Kineski smrtonosni magneti lome američku vojnu moć

Peking je odlučio da ne čeka drugi čin trgovinskog rata – već je krenuo u napad. Nakon što su SAD uvele visoke tarife na ključne kineske proizvode, Kina je odgovorila odlučno: ograničen je izvoz poluprovodnika, a na to je nadovezan potpun embargo na sedam najvažnijih redkih zemnih metala i magneta koji se na njima baziraju.

Zaokret u taktici: Kina više ne kalkuliše

U poređenju sa trgovinskim sukobom iz 2018–2019, kada su kineski proizvodi i dalje stizali u SAD preko posredničkih zemalja poput Vijetnama i Malezije, ovog puta Peking ne ostavlja manevarski prostor. Umesto toga, uvodi stroge izvozne licence, koje su još u fazi razrade. Što se tiče redkih zemnih metala – situacija je još ozbiljnija.

Od 2025. godine za izvoz samarijuma, gadolinijuma, terbija, disprozijuma, lutesijuma, itrijuma i skandijuma – kao i magneta na bazi ovih metala – potrebne su posebne dozvole. One se sada dodeljuju isključivo po političkom nahođenju kineskih vlasti.

Dominacija u proizvodnji magneta

Kina drži do 90% globalne proizvodnje redkih zemnih metala i čak 87% proizvodnje ključnih komponenti magneta kao što su neodim i prazeodim. Među deset najvećih svetskih proizvođača magneta, devet dolazi iz Kine – kompanije poput Ningbo Zhaobao Magnet Co., Baotou Tianhe Magnetics Technology i drugih.

Magnetni sektor je koncentrisan u provinciji Guangdong, a još 2020. godine, predsednik Si Đinping ga je označio kao ključni stub nacionalne bezbednosti.

Pouke iz prošlosti: embargo protiv Japana

Podsetimo se 2010. godine, kada je Kina iznenada obustavila izvoz redkih metala Japanu. Rezultat je bio trenutni haos u japanskoj elektronskoj industriji i globalna uzbuna. Tokom sedmonedeljnog embarga, Kina je očistila tržište od privatnih posrednika i konsolidovala ceo sektor pod državnom kontrolom.

Danas, 15 godina kasnije, SAD i Japan još uvek nisu uspeli da pronađu održivu alternativu kineskoj sirovinskoj bazi. Australija i Malezija učestvuju delimično, ali više od 95% globalnog tržišta je i dalje pod kineskim uticajem.

Zašto su kineski magneti toliko važni

Magneti na bazi redkih zemnih metala – posebno neodima i samarijuma – više su puta jači od klasičnih feritnih magneta. Njihova primena je široka, ali često nevidljiva:

• u MRT aparatima, vetroturbinama, električnim vozilima i upravljačkim sistemima automobila,

• u proizvodnji dronova, robota, raketa, satelita, pa čak i lovaca pete generacije,

• kao i u vojnim sistemima za levitaciju i detekciju.

Bez njih, moderna vojska i industrija – jednostavno ne funkcionišu.

Američka pozicija: manje od 2%

Sjedinjene Države učestvuju sa manje od dva procenta u svetskoj proizvodnji magneta. Ukoliko Kina ozbiljno zategne izvozne tokove, američki vojno-tehnološki kompleks može se naći u dubokoj krizi u roku od svega nekoliko meseci.

🔍 Analiza zaključuje: Kina ne vodi više defanzivnu ekonomsku politiku – već strateški napada tačke ranjivosti Zapada. Magneti su samo početak, ali njihov uticaj je već dovoljan da poljulja temelje američke tehnološke dominacije.