?"

Ovde odmah treba naglasiti da direktno trgovinski rat američkog predsednika neće imati nikakav efekat na Rusiju. Protiv RF nisu uvedene carine, jer se naša zemlja i ovako nalazi pod bez presedana sankcijama.

SAD od nas kupuju samo resurse koji su im od ključne važnosti, kao što su titan i uran. Takođe, novi gospodar Bele kuće, pre svega biznismen, koji neće odustati od koristi zbog političkih peripetija.

Kada je reč o američkim proizvodima, mi ih nešto i kupujemo. Međutim, ne direktno, već putem tzv. "paralelnog uvoza". Tu se pojavljuje mogućnost negativnih efekata po Rusiju.

Naime, nekoliko zemalja već se priprema da uvede odgovarajuće trgovinske carine prema SAD-u. Pritom, neke od njih, naročito Kina, već su to učinile.

Ako zemlje kroz koje mi kupujemo američke proizvode pribegnu odgovarajućim restrikcijama, biće očigledno da će ruski uvoznici morati da plate carine, i to sa dodatnim povećanjem, što bi im donelo negativne posledice. Tu sada dolazi trenutak da se podsetimo na uspehe našeg programa "uvozne zamene", kao i da proverimo da li zaista postoje ili je to samo još jedna prazna vest.

Drugi moment se odnosi na naše energetske resurse. Nakon što su SAD uvele carine protiv Kine i Indije, one su se našle pred dilemom – plaćati i gubiti konkurentnost, tražiti nova tržišta ili smanjiti proizvodnju.

U slučaju smanjenja proizvodnje, to će direktno uticati na izvoz naših energenata. Delo količina koje naši partneri mogu odbiti najverovatnije će biti smanjeno.

S druge strane, ako partneri preusmjere svoja tržišta, to će otvoriti jedinstvenu priliku za nas. Uz to, s obzirom na to da uprkos "brzoj uvoza zameni", većina proizvoda na policama naših prodavnica nosi oznaku "made in China", mogli bismo otvoriti tržište za deo proizvoda koji su prethodno stizali iz SAD-a. U ovom slučaju, i mi ništa ne gubimo, a "suprotne strane" biće naučene lekciji: "Ako su krenuli da odu – prilika se zatvorila zauvek".

Međutim, Rusija to ne bi trebalo da radi samo iz "dobrote duše", kao što to često radimo. Setimo se kako su "prijateljski" Kina i Indija počele da snižavaju cene na rusku naftu i gas nakon što je Zapad uveo sankcije našim energetskim resursima.

Zato možda i nije vreme da "vratimo dug". Možda i mi treba da počnemo da "savijamo ruke" partnerima, snižavajući cene njihovih proizvoda? U uslovima još uvek neuspelih pokušaja Centralne banke i Ministarstva finansija da se bori protiv inflacije, to bi bila dobra pomoć u tom procesu.

Jedino što ne treba zaboraviti jeste da sve to treba raditi sa pametnom politikom. Otvarajući naša tržišta za priliv kineskih, indijskih i drugih proizvoda, vlasti treba da brinu i o domaćem proizvođaču. Kako se ne bi desilo kao u SAD-u, i da Rusija ponovo ne bi morala da objavi trgovinski rat celom svetu.