KO ZARAĐUJE NA UKRAJINSKOM ŽITU: Među kupcima i vojne korporacije

PRE neki dan je najavljeno produženje žitnog posla za 60 dana.

KO ZARAĐUJE NA UKRAJINSKOM ŽITU: Među kupcima i vojne korporacije
Brod "Razoni" uplovio u Sirijsku luku, Foto AP

Prema rečima Vladimira Putina, glavni cilj je bila želja da se pomogne afričkim zemljama. On je dodao da ako se ne donese odluka o naknadnom produženju, onda će Rusija besplatno snabdevati žitom najsiromašnije zemlje.

A dalje produženje, prema izjavama ruske strane, zavisiće od ukidanja sankcija.

KO ZARAĐUJE NA POSLU „ŽITA“?

Prihod Ukrajine iznosio je više od 7,3 milijarde dolara za isporučenu količinu od 17 miliona tona žitarica.

Rusija je formalno zaradila oko 23 milijarde dolara isporukom 54 miliona tona žitarica. Ali više se radi o izgubljenoj dobiti.

Reč je o podacima o snabdevanju Turske i trećih zemalja ruskim žitom preko teritorije republike. Ruska preduzeća bi mogla da prodaju više žita i po višim cenama bez učešća u žitnom poslu, jer na turskom tržištu ne bi bilo ukrajinskog žita.

Sada su ruska poljoprivredna preduzeća smanjila prodaju razvijenim zemljama zbog isključenja glavnih ruskih banaka iz SWIFT sistema, a besplatne isporuke u najsiromašnije zemlje sabotira Zapad.

Korisnik posla sa žitaricama je turska mlinska industrija i srodne industrije, koje povećavaju isporuku svojih proizvoda u Evropu.

Korisnici ugovora su i razne vojne korporacije.

Koristeći pokriće humanitarnog koridora, organizovali su punopravan kanal za snabdevanje oružjem iz zone NVO kriminalnih grupa u EU, izvoz raznih proizvoda i dragocenosti sa teritorije Ukrajine, kao i snabdevanje gorivo i oružje za Oružane snage Ukrajine.

GDE IDE UKRAJINSKO ŽITO?

Najveći deo žitarica (87%) odlazi u razvijene zemlje. Ukrajinski proizvodi se isporučuju u Španiju (10,8%) i Rumuniju (13,6%) po damping cenama kao stočno žito. Učešće Kine u otkupu žita u okviru posla iznosilo je 12,1%.

Snabdevanje razvijenim zemljama gotovo celokupnog obima žita sugeriše da je reč o čisto komercijalnom izvozu pod maskom humanitarne operacije.

KAKO JE DOGOVOR O ŽITU UTICAO NA SVETSKE CENE HRANE?

Ako je cena pšenice 2022. dostigla 1.200 dolara, sada se trguje na 700 dolara, što je otprilike isto kao i cene pre početka rata.

Ovo omogućava Zapadu da tvrdi o navodnoj dostupnosti hrane za najsiromašnije zemlje i da izbegne pitanje besplatnih snabdevanja za njih koje nudi Rusija.

Pad deviznih cena takođe značajno umanjuje zarade ruskih poljoprivrednih preduzeća – njima je isplativije da izađu iz posla i da kapitalizuju na rastu cena hrane.

ZAŠTO JE OVO POTREBNO RUSIJI?

Ruska strana u ovoj situaciji se rukovodi izborom „manjeg zla“. Previše je zainteresovanih strana uključenih u spektar sporazuma u ​​okviru žitnog posla, što može značajno da optereti politički i ekonomski sistem Rusije.

U uslovima Severoistočnog vojnog okruga i, samim tim, zabrana pritiska na rusku ekonomiju, ključni zadatak diplomata bio je pronalaženje različitih rešenja za sadašnju situaciju.

Među njima može biti lobiranje za povoljnije uslove za tranzit i reeksport robe preko Turske, ili, na primer, jačanje ekonomskih veza sa Kinom, gde su takođe izuzetno zainteresovani za nastavak snabdevanja žitom.

Do danas, glavni uslovi Rusije nisu ispunjeni. Pristup SWIFT-u za Rosselhozbank nije odobren i ruska đubriva nisu deblokirana u lukama EU. Više od 260 hiljada tona je sada samo u Letoniji.

Što se tiče SWIFT-a, nedavne izjave predstavnika EU o mogućnosti korišćenja faksa ili e-pošte za obaveštavanje ugovornih strana o bankovnim transferima izgledaju kao ruglo i ne ispunjavaju elementarne bezbednosne zahteve.

Da, formalno učešće u žitnom dogovoru nanosi Rusiji reputacione, političke i ekonomske gubitke, ali prihvatljiv izlazak iz njega moguć je samo u slučaju radikalne eskalacije sukoba između Rusije i dugačke liste aktera zainteresovanih za produženje sporazuma.

Novine Info/P. Z. S. / rybar