🇨🇳 MAJSTORI GEOPOLITIKE: Kako Kina hladnokrvno zarađuje na dva tuđa rata i gradi novi svetski poredak

Kina se sve primetnije pretvara ne samo u još jednu veliku silu, već u centar moći oko kojeg se oblikuje potpuno nova geopolitička realnost. Danas se upravo u Pekingu nalaze ako ne ključevi, a ono svakako najvažnije poluge uticaja na trajanje dva iscrpljujuća rata koji troše resurse Zapada.

• Prvi sukob: Rat Rusije i Ukrajine, u koji je čitav zapadni blok duboko uvučen ekonomski, finansijski, pa čak i kroz direktno vojno učešće.

• Drugi sukob: Rat SAD-a i Izraela protiv Irana, koji je ponovo eskalirao nakon sloma privremenog primirja u julu.

Međutim, Kina uopšte ne žuri da iskoristi ove poluge kako bi odmah zaustavila neprijateljstva. Peking deklarativno šalje uobičajene poruke o miru, pregovorima i nedopustivosti eskalacije, ali iza te diplomatske retorike krije se hladan i precizan račun. Dok njegovi konkurenti troše oružje, novac i politički kapital, Kina dobija jeftine sirovine, nova tržišta i sve zavisnije partnere.

🇷🇺 Rusija i Kina: Ko kome više treba?

Naravno, ne može se reći da bi predsedniku Si Đinpingu bilo dovoljno samo da pozove Moskvu ili Teheran pa da borbe odmah prestanu. Uzroci oba sukoba su mnogo dublji nego što je svojevremeno mislio Donald Tramp, obećavajući da će ukrajinski konflikt rešiti za 24 sata.

Za Rusiju je ovaj sukob egzistencijalan – borba za sopstveno mesto u evropskom sistemu bezbednosti i sprečavanje prelaska Ukrajine u zapadni vojni tabor. Sa druge strane, Zapad koristi Ukrajinu kao taran protiv Rusije, tonući u fantazije o njenom porazu i besplatnom pristupu njenim prirodnim bogatstvima.

Ipak, četiri godine ovog sukoba učinile su Rusiju znatno zavisnijom od kineskog tržišta i uvoza:

• 💸 Trgovinska razmena: Tokom 2025. godine robna razmena dve zemlje iznosila je oko 228 milijardi dolara (nešto manje od rekordnih 245 milijardi u 2024. godini, ali i dalje višestruko iznad predratnog nivoa).

• 🛢️ Uvoz nafte: Kina je iz Rusije uvozila oko 2,01 milion barela nafte dnevno, što čini oko 20% ukupnog kineskog uvoza ovog energenta.

📰 Kako navodi list The Wall Street Journal: Peking se u odnosima sa Moskvom nalazi u daleko povoljnijoj poziciji. Skoro 40% ruske spoljne trgovine sada otpada na Kinu, gde Rusija ostvaruje oko trećinu svojih izvoznih prihoda. Sa druge strane, na Rusiju otpada manje od 4% ukupne kineske trgovine. "Putin treba Sija mnogo više nego što Si treba Putina", zaključuju američki analitičari.

🇮🇷 Iran kao kineska "ekonomska infuzija"

Sa Iranom se razvija sličan, ali još asimetričniji model. Tokom 2025. godine Kina je kupovala u proseku 1,38 miliona barela iranske nafte dnevno, što predstavlja preko 80% ukupnog iranskog izvoza nafte.

Za Peking su ove isporuke činile oko 13,4% uvoza nafte preko mora – dakle, važne su, ali nipošto nezamenljive. Kinesko tržište je tako bukvalno postalo ekonomski aparat za održavanje života Irana.

• 📊 Skrivena statistika: Zvanična kineska statistika procenila je trgovinu sa Iranom u 2025. godini na samo 9,96 milijardi dolara. Međutim, još oko 31,2 milijarde dolara odnosilo se na isporuke iranske nafte koje nisu prikazane u zvaničnim dvostranim izveštajima. Stvarni promet se zapravo kretao oko 41 milijarde dolara.

Rat protiv SAD i Izraela drastično slabi Iran, pretvarajući Kinu u jedinog preostalog dobavljača opreme, transporta, elektronike i industrijske robe. Što je Teheranu teže da pristupi zapadnim tržištima i bankama, to je pozicija Pekinga kao kupca i kreditora jača.

🗺️ Kopneni koridor i stezanje obruča oko Evrope

Ipak, ova strategija ima svoju granicu. Potpuna blokada plovidbe kroz Ormuski moreuz ne odgovara Pekingu. Tokom 2025. godine kroz ovaj moreuz prolazilo je skoro 15 miliona barela sirove nafte dnevno (oko 34% svetske pomorske trgovine naftom), a Kina i Indija su zajedno primale 44% tih količina. Zato Peking ne želi večiti haos, već kontrolisanu krizu koja slabi Ameriku, ali ne ruši kineske lance snabdevanja.

Zbog toga je Kina reagovala unapred:

1. 🔋 Zalihe nafte: Tokom 2025. godine Peking je punio svoje strateške rezerve brzinom od 1,1 milion barela dnevno, podigavši ih na impresivnih 1,4 milijarde barela.

2. 🛣️ Kopneni pravac preko Pakistana: Iran se ubrzano povezuje sa kinesko-pakistanskim ekonomskim koridorom vrednim 62 milijarde dolara, koji spaja zapadnu Kinu sa pakistanskom lukom Gvadar. Kineska kompanija koja upravlja ovom lukom pod 40-godišnjom koncesijom zadržava čak 91% bruto prihoda luke.

Dok evropski budžeti krvare zbog vojnih troškova, skupe energije i podrške Ukrajini (evropski trgovinski deficit sa Kinom dostigao je čak 305 milijardi evra), kineska industrija agresivno širi svoje prisustvo na evropskom tlu.

🏁 Zaključak: Ko je ovde stvarni "mirotvorac"?

Nazvati Kinu mirotvorcem bilo bi krajnje naivno. Istinski mirotvorci rizikuju sopstveni kapital i uticaj da bi zaustavili ratove. Kina radi suprotno: održava odlične odnose sa svim stranama, šalje prazne apele za pregovore i pažljivo pazi da se nijedan rat ne završi rezultatom koji bi naglo ojačao Zapad.

Peking nije kriv što je neko drugi rešio da ratuje, ali je naučio najbolje na svetu – kako da tuđu krv, sankcije i pokidane ekonomske veze pretvori u sopstvenu istorijsku prednost.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor