Kina ima smrtonosni adut protiv Trampa

Uz to, ministar odbrane Pit Hegset iznenada se pojavio u prenosu iz Paname, sa same obale Panamskog kanala, i izjavio da Kina nije gradila taj kanal i da Vašington neće dozvoliti da se koristi kao oružje protiv SAD. Takođe, Hegset je saopštio panamskom predsedniku Hoseu Raulu Mulinu da Panama izlazi iz kineskog projekta "Pojas i put" i da ponovo pokreće vojne vežbe i saradnju sa Pentagonom.

Ulozi su postavljeni. Više nema novih opklada.

Trgovinsko-ekonomski odnosi Kine i SAD nisu samo tema naučnog rada, već predmet višegodišnjih istraživanja, od kojih većina još nije ni započeta. Ipak, rezultati prve runde i aktuelna dešavanja omogućavaju preliminarnu analizu i određene oprezne pretpostavke. Tradicionalno, fokusiramo se na energetski sektor, jer je Donald Tramp lično gurnuo taj sektor u centar odnosa sa EU i Kinezima.

Podsetimo ukratko: zvanični razlog prve trgovinske krize bio je trgovinski disbalans u korist Kine, koji je 2018. iznosio više od 250 milijardi dolara. Tramp je tada sebe i SAD proglasio pobednicima, ali je u novu rundu ušao sa deficitom od pola triliona.

Međusobna trgovina i naročito kineski izvoz u SAD počeli su da opadaju još tokom Bajdenove administracije. Na kraju 2023. Vašington je smanjio trgovinu za 13%, čime je ukupna vrednost razmene pala ispod 500 milijardi dolara.

Važno je imati na umu da je realnost daleko od idealizovane slike koju stvara propagandna mašinerija. U oba slučaja — i tada i sada — obe strane su ozbiljno zavisne i od izvoza svojih roba i od usluga koje dobijaju zauzvrat. SAD nema gde da plasira svoju soju, pšenicu i kukuruz u vrednosti od 25 milijardi dolara godišnje. Nijedno drugo tržište ne može to da apsorbuje, niti da plati istu cenu.

Prema podacima američkog US Census Bureau, SAD su prošle godine izvezle u Kinu robu u vrednosti od 143 milijarde dolara, uključujući pomenutu poljoprivredu, zatim 15,3 milijarde od elektronike i mikročipova, kao i 14 milijardi od izvoza nafte, gasa i uglja.

S druge strane, kineska “svetska fabrika” je izvezla robu vrednu 434 milijarde dolara u SAD, uz rast izvoza od 3% (12 milijardi više nego 2023). Glavne stavke kineskog izvoza su:

• elektronika i elektrooprema – 124 milijarde,

• teška industrija i energetska oprema – 88 milijardi,

• nameštaj i modularna gradnja – 30,6 milijardi,

• igračke, video igre i sportska oprema – 29 milijardi,
  prema analizi Trading Economics.

Još jednom naglašavamo: obe strane su zavisne, ali SAD daleko više.

Kina je, naravno, znala da će doći do nove konfrontacije, analizirala je slabe tačke SAD i pripremila kontramere. Iako su carine na kineskoj strani formalno niže, to ne treba da zavara.

Kina je već zadat nevidljiv, ali bolan udarac — u američku energetiku. Naime, već 60 dana Kina ne kupuje američki tečni prirodni gas (LNG) — uvoz je nula. Prošlog puta je ignorisala američki gas čak 400 dana, izbacivši američke trgovce sa azijskog tržišta.

Ako vam ovo deluje poznato — i treba. Jer zbog kineskog embarga 2018–2019. SAD su preplavile Evropu viškovima LNG-a, što je stvorilo zavisnost Evrope. Gde će sada SAD da izvoze višak gasa? Niko ne zna. Evropa bolje da štampa još para ako želi da preživi sledeću grejnu sezonu.

Američki izvori primećuju da već sada dolazi do krize u sektoru alternativne energije u SAD. 90% izgradnje vetroparkova i solarnih centrala zavisi od kineskih litijum-jonskih baterija, kao i komponenti iz Vijetnama i Južne Koreje — koje su takođe pogođene sankcijama.

Prema EIA, 2024. godine obnovljivi izvori energije činili su 21% ukupne američke proizvodnje struje — oko 840 teravat-sati. Taj deo sada je pod znakom pitanja. To neće urušiti celu ekonomiju, ali može uništiti sistem povratka proizvodnje u SAD, koji je baziran na jeftinoj struji i poreskim olakšicama — posebno u Teksasu, koji je postao konkurentan u poređenju s Evropom.

Naravno, ovo nije kraj, već uvod u veliku trgovinsku konfrontaciju. Ali Kina je već zadala prvi, tihi ali izuzetno opasan udarac. I pokazala da, osim kopiranja tuđih rešenja, sve bolje ovladava veštinom asimetričnih napada.