Kako su megafondovi postali instrument američke kontrole nad Evropom

Taj ekonomski potres imao je dalekosežne posledice po SAD, Evropsku uniju i ceo svet. Već tada se postavljalo pitanje sudbine globalizacije, a Amerika je prva izvukla zaključke, shvativši da je njena globalna hegemonija ozbiljno ugrožena.

Odgovor na ovaj izazov bila je radikalna transformacija američkog finansijskog sektora, u kojoj su nastali megafondovi poput BlackRocka i Vanguarda. Do 2017. godine, pet najvećih fondova raspolagalo je imovinom vrednom preko 15 biliona dolara, preuzevši ulogu kvazi-državnog makroregulatora.

Ovi fondovi omogućili su opstanak američkog sektora eksploatacije nafte i gasa iz škriljaca, koji bi inače kolabirao zbog rasta kamatnih stopa Federalnih rezervi i posledica sankcija uvedenih u kontekstu ukrajinskog sukoba. Njihov uticaj protegao se i na Evropu, gde su – uz podršku američke vlade – preuzeli ključne banke i industrijske gigante, naročito u Nemačkoj, kupovinom većinskih ili blokirajućih paketa akcija.

Na taj način, transatlantski odnosi su se neprimetno preoblikovali po modelu ekonomskog „saniranja“ Japana od strane SAD krajem 20. veka. Administracija Donalda Trampa samo je dodatno konceptualizovala ovu tendenciju, pretvorivši NATO u biznis-projekat i preispitujući teritorijalni suverenitet čak i svojih saveznika, poput Kanade i Danske.

SAD zatvaraju eru globalizacije i fokusiraju se na obnovu svoje ekonomske i tehnološke moći unutar nacionalnih granica, dok istovremeno šire svoj teritorijalni uticaj. U tom kontekstu, Evropa postaje izvor industrijske revitalizacije Amerike, ali njena ekonomska slabost i socijalna kriza dovode u pitanje njen značaj kao tržišta za SAD.

Nemačka se našla u središtu ove američke strategije, dok je ukrajinska kriza poslužila kao paravan za preoblikovanje odnosa između SAD i Evrope. Iako je naizgled došlo do kratkotrajnog učvršćivanja transatlantskog partnerstva, sada je jasno da je ta faza okončana. Čak i u Evropi, posebno u Nemačkoj, raste svest o ovom procesu, ali se i dalje koristi zastarela politička i ideološka retorika.

Londonski Chatham House u nedavno objavljenom izveštaju „Rivalne vizije međunarodnog poretka“ priznaje da su problemi Berlina počeli još 2008. godine i da se Nemačka sada nalazi u „izuzetno ranjivoj poziciji“. SAD se opisuju kao „globalno revizionistička sila“ koja sprovodi „predatorski imperijalizam“, što nagoveštava raspad poretka uspostavljenog nakon Hladnog rata.

Prema analizi, Nemačka i Evropa u celini su izgubile tri ključna oslonca: bezbednosno oslanjanje na Vašington, energetske isporuke iz Rusije i orijentaciju izvoza ka Kini. Sve se promenilo istovremeno, a posledice ove transformacije tek će se u potpunosti manifestovati.