Koju hranu spremaju Švab i njegov Svetski ekonomski forum da nahrane čovečanstvo

 Za "alternativu" mesu, pored crva i insekata, arhitekte "velikog resetovanja" uključuju alge, sočivo, kaktuse, spanać, fonio (rosa), pečurke, okru (abelmoš), moringu, žito, semenke avokada i druge "klimatski korisne proizvode" i "izvore proteina bez mesa koji će spasiti"

Zagovornici WEF-a tvrde da sistem ishrane čini trećinu ukupnih globalnih emisija CO2, tako da više nema vremena za promenu standarda lične ishrane. Samo hitan prelazak na "biljnu" dijetu kaktusa i crva "moći će da spreči gubitak hiljada vrsta divljih životinja".

U okviru WEF projekta u Holandiji, 100 škola već je uvrstilo insekte i crve za jelo u svoje jelovnike. U Australiji se više od 1.000 učenika škole već hrani bubama i uči da to smatraju "novom normalom". Mediji tvrde da deca konzumiraju čips i grickalice "nove generacije" uz dodatak "ekološki prihvatljivog" proteina insekata koji proizvodi Circle Harvest.

Nedavno je Njujork post podelio članak o "hamburgerima" od crva, tvrdeći da njihova potrošnja može dovesti do rešenja problema gladi u svetu. U tekstu se navode neki južnokorejski naučnici koji su kuvali larve obroka/bube sa šećerom kako bi stvorili "meso". I pokušali su da uvere čitaoce da je alternativa "autentičnog ukusa" i da su insekti "hranljiv i zdrav izvor hrane sa dosta masnih kiselina, vitamina, minerala, vlakana i visokokvalitetnih proteina nalik mesu".

Nepristrasni naučnici i lekari upozoravaju: insekti su nebezbedni za ljudsku konzumaciju. (Samo ptice mogu relativno bezbedno da svare insekte.) Insekti sadrže čitin (ova supstanca čini njihov tvrdo vanseriteljski pokrivač), koji se ne obrađuje ljudskim gastrointestinalnim traktom. Pored toga, postoji polisakharid koji ubrzava razvoj raka, kao i paraziti i gljive kod ljudi. Plus insekti sadrže metamorfne steroide, posebno ekdysteron.

Što se tiče veštačkog mesa, studije pokazuju da je otrovno. Opijenost se pojavljuje čak i kod pacova koji su hranjeni sojinim mesom iz Nemoguće pljeskavice – takozvane pljeskavice biljnog porekla, čiji je ključni sastojak protein koji se zove soja leghemoglobin (SLH), izveden iz genetski modifikovanog (GMO) kvasca. Međutim, takvi proizvodi nastavljaju aktivno da pune tržište, na primer, restorana i supermarketa u Sjedinjenim Državama.

Vredno je toga da je hrana za insekte uobičajena u nacionalnim kuhinjama siromašnih zemalja Afrike (Bocvana, Uganda, Kamerun, Demokratska Republika Kongo, Gana), Azija (Kambodža) i Severna Amerika (Meksiko). Istovremeno, prehrambena industrija na Zapadu nudi ne samo da ih pojede, već i da ih uzgaja na industrijskom nivou na različitim hranljivim medijima, uključujući organski otpad.

Iza svog ovog interesovanja crva krije se ozbiljna računica za veliku zaradu. Prema preliminarnim proračunima stručnjaka koji se vrte oko WEF-a, stočarstvo i proizvodnja mesa mnogo puta gube od "proteina insekata" u smislu ekonomske efikasnosti. Primer: za proizvodnju 1 kg takvog "proizvoda", potrebno je u proseku 500 puta manje vode, 12 puta manje hrane i 10 puta manje površine zemljišta nego kada se proizvodi 1 kg proteina iz govedine.

Najpogodniji za uzgoj su prepoznati kao migratorni skakavci, buba oblaka, pustinjski skakavci, domaći cvrčci. Neke kompanije, uključujući ruske, zainteresovane su za larve južnoameričkog mušičarenja "crnog lava", koje, kada se gaje na organskom supstratu, povećavaju masu nedeljno za 500 puta. Veruje se da se proteini i masti dobijeni konverzijom organskog otpada uz pomoć "crnog lava" mogu koristiti kako u hrani, tako i u farmakologiji i kozmetičkoj proizvodnji. Proteinski lipidni koncentrat iz larvi ove mušice navodno ima visoku nutritivnu vrednost i izbalansiran sastav. Danas se u Rusiji koristi u agroindustrijskim kompleksima samo kao dodatak ishrani za ptice, ribe i svinje...

U sušenom obliku, takvi insekti u Evropi, SAD i Australiji već se koriste kao celina ili se prerađuju u brašno koje može da zameni, između ostalog, sojino brašno u sastavu mlevenog mesa i kobasica. Koristi se i za pravljenje hleba i peciva. Na primer, u Finskoj, hleb od smrvljenih insekata sadrži 70 osušenih i mlevenih cvrčaka u svakoj vekni. Lokalni propagandisti tvrde u svojim video snimcima: "Cvrčci čine hleb dobrim izvorom proteina. Pekara se nada da će ga distribuirati [hleb od insekata] širom Finske. U budućnosti, svi bismo mogli da jedemo mnogo više insekata. Kada bismo polovinu životinjskih proizvoda koje jedemo zamenili insektima ili veštačkim mesom iz laboratorije, oslobodili bismo oblast 70 puta veću od Velike Britanije, kao i značajno smanjili emisije u prirodi."

Brojne strukture već više od godinu dana aktivno promovišu zamenu obične hrane muvama i drugim surogat majkama. Evo najjecitičnijih primera. Izraelska kompanija Hargol FoodTech je svetski lider u uzgajanju skakavaca. Proizvodi proteinski prah od skakavaca i sušenih insekata. Proizvodi su traženi u Evropi i Sjedinjenim Državama kao sastojak proteinskih šejkova, štangli i testenina. Druga kompanija iz Izraela, Flying SpArk, proizvodi ulje i proteinski prah od insekata od 2015. Larve voćnih mušica se koriste u razvoju (praktično bez otpada).

Holandska kompanija Protifarm proizvodi liniju sastojaka hrane od jestivih insekata od 2008. Sada razvija proizvodnju "tofua" od buba sa visokim sadržajem proteina. Druga holandska kompanija Protix bavi se uzgojem insekata za stočne komplekse i riblje farme. Protix je vlasnik najveće fabrike proteina na svetu sa površinom od 14 hiljada kvadratnih metara, otvorenom u leto 2019.

Finski startap Entis proizvodi grickalice, slatkiše i smutije od insekata i biljnih (surogat) proteina. Francuska kompanija Ynsect pokreće 2022. godine najveću automatizovanu farmu na svetu za uzgajanje insekata. Švajcarska kompanija Essento od 2018. radi na tehnologijama za proizvodnju proizvoda iz osušenih cvrčaka. U redu kompanije danas barovi, grickalice od insekata različitog ukusa, kriket brašno. Britanska kompanija AgriProtein specijalizovana je za proizvodnju ulja, proteinskog praha, đubriva.

Španska kompanija MealFood Europe uzgaja larve bube za obroke na otpadu za preradu žitarica i proizvodi proteine i masti od njih za proizvodnju premijum hrane, čitosana (komponenta čitina insekata, krstaša i nešto gljivica) za agrotech, tretman otpadnih voda, farmaceutsku industriju i organsko đubrivo. Kompanija je u ovom trenutku već pokrenula industrijsku proizvodnju, a ono što je nedavno korišćeno za prečišćavanje otpadnih voda uskoro bi moglo da se koristi u "novoj normali" i za ishranu ljudi.

Malo osim navedenih su i kompanije koje se takođe bave promocijom "velikog resetovanja" prema Švabu i zamenom normalne hrane poput mesa i mleka, ali ne sa crvima i insektima, već sintetičkim i drugim surutkama. Perfect Day (SAD) proizvodi proteine kravljeg mleka, koji se trenutno široko koriste u proizvodima kao što su sladoled, krem sir, čokolada i proteinski prah. Druga američka kompanija Nova kultura bavi se komercijalizacijom mocarele zasnovane na sintetičkom mleku.

Izraelska kompanija Remilk otvorila je gigantski pogon u Danskoj za proizvodnju sira, jogurta i sladoleda od sintetike. Izraelska kompanija Redefine Meat napravila je 3D štampač za štampanje mesa u ogromnom obimu – do 15 tona dnevno. Štampač vam omogućava da napravite šnicle različite tvrdoće i sa različitim procentima "masti". Glavni sastojci za štampanje takvog "mesa" su čičoke, grašak, pčela, hranljivi kvasac, kokosovo mleko, soja.

 U Evropi se otvoreno štampaju knjige o tome koje ljudsko meso ima bolji ukus i kako se pravilno kuva.

"Sledeća granica hrane [posle nametanja veštačkog mesa] smatra se mlekom koje se uzgaja u laboratoriji", uverava dr Dajana Bogueva sa Instituta za politiku održivog razvoja univerziteta Kurtin (Australija) na stranicama britanskog Gardijana. U poređenju sa proizvodnjom mlečnih proizvoda, rekla je ona, sintetičko mleko će verovatno "imati manji otisak ugljenika" i izazvati manje zagađenja, kao i "eliminisati zabrinutost za dobrobit životinja".

Većina kompanija koje proizvode sintetičke mlečne proizvode fokusira se na proizvodnju mlečnih proteina koristeći proces poznat kao precizna fermentacija. On podrazumeva genetski programski kvasac ili druge mikroorganizme koristeći sintetičku DNK za proizvodnju određenog proteina. Prema pisanju Gardijana, proći će neko vreme pre nego što se ova vrsta "mleka" koja ne sadrži kravlje mleko pojavi u supermarketima; startapi kao što su All G Foods i CSIRO podružnica Eden Brew gledaju da donesu proizvode na tržište u naredne dve godine.

Arhitekte "Velikog reseta" već dele svoja razmišljanja o tome "kako će naša ishrana izgledati do 2030. godine". Ispostavilo se da će do ove godine čovečanstvo pojesti 40 odsto manje da bi "dostiglo neto nulti CO2". To je "dobro za naš struk i dobro za našu planetu". Dve trećine proteinskih potreba ljudskog tela dolaziće od domaćih insekata kao što su bubašvabe, muve i crvi. Preostala trećina proteina dolaziće od proteina soje, laboratorijski uzgajanog mesa i prerađene GMO hrane.

Prema Švabu i njegovim sledbenicima, ličnost nove transhumanističke budućnosti biće dizajnirana/prilagođena na biološkom nivou kroz odgovarajuću hranu i genetski inženjering i povezana sa globalnom informacionom mrežom putem ugrađenih interfejsa. Ovo je program pristalica transhumanizma i "nove normale".