Kako je Zapad nehotice stvorio svog najvećeg ekonomskog rivala: Kineski uspon i strateški promašaji

U poslednjih 30 godina globalne ekonomije dogodio se jedan od najzanimljivijih preokreta u savremenoj istoriji: Kina, nekada siromašna zemlja sa jeftinom radnom snagom, transformisala se u tehnološku i ekonomsku silu koja danas u mnogim oblastima prednjači u odnosu na zapadne zemlje. Međutim, put do tog statusa nije bio isključivo rezultat kineske vizije, već i kratkovide poslovne strategije Zapada koja je nenamerno pomogla stvaranju sopstvenog konkurenta.

Od "radionice sveta" do tehnološkog lidera

Početkom 1990-ih godina, nakon što je Deng Sjaoping pokrenuo ekonomske reforme koje su otvorile Kinu za strana ulaganja, zapadne korporacije pohrlile su da iskoriste ono što im se činilo kao neograničen izvor jeftine radne snage. Toyota, Apple, Nike i hiljade drugih kompanija prebacile su proizvodnju u Kinu, vođene prvenstveno željom za smanjenjem troškova i povećanjem profita.

Zapadne kompanije gledale su isključivo brojke u narednim kvartalnim izveštajima. Procene govore da su troškovi proizvodnje u Kini bili 50–70% niži nego u SAD-u ili Evropi, dok su krajnji proizvodi zadržavali istu ili čak višu cenu na zapadnim tržištima.

Ipak, kineska strategija bila je znatno kompleksnija od puke uloge "svetske fabrike". Kinesko rukovodstvo postavilo je jasne uslove kroz politiku "quid pro quo" (nešto za nešto): pristup ogromnom kineskom tržištu i jeftinoj radnoj snazi u zamenu za transfer tehnologije i znanja.

Transfer tehnologije kao strateško oružje

Prema podacima Svetske banke, Kina je između 2000. i 2020. godine primila više od 2,1 bilion dolara stranih direktnih investicija. Međutim, uz svaki novi pogon, formiran je i obavezni zajednički poduhvat sa kineskim partnerima, često uz zahtev za deljenje tehnologije.

Kineska strategija bila je izuzetno promišljena. Dok su zapadne kompanije jurile kratkoročni profit, Peking je imao dugoročan plan transformacije – od proizvođača jeftinih igračaka do lidera u visokoj tehnologiji.

Statistike to potvrđuju. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), udeo visokotehnoloških proizvoda u kineskom izvozu porastao je sa 10% u 2000. na više od 30% danas. Kina je 2022. godine postala svetski lider u oblastima kao što su obnovljivi izvori energije, 5G tehnologija i električna vozila.

Primeri strateške transformacije

Huawei, danas jedan od najvećih proizvođača telekomunikacione opreme u svetu, započeo je kao distributer uvezenih telefonskih uređaja. Nakon zajedničkih ulaganja sa zapadnim firmama poput Motorole, Huawei je usvojio i unapredio tehnologije do nivoa da danas predvodi u oblasti 5G infrastrukture.

BYD (Build Your Dreams), nekadašnji proizvođač baterija za mobilne telefone, danas je najveći svetski proizvođač električnih vozila, nadmašivši čak i Teslu po broju isporučenih automobila u 2023. godini.

Najzanimljivije je što su mnoge kineske inovacije nastale upravo na osnovu tehnologija koje su zapadne kompanije same donele u Kinu, verujući da će zauvek zadržati prednost u istraživanju i razvoju.

Ekonomske posledice za globalnu privredu

Dok je Kina beležila prosečan godišnji rast BDP-a od 9,5% između 1990. i 2019. godine, prema podacima MMF-a, mnoge zapadne ekonomije suočavale su se s deindustrijalizacijom. SAD je, na primer, izgubio oko 5 miliona radnih mesta u proizvodnji između 2000. i 2020. godine.

Ironično je da su zapadne ekonomije, tragajući za većim profitom za akcionare, zapravo finansirale uspon svog najvećeg konkurenta. Kada se sagleda šira slika, to je verovatno najskuplji ekonomski autogol u savremenoj istoriji.

Danas Kina više nije samo imitator, već i inovator. Prema podacima Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), Kina je 2022. godine podnela više međunarodnih patenata nego SAD, Japan ili Nemačka.

Lekcije za budućnost

Kineska ekonomska strategija nudi nekoliko važnih lekcija o dugoročnom planiranju i strateškim ulaganjima. Umesto da se oslanja isključivo na tržište, kineska vlada razvila je industrijsku politiku koja je ciljala razvoj ključnih sektora.

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države tek sada razvijaju slične strategije kroz programe poput Evropskog zelenog plana ili američkog Zakona o smanjenju inflacije, koji predviđaju milijarde ulaganja u ključne industrije.

Zapad se kasno probudio. Tek kada su shvatili da Kina više nije zemlja koja samo isporučuje porudžbine, već ozbiljan konkurent koji oblikuje tehnološku budućnost, počeli su da menjaju pristup. Ali pitanje je – da li su već izgubili previše prednosti?

Ova priča o transferu tehnologije i ekonomskom usponu Kine ostaje jedan od najupečatljivijih primera kako kratkovida pohlepa može dovesti do dugoročnih strateških gubitaka. I dok zapadne kompanije i dalje ostvaruju profit, mnoge od njih sada se takmiče s kineskim firmama koje su, ironično, same pomogle da nastanu.

Nova vizija s novim ljudima

Balkanske zemlje ne moraju da kopiraju velike ekonomske sile. Naše prednosti leže u jedinstvenoj geografiji, klimi, kulturi i prirodnim lepotama koje možemo pretvoriti u konkurentsku prednost.

Umesto industrijskog gigantizma, naša budućnost leži u stvaranju visokokvalitetnih proizvoda, razvoju specijalizovanih znanja i regionalnoj saradnji. Taj put vodi ka prehrambeno-građevinskoj nezavisnosti i stvaranju prostora izuzetne čistoće i lepote koji će prirodno privlačiti i zadržavati ljude.

Za razliku od trenutnih trendova, ne treba nam masovni uvoz radne snage – što samo podstiče iseljavanje domaćeg stanovništva – već stvaranje okruženja koje će negovati i zadržati domaće talente, kao i vratiti one koji žive na Zapadu i koje će pogoditi nadolazeća kriza.

Ovu transformaciju mogu predvoditi samo ljudi koji vole ljude više nego novac. Takvi vizionari, iako danas diskretni zbog korupcije i dekadencije, moraju istrajati u svojoj misiji uprkos kritikama. Treba ih zdravim idejama i logikom izvući iz senke beznađa.

Završio bih članak jednom kratkom konstatacijom: naša snaga nije u imitaciji, već u autentičnosti. Naša budućnost nije u veličini, već u izuzetnosti. Za to je potrebna jaka volja i odlučnost. Ništa se ne postiže preko noći. Bog nas je stvorio da stvaramo i gradimo na mukama naših mudrih i napaćenih predaka.