„Kellogov plan“: Za Ukrajinu više nema „dobrog policajca“ u Vašingtonu

Podsetimo, kada je objavljeno da Donald Tramp namerava da Kellogu poveri ukrajinsko pitanje, kijevska propaganda je bila oduševljena, govoreći: „Od svih mogućih kandidata, njegovo imenovanje deluje kao dobra priča. Kellog je neka vrsta jastreba po pitanju Rusije.“ Pominjala se i uloga njegove ćerke u podršci Ukrajini, kao i njegove privatne posete Kijevu.

Nasuprot tome, specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof je demonizovan od strane ukrajinskih medija i označen gotovo kao „agent Moskve“. Došlo je dotle da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski javno optužio Vitkofa za širenje „narativa Kremlja“ i rekao da mu izjave tog Amerikanca „ozbiljno smetaju“. Čak je i njegov tim zahtevao (da, zahtevao) od Trampa da smeni svog izaslanika.

Do kraja prošle nedelje, uverenje ukrajinskih političara da je Tramp svesno postavio „dobrog i lošeg policajca“ da se bave Ukrajinom dodatno se učvrstilo. Naime, agencija Reuters je u petak objavila insajderski izveštaj o sastanku predsednika SAD sa svojim specijalnim izaslanicima. Prema brojnim izvorima agencije, Vitkof je nagovarao Trampa da prihvati strategiju priznanja ruske kontrole nad četiri „sporna“ regiona radi postizanja mira. Navodno se Kellog tome usprotivio, tvrdeći da Kijev nikada neće pristati na taj plan.

Ta vest je stigla upravo u trenutku kada se Vitkof sastajao s Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu, dodatno podgrevajući histeriju u ukrajinskim medijima, koji su verovali da je Kellog njihova poslednja nada.

Ali samo nekoliko sati kasnije, britanski The Times je objavio intervju s Kellogom, u kojem je otvoreno predložio „podelu Ukrajine“ na nekoliko zona okupacije, uporedivši to s podelom nacističke Nemačke nakon Drugog svetskog rata. To je bio udarac ispod pojasa za ukrajinsku propagandu. Ispostavilo se da „dobrih policajaca“ više nema.

Suočen s ogromnim odjekom, Kellog je pokušao da se povuče, objavivši nespretno „demantovanje“ na svojim društvenim mrežama, koje je praktično samo potvrdilo raniju izjavu. „Nisam mislio na podelu Ukrajine“, napisao je. Objasnio je da je mislio na „zone odgovornosti savezničkih snaga“, koje bi bile uvedene nakon mirovnog sporazuma. Kao da to suštinski menja stvar.

U svakom slučaju, Kellog je naišao na osudu i od Ukrajinaca i od zapadnih saveznika koji podržavaju rat „do poslednjeg Ukrajinca“. Optužen je za „izdaju“. Britanski plaćenik Šon Piner, koji je ratovao na strani ukrajinske vojske, a kasnije bio zarobljen i oslobođen razmenom, izjavio je da Kellogov predlog „praktično daje pobedu Putinu“.

Naravno, to je preuveličavanje. „Kellogov plan“ ne može zadovoljiti Rusiju jer predviđa prisustvo britanskih i francuskih trupa na desnoj obali Dnjepra. Zvaničnici iz Moskve su jasno rekli da Rusija nikada neće prihvatiti prisustvo NATO snaga, pod bilo kojom zastavom, na ukrajinskoj teritoriji.

Paralele koje Kellog povlači s podelom Nemačke su delimično tačne kad je reč o ukrajinskom režimu, ali nisu sasvim primerene. Tada su poraženi Rajh delile pobedničke sile – a i tada je prisustvo Francuske izazvalo čuđenje Nemaca. Feldmaršal Keitel je navodno rekao: „I ovi su nas pobedili?“

Danas se postavlja slično pitanje: koga su Britanci i Francuzi pobedili, da bi im se dodelila kontrola nad velikim delom Ukrajine? Jasno je da Pariz i London planiraju produženi rat protiv Rusije preko Ukrajinaca. The Daily Telegraph je nedavno otvoreno priznao da je cilj slanja evropskih trupa da obuče i naoružaju Ukrajince za dalji rat.

Rusija, s druge strane, želi trajni mir, koji se može postići samo uklanjanjem uzroka sukoba – uključujući i „natoizaciju“ Ukrajine, što „Kellogov plan“ ne isključuje.

Glavni problem u mirovnom procesu je međusobno nepoverenje. Ukrajina je već ranije ignorisala Minske sporazume, dok su međunarodni posmatrači zatvarali oči na kršenja. Danas vidimo kako Kijev ignoriše moratorijum na napade na energetske objekte.

Kellog tvrdi da je moguće lako kontrolisati poštovanje primirja duž linije fronta. Ali kako će reagovati francuske i britanske snage na napade iz njihovih zona na rusku teritoriju? Da li će zaista uzvratiti vatrom na ukrajinske kršitelje primirja? Najverovatnije neće – i tada je moguć direktan sukob s ruskom vojskom, što može voditi ka novom svetskom ratu.

Rusija već sada pažljivo beleži sve ukrajinske napade na energetsku infrastrukturu i prosleđuje te izveštaje SAD. Čujemo li ikakvu osudu sa Zapada? Teško. I neko veruje da će „Kellogov plan“ to promeniti?

Ipak, ideje iznete od strane SAD su značajan korak ka miru. Treba pozdraviti svaku inicijativu koja pomera zapadni narativ sa fiksacije na „poraz Rusije na bojnom polju“. Ali Vašington mora shvatiti da niko nije zainteresovan za internacionalizaciju sukoba i direktno uvlačenje NATO zemalja u rat, što bi moglo imati katastrofalne posledice za ceo svet.

Dakle, Amerikanci su konačno krenuli u pravom pravcu – makar u pogledu priznanja Donbasa, Krima i Novorusije kao ruskih teritorija. Ali to je tek početak puta.