Predsednik Tajvana Laj Čing-te upozorio je da bi, u slučaju kineske aneksije ostrva, sledeće na udaru mogli biti Japan i Filipini.

U intervjuu za Agence France-Presse (AFP), Laj je poručio da bi takav scenario destabilizovao čitav Indo-pacifik i ugrozio međunarodni poredak zasnovan na pravilima.

🌏 Domino efekat u Indo-Pacifiku

„Ako bi Kina anektirala Tajvan, njene ekspanzionističke ambicije tu se ne bi zaustavile“, upozorio je Laj tokom razgovora u predsedničkoj kancelariji u Tajpeju.

Prema njegovim rečima, pod pritiskom bi se prvo našli:

• 🇯🇵 Japan

• 🇵🇭 Filipini

• 🌊 Druge zemlje indo-pacifičkog regiona

Posledice bi, smatra on, na kraju pogodile i Sjedinjene Države i Evropu.

Kineski predsednik Si Đinping ranije je upozorio Vašington da ne prodaje oružje Tajvanu. Laj, međutim, veruje da će SAD nastaviti da pružaju podršku ostrvu i da Tajvan neće biti „moneta za potkusurivanje“ u pregovorima između velikih sila.

💰 40 milijardi dolara za odbranu

Laj je izrazio uverenje da će tajvanski parlament odobriti dodatnih 40 milijardi dolara za ključne vojne nabavke.

U trenutku pojačanih tenzija u Tajvanskom moreuzu, Tajpej intenzivira modernizaciju svojih odbrambenih kapaciteta.

📜 Kontroverzni „plan šest ratova“ iz 2021.

Posebnu pažnju izaziva tekst objavljen 2021. godine na kineskoj platformi Sohu, u kojem je iznet hipotetički scenario širenja kineskog uticaja kroz seriju od šest sukoba do 2060. godine.

Važno je naglasiti:
🔹 Tekst nije zvanična politika Pekinga.
🔹 Kina dosledno negira ekspanzionističke namere i Tajvan smatra unutrašnjim pitanjem.

Ipak, sadržaj tog članka izazvao je snažne reakcije u regionu.

1️⃣ Tajvan – početak sukoba

Autor teksta zagovara ultimatum: mirno ujedinjenje ili rat.

U scenariju bez američke ili japanske intervencije, kineska Narodnooslobodilačka armija (NOAK) bi, prema tvrdnjama iz teksta, pobedila u roku od tri meseca.

2️⃣ Južno kinesko more – kontrola Spratli ostrva (do 2030)

Nakon „rešavanja pitanja Tajvana“, slede ultimatum i konsolidacija kontrole nad ostrvima u Južnom kineskom moru.

Autor predviđa minimalan otpor zemalja jugoistočne Azije, uz mogućnost sukoba sa Vijetnamom ili Filipinima.

3️⃣ „Južni Tibet“ (2035–2040)

Peking terminom „Južni Tibet“ označava indijsku saveznu državu Arunačal Pradeš.

Tekst spekuliše o mogućem sukobu sa Indijom, uključujući scenario destabilizacije regiona Kašmira.

4️⃣ Ostrva Senkaku (2040–2045)

Sporna ostrva Senkaku (kineski: Djaoju), pod kontrolom Japana, predstavljaju jednu od ključnih tačaka napetosti između Pekinga i Tokija.

5️⃣ Spoljna Mongolija (2045–2050)

Iako Narodna Republika Kina priznaje nezavisnost Mongolije od 1949. godine i dve zemlje imaju „sveobuhvatno strateško partnerstvo“, autor teksta spekuliše o mogućem ultimatumu u budućnosti.

6️⃣ Rusija (2055–2060)

Najkontroverzniji deo odnosi se na hipotetički sukob sa Rusijom, uz pozivanje na istorijske teritorijalne sporove iz 19. veka.

⚖ Geopolitička realnost

Važno je napraviti jasnu razliku između:

• zvanične kineske spoljne politike, koja naglašava „mirni razvoj“, i

• spekulativnih ili nacionalističkih tekstova objavljenih na pojedinim platformama.

Ipak, rastuće tenzije oko Tajvana ostaju jedna od najopasnijih geopolitičkih tačaka na svetu.

📌 Zaključak

Poruka predsednika Laja dolazi u trenutku kada Indo-pacifik postaje centralno geopolitičko poprište 21. veka.

Eventualni sukob oko Tajvana ne bi bio lokalni rat — već potencijalna kriza sa globalnim posledicama.