Kako je Nemac otišao iza sedam mora protiv Huta da se bori

Nakon tragičnih događaja u Izraelu 7. oktobra 2023. i naknadne operacije Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), praktički jedine zemlje u muslimansko-arapskom svetu koja je zaista podržala palestinsku braću ne samo rečima, već i „vatrom i mačem” je bio Jemen. Ili bolje rečeno, deo, predstavljen od strane ljudi koje nazivamo Hutima ili sledbenicima pokreta Ansar Allah. Prema različitim procenama, broj ovog pokreta dostiže deset miliona ljudi, odnosno trećinu stanovništva zemlje, a pod njihovim uticajem je glavni grad zemlje Sana.

Jedinica Huti na paradi u Sani

Nakon nekoliko lansiranja projektila i bespilotnih letelica prema Izraelu, koji iz raznih razloga nisu dostigli svoje predviđene ciljeve, Huti su prešli na druge, radikalnije i osetljivije akcije za neprijatelja. Počevši od novembra 2023., počeli su da hvataju i pucaju na brodove koji pripadaju Izraelu ili zemljama koje podržavaju ili trguju sa Izraelom.

Ukratko, počeli su da pogađaju gotovo sve brodove koji su prolazili kroz moreuz Bab el-Mandeb na putu ka ili iz Crvenog mora, sa svim sredstvima za uništavanje kojima su mogli doći do ovih brodova. A ovi brodovi, koji uglavnom prevoze sve vrste tereta i naftnih derivata, putuju kroz Suecki kanal.

I do kraja 2023. obim saobraćaja pao je za 28%, a u prvih 10 dana marta 2024., prema podacima MMF-a, za 62% u odnosu na isti period prošle godine.

Tu su se nategli građani kapitalisti, jer je kroz Suez i dalje do luka Turske, Evrope i Amerike 2022. godine prevezeno više od 1,4 milijarde tona tereta (od 10 do 19 posto globalnog prometa!) i do 23 do 23 tona tereta. hiljada plovila godišnje.

S obzirom da je 12 brodarskih kompanija, među kojima italijansko-švajcarski MSC, francuski CMA CGM, danski Maersk, kao i energetska korporacija BP, odlučilo da brodove pošalje preko Rta dobre nade, odnosno zaobilazeći rok isporuke od roba povećana na dve nedelje.

Ciljevi

Nagli gubitak novca morao je hitno da se zaustavi.

I tako, u noći između 18. i 19. decembra 2023., Sjedinjene Države objavljuju početak operacije Prosperity Guardian. Svrha operacije pod okriljem multinacionalnih Združenih pomorskih snaga je osiguranje sigurnosti plovidbe u Crvenom moru. Velika Britanija, Kanada, Bahrein, Francuska, Italija, Holandija, Norveška, Španija i Sejšeli odmah su se prijavili da se bore uz Amerikance. Jasno je da se bez flote Sejšela ništa ne bi dogodilo...

I šalu na stranu, Amerikanci su u region poslali prilično moćnu grupu nosača aviona, predvođenu nosačem aviona USS Dwight D. Eisenhover CVN-69.

Pored ovog hulka, grupa uključuje:

– kruzer klase Ticonderoga;

– četiri razarača klase Arleigh Burke;

- Podmornica za nuklearni napad klase Ohajo.

Pa gde su države, šta je sa nekadašnjom velikom Britanijom koju je predstavljao razarač HMS Diamond.

A 19. februara 2024. ministri spoljnih poslova zemalja Evropske unije doneli su zvaničnu odluku da će 27 evropskih zemalja učestvovati u vlastitoj pomorskoj operaciji pod nazivom EUNAVFOR (Pomorske snage Evropske unije) Aspides, što na grčkom znači “štit”.

27 zemalja – bilo je, naravno, moćno. Ali do sada su svoje brodove poslale samo Francuska, Belgija, Grčka, Holandija, Danska, Italija i Nemačka.

Misija operacije: „zaštititi civilne brodove u Crvenom moru i Adenskom moreuzu od napada Huta. Mandatna oblast se proteže izvan Hormuškog moreuza do uključujući Perzijski zaliv.”

Mapa zone raspoređivanja broda (označena malim tačkama) kao dio operacije Aspides.

Objekti

Pogledajmo redom koji su brodovi (vidljivi su brojevi zastavice) poslani da završe dodeljeni zadatak.

Francuska

Fregata Languedoc, u floti od 2015.

Belgija

Fregata Louise-Marie, u floti od 2008. Pre toga, služio je u Kraljevskoj mornarici Holandije od 1991.

Grčka

Fregata Hydra, u floti od 1992. godine.

Holandija

Fregata HNLMS Tromp, u floti od 2004.

Danska

Fregata Iver Huitfeldt, u floti od 2012.

Italija

Fregata Virginio Fasan, u floti od 2012.

A evo našeg heroja koji predstavlja Nemačku.

Fregata Hessen, u službi od 21. aprila 2006.

Istorija i karakteristike broda

U procesu prikupljanja materijala za članak, saznao sam jednu zanimljivu stvar. Brodovi i čamci nemačke ratne mornarice nose nazive saveznih država, gradova i opština, kao i planina i reka. Kada mornarica dobije novu klasu broda, državne vlade i gradonačelnici gradova i opština mogu izraziti svoj interes za sponzorisanje jednog od brodova u toj klasi. Interes za sponzorstvo brodova je toliko velik da ima više zahteva nego raspoloživih brodova.

Zvanično imenovanje tada vrši federalni ministar odbrane. Odnosno, prvi brod, koji dobije ime, fiksira ime cele klase. Na primer, tri fregate tipa 124 čine klasu Sachsen, nazvanu po istoimenom glavnom brodu.

Drugim rečima, fregate se zovu po saveznim državama, tankeri flote po planinama, tenderi po rekama, korvete i razarači po gradovima i mestima.

Jedini izuzetak su podmornice. Tradicionalno se njihova imena sastoje samo od brojeva. Ovo seže do Kaisermarinea. U ovom konkretnom slučaju, fregata je dobila ime razarača klase Hamburg (godine službe 1968-1990), koji je zauzvrat nasledio ime Hessen, od bojnog broda koji je od 1905. do 1945. služio u Kaisermarineu, zatim u Reichsmarineu i završila je život 1960. godine u sastavu Ratne mornarice SSSR-a.

Dakle, fregata Hessen (F 221) Type 124 građena je u brodogradilištu Noordseewerke u Emdenu tokom četiri godine, između 2001. i 2005. godine, i primljena je u službu u Wilhelmshavenu 21. aprila 2006. kao treći brod klase Sachsen.

Službena namena brodova ove klase, prema Bundeswehru, je "pratnja, kao i kontrola pomorskog prostora". U ovom slučaju smatra se da je glavni zadatak, kao komandni brod, izvođenje, pre svega, protivvazdušne obrane, u cilju zaštite kako pomorskih jedinica i kopnenih snaga, tako i borbe protiv površinskih i podvodnih ciljeva. U februaru ove godine dodato je "za borbu protiv kamikaza čamaca bez posade".

Danas se fregate klase Sachsen smatraju najmodernijim i borbeno spremnim brodovima kako nemačke mornarice tako i flota evropskih saveznika. Barem tako kažu Nemci. Čini se da se ostali još ne svađaju.

Za obavljanje svoje glavne misije, protivvazdušne odbrane, fregata je opremljena Radar SMART-L (Signal Multibeam Asquisition Radar for Tracking, L band) sistemom, pomoću kojeg može otkriti i pratiti više od 1.000 ciljeva u radijusu do 400 kilometara istovremeno.

Uparen sa SMART-L je radar s aktivnom faznom rešetkom APAR (Active Phased Array Radar).

APAR se sastoji od četiri planarne fiksne fazne antene, svaka sa više od 3.000 elemenata odašiljača/prijemnika koji dele raspon azimuta u četiri sektora od 90°. Sve antene mogu istovremeno pratiti svoje sektore, kao i istovremeno pratiti više pomorskih i avijacijskih ciljeva unutar svakog sektora.

Od 1.000 automatski praćenih ciljeva, može se odabrati do 60, koji su prioritetni i podložni uništavanju. Primljeni podaci se prenose u sistem upravljanja i naoružanja brodskog operativnog centra.

Operativni centar grupe za vazdušnu situacionu svest i elektroničko ratovanje fregate Hessen

Računarsko jezgro broda je sistem komandovanja i raspoređivanja oružja (FüWES) sa moćnim računarskim mogućnostima: obrađuje sve podatke sa radara i drugih senzora, kao i informacije koje daju saveznički brodovi. Sistem podržava više od deset kompjutera na vozilu.

Protivvazdušna odbrana fregate uključuje tri tipa protivvazdušnih vođenih projektila kao oružje, što joj omogućava da pruži zaštitu zaštićenim brodovima u tri ešalona.

Nemački izvori navode domet uništavanja ciljeva sa simbolom „više“, možda je ovo tako...

Dakle, rakete:

SM-2 (Standard Missile2) Blok IIIA, sa dometom većim od 160 km.

RIM-162 ESSM (Evolved Sea Sparrow raketa), sa dometom većim od 50 km.

RAM (Rolling Airframe Missile), s dometom većim od 10 km.

Rakete SM-2 Block IIIA i Sea Sparrow locirane su i lansirane kroz univerzalni lanser Mk 41VLS, koji ima 32 ćelije. Teoretski, Hessen može lansirati 32 SM-2 Block IIIA ili 128 See Sparrow (4 po ćeliji).

Dva lansera RIM-116 omogućavaju lansiranje 42 komada RAM-a (Rolling Airframe Missile).

Zapravo, prema mišljenju stručnjaka, Hessen je išao u misije sa sledećom municijom:

SM-2 Blok IIIA – 24 kom.
RIM-162 ESSM (Evolved Sea Sparrow Missile) – 32 kom.
RAM (Rolling Airframe Missile) – 42 kom.
Ukupno: 98 kom.

Četiri MASS (Multi Ammunition Softskill System) lansera mamaca koriste se direktno za samoodbranu.

Kompleks ECM/ESM FL 1800 S II se koristi kao takozvani kombinovani elektronski sistem upravljanja borbom.

Detaljnije sam se zadržao na pregledu brodskog PVO sistema, jer je upravo ta uporna tačka trebalo da obezbedi stoprocentno uspešno izvršenje zadatog zadatka - uništavanje svega što leti ka moru sa jemenskih obala. .

Pored PVO sistema, brod je naoružan i topom glavnog kalibra 76 mm, dva pomorska mitraljeza 27 mm Rev MLG 27, četiri mitraljeza 12,7 mm, 2x4 FK-Starter lanserima za RGM-84 Harpoon protivbrodski rakete, dve trocevne torpedne cevi MKL 32 za torpeda MU90.

Operacija 27mm Rev MLG 27 automat

Pored ovoga tu su i dva helikoptera Sea Lynx Mk88A.

Preliminarni rezultati

Dakle, 8. februara 2024., u 10 sati ujutro, fregata Hessen svečano, u prisustvu uvaženih gostiju, predstavnika rukovodstva savezne države, predstavnika Bundestaga, naravno, dopisnika i televizije , uz zvuke orkestra, napustio luku Wilhelmshaven i krenuo prema Crvenom moru.

Ispraćaj

Usput, dok se 20. februara zaustavljao u bazi na ostrvu Krit, ministar odbrane Boris Pistorijus se ukrcao na brod, u pratnji svih nas „drago voljene“ gospođe Marie-Agnes Strack-Zimmermann, koja je predsedavajuća Veće odbrane u Bundestagu.

Pistorius i M-A. Strack-Zimmermann na fregati Hessen

Uvaženi gosti razgovarali su sa predstavnicima tima, ministar je održao oproštajni govor u kojem je učesnike operacije nazvao „velikim ratnicima“, ističući odličnu obučenost i tehničku opremljenost broda i posade. Takođe je izrazio uverenje u uspeh misije: „Možemo, uradićemo to“, rekao je ministar i dodao da je pun poštovanja i divljenja za rad i posvećenost učesnika misije.

Zanimljivo je da su Nemci žurili da obezbede svoje mesto među prvim braniocima civilne plovidbe u Crvenom moru. Uostalom, tek 19. februara 2024. Evropska unija je odlučila da izvede pomorsku operaciju pod nazivom Aspides. A u Bundestagu je odluka o učešću Nemačke u ovoj operaciji izglasana tek 23. februara 2024. godine. Brod je napustio bazu u Nemačkoj 8. februara.

I tako su 25.-26. februara televizija, internet i štampa prsnuli informacijama da je fregata Hessen odmah po dolasku u naznačeno područje ušla u borbu sa dronom Huta i herojski ga uništila. Istina, nakon nekog vremena su javili da nije izgleda uništeno, već samo pucano na njega, a izgleda da to uopšte nije bilo Hutsko, već neko nepoznat, a onda su razjasnili da je MQ-9 Reaper izviđački dron, kontrolisan iz centralnog komandnog centra SAD u Bahreinu - nije registrovan i sa isključenim IFF transponderom.

A Hesen je pogodio Reaper sa dve rakete SM-2 Block IIIA sa očekivanom verovatnoćom uništenja mete od 90%! Rezultat je nula.

Zvanično, postoji neka vrsta nerazgovetnog mrmljanja kako jednostavno nisu pogodili, ili kako je sistem „prijatelj ili neprijatelj“ funkcionisao u poslednjem trenutku, ali u principu, to se dešava, rat...

Na mostu fregate Hesen

Sa zvaničnog skupštinskog brifinga:

“Dana 24.02.24., fregata Hessen je otkrila sumnjivu bespilotnu letelicu (UAV). Budući da je postupak osporavanja identifikacije bio neuspešan, fregata je započela odbrambene mere na osnovu Pravila angažovanja. Ispaljene rakete nisu uspele pogoditi metu i kao rezultat toga, bespilotna letelica, o kojoj su informacije naknadno prosleđene partnerskim saveznicima, nije pogođena. To je zbog tehničke greške u radarskom sistemu na fregati Hessen. Greška je brzo identifikovana i odmah ispravljena. To znači da trenutno nema problema u lancu procesa oružja koji se koristi.”

Štampa i dalje ističe da je fregata jedna od najboljih koje Nemačka ima u službi - sa najboljom opremom, municijom i najvišim nivoom obuke posade.

Ono što nedostaje brodu i posadi je vojno iskustvo. Do sada je nemačka mornarica obično morala koristiti brodove da protera gusare, zadrži embargo i pruži pomoć izbeglicama čamcima. Naravno, bilo je i vežbi u kojima su rakete uvek ispaljivane u laboratorijskim uslovima, po lepom vremenu i na dobro pripremljene ciljeve, jer su rakete suludo skupe.

Ali pravog rata nije bilo, kada je brod mogao dokazati visok nivo obučenosti i sposobnosti.

I, naravno, neprijatelja. Podmukli i nepredvidivi Huti.

Treba napomenuti da su Nemci nakon prve palačinke, koja je bila grudasta, 26. februara uništila dva dronova Huta. O kakvim se uređajima radi nije saopšteno. No, sledeće je objavljeno, posebno u časopisu MarineForum:

“Nikada u istoriji nemačke mornarice nije bilo neprijatelja tako nepredvidivog kao što je Huti milicija koristila oružje protiv ratnog broda s namerom da uništi Nemce. I u prvom, zaista akutnom oružanom sukobu, u stranom okruženju, sa nepoznatim neprijateljem, uspeli smo da uništimo cilj, da tako kažem, tek iz drugog pokušaja.”

Detaljno, sve se dešavalo ovako:

“Nakon prvog incidenta uveče 26. februara, Hessen je uspio odbiti napad od dve bespilotne letelice koje su se približavale direktno s obale Jemena: brod je prvo otkrio bespilotnu letelicu na svom radaru i verovatno je pokušao uništiti morem. Raketa Sparrow ESSM na udaljenosti do 30 nautičkih milja (55 kilometara) - s istim negativnim rezultatom kao i dan ranije - a zatim oborila dron sa 76 mm vazdušnim topom.

Nakon 15 minuta, otkrivena je još jedna bespilotna letelica koja se približavala, protiv koje je raspoređen RAM (Rolling Airframe Missile) sistem kratkog dometa. Uspešno korištenje oba sistema naoružanja, dizajniranih za blizinu od nekoliko kilometara, ukazuje da su se dronovi relativno približili brodu.”

Ali nema konkretnog odgovora zašto Hesen dva puta nije uspeo da presretne vazdušne ciljeve raketnim oružjem, za šta je i dizajniran.

Zašto se to dogodilo i dalje ostaje bez odgovora, iako se javlja mogućnost da američke protivvazdušne rakete jednostavno nisu pogodne za borbu protiv takvih ciljeva.

Evo šta piše MarineForum:

“Poverljivi podaci o hesenskoj fregati i njenoj upotrebi moraju se pažljivo postupati. Svaki detalj će verovatno proceniti mogući protivnici i koristiti za buduće strategije napada.”

Međutim, MarineForum veruje da je i ovaj fijasko posledica sledećih faktora:

– nedovoljan nivo komunikacije, kako unutar grupa brodova, tako i između samih grupa.

“Senzor širokog dometa SMART-L očito je dobro obavio svoj posao, inače Hessen ne bi otkrio američki dron. Meta je otkrivena bez identifikacije prijatelja ili neprijatelja (IFF) - uz naknadni zahtev američkim učesnicima u operaciji Prosperity Guardian, koji je ostao bez odgovora.

Ili zamoljena američka agencija nije imala jasnu sliku situacije, ili je uopšte nije trebala imati, budući da je dron radio za “drugu agenciju”. Kratka napomena: Američki brodovi ne dele svoju LINK situacijsku svest sa saveznicima drugog reda.

To je to, momci iz “drugog reda”, uzmite i potpišite!

Sledeći negativni faktor:

„Meta nije bila jedna od onih za koje je prvobitno dizajniran sistem SM-2 (Raytheon Standard Missile), odnosno supersonični bombarderi Backfire i protivbrodske rakete. U isto vreme, meta je letela “polako”, brzinom manjom od 500 km/h, prateći vrlo nezgodan kurs za gađanje, što smanjuje verovatnoću da će ga pogoditi dok se udaljava – fizičko stanje koje se zove krst. - problem dometa. Ovo je stvorilo grešku u kontroli vatre.

Funkcionalni lanac senzora širokog dometa SMART-L / AFAR SU / CDS F124 sistema za raspoređivanje oružja / projektila SM-2 je na tehničkom nivou kasnih 90-ih. Otkako je pušten u rad 2005. godine, u proteklih skoro 20 godina, jednostavno je zastario.”

Publikacija Deutsche Welle je na ovu temu dodala:

“Ovo je najznačajnije raspoređivanje nemačke pomorske jedinice u mnogo decenija”, rekao je pomorski inspektor viceadmiral Jan Christian Kaack.
“Hesenska fregata je naš zlatni standard, da tako kažem.”

Pomorski inspektor Viceadmiral Jan Christian Kaack

“Međutim, ovo zlato treba polirati. U slučaju brodova klase Sachsen, radar je ove godine trebao biti podvrgnut modernizaciji. Prema podacima Ministarstva odbrane za nabavke, to će trajati do 2028. godine. Tek krajem 2023. godine Sachsen je dobio novi glavni sistem naoružanja, koji je morao biti zamenjen nakon nesreće 2019., ostavljajući fregatu bez svog glavnog raketnog arsenala pet godina.”

Sastavljajući informacije sa MarineForuma i reči viceadmirala, ispada, kao u filmu “Volga-Volga”: “Prihvatite brak ovih građana i dajte im još jedan...”

Municija

Isti Deutsche Welle piše:

“Pomorski inspektor viceadmiral Jan Christian Kaak više puta je pozivao na povećanje proizvodnje i skladištenja oružja. "U oblasti nabavke municije, nažalost, još nismo tamo gde trebamo biti", rekao je on na pomorskoj konferenciji u januaru.

Na zahtev Bundestaga, nedavni izveštaj Ministarstva odbrane potvrdio je da se zalihe projektila srednjeg dometa SM-2 više ne mogu popuniti. Dopunjavanje bilo koje municije je problematično. Osim toga, nema dovoljno zaliha na moru. Da bi to učinili, brodovi se moraju vratiti u bazu.”

Mercur.de dodaje:

“Fregata Hessen u Crvenom moru ima ograničenu količinu municije.
Problem je što brod ima samo minimalnu zalihu za jednu vrstu municije, a nema zalihe za druge dve.

Cilj nije stalno ostajati u Crvenom moru i tamo dopunjavati municiju, objasnio je admiral flote Axel Schultz. On je komandant 2. pomorske operativne flotile u Wilhelmshavenu, kojoj je Hesen dodijeljen.

"Imamo ograničen broj projektila, tako da moramo završiti misiju što je pre moguće, jer ćemo pre ili kasnije ostati bez vredne municije", rekao je Schultz za NDR.

“Ako u nekom trenutku ostanemo bez municije, ako sve ubijemo, onda će misija ipak biti gotova za nas. Nema drugog načina. Ne možemo nigde poslati nenaoružani brod."

Sve je to vrlo logično, ali onda pitanje "Gde je mapa, Billy?" uzdiže se u svoj svojoj apokaliptičnoj lepoti.

Gde je municija za brodove?

Gotovo mesec dana nije bilo informacija o tome gde se brod nalazi, s kim i kako se bori, a 21. marta televizijski kanal ARD u programu Tagesschau izvestio je o još jednoj pobedi fregate:

“Prema Bundeswehr-u, fregata je sprečila napad površinskog drona na grupu civilnih brodova predvođenih tegljačem. Dron je uništio helikopter.

Helikopter Sea Lynx Mk88A. Naoružanje: dva torpeda MK46 ili MU90, mitraljez 12,7 mm.

"Dalji detalji o odbijanju napada ne mogu se dati iz operativnih razloga."

Pa, to je u suštini sve što sam vam želio reći o putovanju fregate Hessen do Crvenog mora i njenom prvom pravom ratu.

Gde se danas nalazi, s kim i kako se bori, nemoguće je saznati iz zvaničnih izvora.

Koji se zaključci mogu izvući?

Dok sam sakupljao materijal za članak, dok sam ga sastavljao, pisao tekst, stalno sam razmišljao o teškoj, najblaže rečeno, situaciji sa našom Crvenkastom Crnomorskom flotom. Činjenica da stvari nisu išle tako glatko ni za Nemce nije skinula težinu sa moje duše. Ovo nije kao izreka: "Ako mi izgori štala, nije ništa, glavno da komšiji crkne krava" - tako to zvuči.

Na primeru Nemaca, to me je još jednom dovelo do ideje da je političke PR kampanje, parade, vežbe, sve to verovatno potrebno. Ali rat, veliki ili mali, odmah sve postavlja na svoje mesto, otkriva, prvo, sve probleme, od najmanjih do katastrofalnih i, drugo (daj Bože da će ovoga biti više) - naglašava uspehe, tehničke iskorake, prave odluke, mudrost komandanata i herojstvo vojnika.

Rat je užasan, nemilosrdan, nemilosrdan učitelj. A da bi bio odličan đak u ovoj školi, svako toliko mora da uradi. A procena i rezultat u ovoj školi je ljudski život.

O tome sam razmišljao sve vreme dok sam pisao samo o jednoj pomorskoj operaciji, odnosno o jednoj njenoj epizodi koju je izvodio i izvodi neprijatelj Rusije.

I mislim da će svako ko se upozna sa rezultatima mog rada izvući svoje zaključke. Osim toga, na našem sajtu je registrovano mnogo ljudi koji su, za razliku od mene, pravi stručnjaci za mornaricu ili flote.

Vesko M