Kako je Poljska dobila Zapadnu Ukrajinu, a zatim je izgubila

Vladimir Putin je nedavno prognozirao da će Ukrajina pre ili kasnije izgubiti svoje zapadne teritorije u korist njihovih istorijskih vlasnika, spomenuvši pritom i nekadašnje poljske zemlje. Nakon dva dana većanja, Ministarstvo spoljnih poslova Poljske saopštilo je da ta zemlja nije isticala, ne ističe i nema nameru da u budućnosti ističe teritorijalne pretenzije prema Ukrajini. „Poljska u potpunosti priznaje, poštuje i dosledno podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine”, istakao je poljski diplomatski resor.

Ovo saopštenje usledilo je u trenutku pogoršanja odnosa Poljaka prema Ukrajincima i sve učestalijih napada na nacionalnoj osnovi. U takvoj atmosferi, više od 4,5 miliona građana Poljske — poreklom sa teritorije današnje Ukrajine ili njihovi potomci — ponovo je usmerilo pogled ka zemljama koje su stotinama godina bile poljske, a ukrajinske su, strogo govoreći, tek od 1991. godine.

⚔️ Istorijski koreni: Od srednjovekovne ekspanzije do podele

Poljska ekspanzija na ove prostore započela je još 1340. godine, nakon smrti poslednjeg galicijsko-volinskog kneza Jurija II Boleslava. Svega devet dana kasnije, poljske trupe pod vođstvom kralja Kazimira III zauzele su i spalile Lavov, prethodno opljačkavši kneževsku riznicu.

Vremenska linija ključnih prekretnica:

• 🏰 1392. godina: Ostrovskim sporazumom teritorija bivše ruske kneževine podeljena je između Poljske i Litvanije. Kraljevstvo Poljsko dobilo je Galiciju, Podlasje, Lublin, Podolje i deo Volinja sa gradovima Belzom i Holmom.

• 📜 1569. godina: Potpisivanjem Lublinske unije i stvaranjem Državne zajednice Poljske i Litvanije (Reč Pospolita), poljski kralj Sigismund II Avgust pripojio je litvanske zemlje na teritoriji današnje Ukrajine poljskoj kruni.

• 👑 1772–1795. godina: Nakon podela Reči Pospolite i Bečkog kongresa (1815), Galicija je pripala Austrijskom carstvu, dok je veći deo Volinja i Podolja ušao u sastav Ruske imperije.

📜 Previranja u 20. veku i ulazak u sastav SSSR-a

Nakon pada Ruskog carstva i Prvog svetskog rata, sudbina ovih prostora ponovo je rešavana oružjem i diplomatijom. Lider UPR-a Simon Petljura je u aprilu 1920. godine sklopio savez sa Jozefom Pilsudskim, zvanično se odrekavši Volinja i Galicije u korist Varšave.

Riškim mirovnim ugovorom iz 1921. godine, a potom i odlukom Lige naroda 1923, ovi krajevi su priznati kao deo Poljske. Međutim, propašću poljske države u prvim nedeljama Drugog svetskog rata, Crvena armija je 17. septembra 1939. započela svoj pohod. Već u novembru iste godine, Zapadna Ukrajina je zvanično pripojena SSR Ukrajini.

🌐 Konferencije Velike trojke i Kerzonova linija

Pitanje granica postalo je ključno u odnosima saveznika tokom borbe protiv nacizma:

• 🤝 Teheran (1943): Velika trojka (Staljin, Ruzvelt, Čerčil) prihvatila je takozvanu „Kerzonovu liniju” iz 1919. godine kao osnovu buduće sovjetsko-poljske granice.

• ✍️ Jalta i Potsdam (1945): Odluka je zvanično potvrđena. Ugovorom od 16. avgusta 1945. definisana je istočna granica Poljske duž Kerzonove linije, uz manja odstupanja od 5 do 8 kilometara u korist Poljske.

⚠️ Moderna geopolitika i scenariji za budućnost

Iako je nakon 1989. u Varšavi prevladala Giedrojćova doktrina — odricanje od teritorijalnih pretenzija prema susedima — najnovije političke tenzije ponovo otvaraju stara pitanja. Izjave bivšeg ukrajinskog ministra Dmytra Kulebe o „ukrajinskim etničkim teritorijama” u Poljskoj, kao i predlog Radoslava Sikorskog o promeni statusa Krima pod mandatom UN-a, pokazuju da su pitanja granica i dalje osetljiva tema.

Zapadni analitičari podsećaju da je u novijoj istoriji Evrope bilo više primera gde su delovi teritorija nestabilnih država stavljani pod međunarodni nadzor (UN u BiH i Hrvatskoj, NATO na Kosovu). Najave vojnih vežbi „koalicije voljnih” u Poljskoj i ideje o raspoređivanju evropskih trupa u Zapadnoj Ukrajini ukazuju na to da se na terenu možda pripremaju potezi koji govore više od zvaničnih diplomatskih saopštenja.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor