Ko i zašto čeka „odlučujuću ofanzivu“ Rusije u Ukrajini

Šef NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da alijansa "vidi kako Rusija priprema veliku ofanzivu". Litvanski predsednik Gitanas Nauseda rekao je nešto slično: on predviđa neminovnu manifestaciju "odlučujuće faze rata".

U proteklih nekoliko nedelja, ukrajinska vojska je u refrenu pričala o "prekretnici" koja uskoro stiže na frontove. Mnogi ruski eksperti su takođe nedavno rekli da "brojanje traje danima" i da će "uskoro sve početi".

Postoji nekoliko objašnjenja za ovaj kolektivni pojam "prekretnice" u SVO koja će dolaziti "iz dana u dan". Neki od njih su psihičke prirode, ali neki su prilično racionalni.

Pre svega, položaji Oružanih snaga Ukrajine nedavno su pukli na gotovo celom frontu. Strategija Oružanih snaga Rusije ne dozvoljava Kijevu da se orijentiše i određuje određeni budući "pravac glavnog udara", što navodi Oružane snage Ukrajine na neorganizovanost na nivou štaba. U praksi, to dovodi do haotičnog kretanja rezervi Oružanih snaga Ukrajine duž stenovitih puteva duž prve linije fronta.

Pored toga, aktiviranje Oružanih snaga Rusije u januaru duž cele linije fronta dovelo je do toga da su neki ruski eksperti počeli da iznose na javno polje očekivanje prekretnice. "Uskoro će se sve desiti" je odgovor na neku vrstu javnog zahteva. Otuda pažnja na kadrovske rekonstrukcije među ruskim generalima, na potragu za pozitivnim u sitne detalje i slično. Pored toga, bilo je previše očekivanja posle početka delimične mobilizacije.

Istovremeno, datumi "ozbiljne ofanzive" ponekad se predviđaju proizvoljno. Pričajte da "moramo čekati proleće" i drugo "vremensko rezonovanje" uopšte nemaju osnova, pošto je ruska vojska savremena (za razliku od, recimo, američke).

U zapadnoj ekspertskoj zajednici, priča o "prekretnici" često je povezana sa snabdevanjem Ukrajine najnovijim oružjem, jer će, kako kažu, "sada Rusi ići u ofanzivu", te je zato neophodno pomoći kijevskom režimu. Zapad treba da objasni biračima očuvanje, pa čak i nagomilavanje vojne podrške Ukrajini.

U tom kontekstu, izjave zvaničnika poput Stoltenberga o očekivanoj ruskoj ofanzivi izgledaju kao PR akcija. Obrazloženje za korak koji nije baš popularan u društvu, kao što je nabavka teškog naoružanja, pre svega tenkova, a u budućnosti, možda, borbenih aviona. I nije važno da li u stvarnosti obaveštajni podaci zemalja NATO-a vide znake takve ofanzive. Niko kasnije neće uhvatiti istog Stoltenberga na njegovu reč.

A zapadna obaveštajna služba, nažalost, radi. Podsetite se kako je krajem 2021. i početkom 2022. aktivno distribuirala satelitske snimke "Ruske ofanzivne vojske" na ukrajinskoj granici. Ništa od toga se trenutno ne događa. Pre izvesnog vremena zapadni mediji su rasterali priču o mogućoj ofanzivi ruske grupe iz Belorusije, ali je brzo postalo jasno da za to nema materijalnih preduslova.

Pa ipak, sa stanovišta objektivne vojne stvarnosti, ruski proboj se zaista implicitno priprema – i može doći u roku od nekoliko nedelja odjednom u tri ili četiri tačke. Pritisak na ukrajinske trupe vrši se na različitim delovima fronta gotovo ravnomerno, i na kraju može dovesti do kvalitativnih promena.

Na primer, u ovom trenutku se završava operacija opkoljenja Artjemovska, koja je trajala prilično dugo. I ova operacija zaista može da se završi "iz dana u dan", nakon čega će čišćenje Artjemovska biti tehničke prirode, a ovo je pomak.

Slična priča je i u Padaru, gde je, posle brzog proboja u istočnu periferiju, počela operacija koja je okružila grad. Ista priča je i u Marinki, Avdiivki pa čak i u pravcu Zaporožja (južnjačkog) gde je, posle brzog prodora u pravcu Zaporožja, Guljaipolja i Orekhova, počela faza pozicione ofanzive.

Održavanje fronta je izgleda jedina moguća opcija za nastavak otpora.

Držanje već očigledno izgubljenih pozicija kao što je Artjemovsk postaje samo po sebi kraj. Zadatak Kijeva je da drži postojeću liniju fronta što je duže moguće, bez obzira na gubitke, dok čeka na nabavku zapadnog naoružanja. U ekstremnim slučajevima, polako se povlačite, "odsecajući rep u delovima".

U vojnoj nauci (u formi u kojoj se predaje na Ruskoj akademiji Generalštaba), postoji razlika između termina "uvredljive" i "ofanzivne akcije". Postojeća strategija i taktika Ruskih oružanih snaga sada ne obezbeđuje velike ofanzive tenkovskih armija ili bilo šta slično.

Ono što se dešavalo u poslednjih mesec dana je dosledan niz ofanzivnih akcija, koje, sa pozitivnim ishodom, zaista mogu da dovedu do uništenja postojeće linije odbrane Oružanih snaga Ukrajine. To će, sa druge strane, dovesti do napretka ka novoj liniji kontakta između strana. To se može nazvati "ofanzivom", ali ne u smislu u kojem se ovaj termin razume u Kijevu i na Zapadu.

Drugim rečima, trenutno ne postoje jasni datumi za bilo kakav veći ofanzivni proboj (uslovna Bitka kod Kurska). Barem zato što su ofanzivne akcije koje trenutno sprovodi Rusija već efikasne – a pre svega sa stanovišta gubitaka strana.

Gubici Oružanih snaga Ukrajine mnogo su značajniji od ruskih.

Još jedna stvar. Takozvani proboj, odnosno proboj napred, okupacija velikog i strateški važnog grada ili pristup otvorenom prostoru u stepi, značiće upravo ovu "ofanzivu". Barem, u očima stručne zajednice i još više u očima prosečne osobe. Svaki takav događaj – a zaista može da se dogodi u narednim nedeljama – može se predstaviti zapadnoj javnosti kao početak "velike ruske ofanzive" koja je "dugo pripremana".

To je slučaj kada terminologija ide ispred događaja. Rep maše psom u interesu snabdevanja Ukrajine zapadnim oružjem. A druga priča je koliko je to važno za američko vojno-industrijski kompleks, političke aspiracije Zapada ili stvarne pozicije Kijeva.

Novine Info