🛰️ Peking testirao prototip 'Zlatne kupole': nova faza u svetskoj trci raketnih sistema

Kina je nedavno testirala radni prototip protivraketnog sistema u stilu tzv. „Zlatne kupole“, što signalizira novu fazu u strateškoj konkurenciji sa Sjedinjenim Državama. Prema dostupnim informacijama, Narodnooslobodilačka vojska (PLA) rasporedila je distribuiranu platformu za rano upozoravanje koja integriše senzore iz svemira, vazduha, mora i sa kopna — cilj je praćenje stotina, pa i hiljada lansiranja u realnom vremenu.

🔎 Sistem kombinuje velike baze podataka i višedomenalne senzore kako bi razlikovao prave bojeve glave od mamaca, odnosno lažnih signala, i prosleđivao sažete informacije komandnim slojevima preko zaštićenih mreža. Istraživači ocenjuju da ovakav pristup podiže globalnu situacionu svest NOA K-a (Narodnooslobodilačke armije Kine) i ubrzava proces donošenja odluka u krizama.

⚖️ Dok Kina demonstrira praktičan prototip, američka vizija „Zlatne kupole“ ostaje u velikoj meri konceptualna — četvoroslojna arhitektura koja integriše svemirske senzore, kopnene presretače sledeće generacije i regionalne sisteme poput THAAD-a i Aegisa. Glavni izazov za SAD, kako ističu zvaničnici, jeste upravljanje ogromnim protokom podataka i izgradnja pouzdane arhitekture mreže senzora i presretača.

💡 Stručnjaci upozoravaju da razvoj takvih sistema ima dvostruke posledice: sa jedne strane, štit može povećati zaštitu kritične infrastrukture i nuklearnih komandi, a sa druge, podstiče stratešku neizvesnost i može produbiti nuklearne rizike — naročito ukoliko jedan ili drugi akter pribegne lansiranju „po upozorenju“.

📈 Analize pokazuju da kineski BMD (balistička raketna odbrana) ne služi samo odbrani već i jačanju sposobnosti protiv-satelitskog delovanja (ASAT) i projektovanju tehnološkog pariteta regionu. Ipak, kapaciteti su još uvek ograničeni na odbranu ključnih zona (Peking, Šangaj, Bohai), a ekonomski i tehnološki troškovi ostaju ogromni.

⚠️ Kritike američkog koncepta ukazuju na pitanja izvodljivosti, transparentnosti i troškova. Studije pokazuju da bi za efikasnu zaštitu od ograničenog napada bilo potrebno desetine hiljada presretača — brojke koje podižu pitanje isplativosti u odnosu na alternativne strateške opcije.

🔮 Zaključak: brza demonstracija kineskog prototipa ubrzava globalnu dinamiku strateškog naoružavanja. Dok vlade traže veću bezbednost, rastuća kompleksnost i međusobna preklapanja odbrambenih sistema mogu dovesti do rizičnijeg strateškog okruženja — gde „štitovi“ i dalje povećavaju, a ne smanjuju, verovatnoću eskalacije.